“Nismo ga videli javno i pretpostavljam, s obzirom na to šta se dogodilo sa više lidera u tom sistemu, da biti vrlo javan verovatno nije nešto što se interno preporučuje za njih, ali uz to rečeno, mislim da postoje naznake da se sve više angažuje na nekom nivou, iako je sva njegova komunikacija bila u pisanom obliku i preko posrednika”, rekao je Rubio zastupnicima tokom saslušanja u Odboru za spoljne odnose Senata.

Dodao je da se čini da je iranski interni proces donošenja odluka visoko centralizovan, rekavši da se poruke pregovarača obično prenose nazad upravnom veću na odobrenje pre nego što se izda bilo kakav odgovor.

“Naše je mišljenje o sistemu, kako ga mi razumemo, i kako nam je rečeno i od strane posrednika i od strane Irana direktno, da ono što Arakči i Kalibaf donesu ili uzmu od nas, oni onda moraju trčati nazad do ovog veća i na kraju dobiti smernice od njih, a taj proces često traje tri do pet dana da bi se dobio odgovor.”

Izjava Rubija o ovoj temi dolazi u trenutku kada Vašington i Teheran nastavljaju napore da krhko primirje pretvore u širi sporazum nakon višemesečnog sukoba koji je počeo 28. februara američko-izraelskim napadima na Iran.

Iranske vlasti kažu da je od početka rata ubijeno više od 3.000 ljudi, dok je najmanje 13 pripadnika američkih snaga ubijeno u iranskim napadima odmazde.

Teheran je odgovorio napadima na Izrael i američke saveznike u Zalivu, uz zatvaranje Hormuskog moreuza.

Primirje je stupilo na snagu 8. aprila posredovanjem Pakistana, ali naknadni pregovori u Islamabadu nisu uspeli doneti trajni sporazum. Međutim, napori za pronalaženje rešenja su se od tada nastavili.