Oštre poruke i rasprave koje najbolje oslikavaju političko ozračje u Bosni i Hercegovini dominirale su na međunarodnoj konferenciji „30 godina nakon Dejtona: Otvaranje puta lokalnim rešenjima“, održanoj u Zagrebu, glavnom gradu Hrvatske.
Na panelu su, između ostalih, učestvovali članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović, ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković i predsednik Hrvatskog narodnog sabora (HNS) Dragan Čović, uz oštra razmimoilaženja u stavovima o ulozi međunarodne zajednice, Ustavnom sudu i evropskom putu BiH.
Cvijanović: „BiH je eksperiment, visoki predstavnik piše zakone“
Cvijanović je poručila da je jedan od ključnih problema u BiH to što „neko donosi zakone umesto domaćih lidera“, tvrdeći da to nije predviđeno Dejtonom.
„Bosna i Hercegovina je bila i ostala jedan eksperiment. Ne piše da je visoki predstavnik zakonodavac. Zato imamo more zakona bez parlamentarne potvrde“, rekla je.
Cvijanović je kazala kako “važna stvar koju treba rešiti nakon 30 godina jeste da je u Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine troje stranih sudija koji se svrstavaju s dvoje sudija jedne nacionalnosti i preglasavaju druge. Taj sud nije zaštitnik ustava, već kreator novih ustavnih rešenja”.
“Moramo ući u fazu koja se zove vraćanje sebi. To znači ukidanje bonskih ovlaštenja, vraćanje nadležnosti domaćim institucijama”, dodala je Cvijanović.
Konaković: „Cvijanović je iznela pamflet proruske podmornice; SNSD blokira sve jer mu to omogućava Dejton“
Ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković na samom početku izlaganja istakao je da je, kada je reč o evropskom putu BiH, hrvatski premijer Andrej Plenković „najviše pomogao Bosni i Hercegovini“.
Potom se referisao na izlaganje Cvijanović:
„Cvijanović je ovde sasula pamflet stavova proruske podmornice. Dodik (bivši predsednik RS) se sedam puta sastao s (ruski predsednik Vladimir) Putinom od početka rata u Ukrajini i ispunjavao naloge Moskve da blokira BiH na evropskom putu jer mu to omogućava Dejton.“
Dodao je da upravo SNSD sprečava popunjavanje Ustavnog suda BiH, a potom se žali da sud nije funkcionalan, te da blokira usvajanje dnevnog reda Veća ministara po istoj logici.
„Sve odluke visokog predstavnika bile su primenjene i prihvaćene, a sada se dovode u pitanje. BiH nije sastavljena država, to nigde ne piše u Dejtonu“, rekao je Konaković.
Upozorio je da je na konferenciji čuo „nekoliko zabrinjavajućih teza koje nas vraćaju u 1990-e“, te poručio Cvijanović da se ne slaže s njenim stavovima o NATO-u.
„Za mene je članstvo u NATO-u prioritet broj jedan i to je zakonom definisano kao vanjskopolitički cilj“, naglasio je.
Čović pozvao na hitno zatvaranje OHR-a
Predsednik HNS-a Dragan Čović rekao je da je ekonomski razvoj Bosne i Hercegovine praktično nemoguć u sadašnjim uvetima. Osvrnuo se na granični prelaz Gradiška.
„Jučer ste videli demonstraciju nemoći, investirate milione i neko samo kaže: ‘Ne možete’“, rekao je, aludirajući na neotvaranje graničnog prelaza.
Pozvao je na hitno zatvaranje OHR-a, navodeći da visoki predstavnik „nije rešio pitanje državne imovine“.
„Ako možemo otvoriti pregovarački proces do kraja godine, visoki predstavnik više nema šta raditi u BiH“, rekao je Čović.
Govoreći o Južnoj interkonekciji, kazao je da je zakon donesen preglasavanjem s ciljem da se „izbaci BH-Gas iz projekta i da se koncesija ustupi američkoj kompaniji“.
Grlić Radman o Stocu
S obzirom na to da je u više navrata pominjana situacija u bosanskohercegovačkom gradu Stocu, na to se referisao i ministar vanjskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman, pominjući slučaj dve škole pod jednim krovom.
“Spomenuli ste Stolac. Hrvatska vlada, bili smo zajedno kolega Konaković i ja. Istina postoje dve škole pod istim krovom, ja bih rekao pre svega dva programa pod istim krovom. Naravno, svako ima svoju kulturu. Ali smo (Vlada Hrvatske) dali fasadu na celu školu. Mi smo dole bili zajedno, mi se ponosimo na to”, rekao je Grlić Radman.
Cerić: “Molim vas, nemojte nas gurati u rat. Ne želimo rat”
Jedan od panelista tokom konferencije bio je i bivši reis-ul-ulema Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić, a on se direktno obratio bivšem američkom zvaničniku Maksu Primorcu.
Cerić je poručio da Bošnjaci znaju živeti u Evropi i da su kroz istoriju sami štitili vlastiti identitet:
“U ratu smo se suočili s mudžahedinima koji su hteli menjati naš način života. Suočili smo se s tim bez traženja usluge od vas.”
Ističući da Bošnjaci i Hrvati treba da grade savez a ne podele, Cerić je okrenuvši se prema Primorcu rekao:
“Molim vas, nemojte nas gurati u rat. Ne želimo rat. Ono što govorite nije američka politika. Amerikanci su ponosni na svoj najveći diplomatski uspeh, Vašingtonski sporazum s Hrvatima i Dejton za BiH.”
Simptom/Anadolija