Sednica Saveta bezbednosti završena je bez obraćanja visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji je redovan izveštaj o stanju u BiH dostavio, ali se nije pojavio u Njujorku.

Šmit je naveo da je proteklih šest meseci u BiH obeleženo političkom krizom, izazvanom potezima Milorada Dodika.

Predstavnica Sjedinjenih Američkih Država u UN Dorota Šej istakla je da je Vašington preduzeo niz diplomatskih aktivnosti radi smirivanja situacije, a kao rezultat toga navela imenovanje v.d. predsednice Republike Srpske.

“Radili smo odlučno i diskretno kako bismo obezbedili prostor za deeskalaciju u BiH. Pozdravljamo korak koji je preduzela Narodna skupština Republike Srpske kada je delovala u zakonskom okviru i BiH stavila na stabilnije temelje. U odgovoru na ta pozitivna kretanja, ukinuli smo sankcije zvaničnicima Srpske”, izjavila je Šej.

Kritike Kine i Rusije na račun Šmita

Dok su zapadne zemlje pozdravljale poteze visokog predstavnika, predstavnik Kine ocenio je da Kristijan Šmit pogoršava stanje u zemlji.

“Suđenje Dodiku pred Sudom BiH dovelo je do podela i etničkih tenzija. Kina je zabrinuta zbog najnovije situacije. Šmit je često kršio bonska ovlašćenja i doveo do toga da su razlike i nesklad veći nego ikada”, poručio je predstavnik Kine u UN Geng Šuan.

Glas Republike Srpske preneo je ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja, koji je nakratko pauzirao ulogu predsedavajućeg Saveta bezbednosti i predstavio izveštaj Vlade Republike Srpske, u kojem se za krizu u BiH optužuje Kristijan Šmit.

Nebenzja je podsetio da je Šmit imenovan bez saglasnosti Saveta bezbednosti, suprotno svim pravilima.

“Potpuno je odvojen od stvarnosti i njegov cilj je da stvori lažnu sliku o BiH i prebaci odgovornost na Republiku Srpsku, koja brani temelje Dejtona. Konstatujemo opasnu prirodu antisrpske politike iz Federacije i institucija BiH. Ukidanje Kancelarije visokog predstavnika može BiH i njenim građanima doneti prosperitet”, istakao je Nebenzja.

Smena ili ukidanje kancelarije

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić rekao je da je cilj krize u BiH otcepljenje Republike Srpske. Komšić se zalaže za očuvanje funkcije visokog predstavnika, ali i za smenu Kristijana Šmita.

“Druga opcija je dugoročnija, ali njena suština je da BiH postane demokratska zemlja, da se ukine diskriminacija građana u oblasti ljudskih prava i odustane od konfliktnog koncepta etničkog balansa ili disbalansa moći, kako bi država bila spremna za integraciju u EU”, rekao je Komšić.

Sednici, koja na svakih šest meseci razmatra stanje u BiH, prisustvovao je i predstavnik Srbije, koji je podsetio da je zemlja iz koje dolazi posvećena očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta BiH, kao i poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Simptom/RTS/Dragana Biberović