Radni staž je jedan od ključnih faktora za odlazak u penziju, ali i za visinu budućih primanja. Ipak, mnogi građani nisu potpuno sigurni šta se tačno računa u staž, a šta ne – što kasnije može dovesti do neprijatnih iznenađenja prilikom ostvarivanja prava na penziju.

U praksi, radni staž nije samo “koliko ste godina radili”, već precizno definisan period u kojem su plaćani doprinosi ili su ispunjeni posebni zakonski uslovi.

Šta se računa u radni staž?
U osnovi, u radni staž ulazi vreme koje je provedeno u radu uz plaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

To uključuje:

radni odnos kod poslodavca uz urednu uplatu doprinosa,
samostalnu delatnost (preduzetnici, zanatlije, freelanceri koji plaćaju doprinose),

poljoprivredne osiguranike koji uplaćuju doprinose,
period rada u državnim i javnim institucijama uz prijavu i uplatu doprinosa.

Takođe, u staž može da uđe i vreme provedeno na određenim plaćenim ili zakonom priznatim naknadama, u zavisnosti od propisa.

Periodi koji se takođe mogu priznati
U pojedinim slučajevima, u radni staž mogu da se uračunaju i:

porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta,
vojni rok (za starije generacije),

vreme privremene sprečenosti za rad uz naknadu,
period nezaposlenosti uz određene uslove i evidenciju u službi za zapošljavanje.

Ovi periodi zavise od važećih propisa i često su predmet dodatne provere prilikom penzionisanja.

Šta se NE računa u radni staž?
Postoji i niz situacija koje građani često pogrešno smatraju “radnim stažom”, ali to zapravo nisu.

U radni staž se ne računa:

rad “na crno” bez prijave i uplate doprinosa,
period rada bez potpisanog ugovora i prijave,
volontiranje i neplaćeni rad,
period studiranja (osim ako nije posebno osiguran),
nezaposlenost bez prijave na biro ili bez ispunjenih uslova.
Upravo ove situacije najčešće dovode do “rupa” u stažu koje se kasnije teško nadoknađuju.

Zašto je važno proveriti svoj staž na vreme?
Mnogi građani tek pred odlazak u penziju otkriju da im nedostaju godine staža ili da nisu uredno evidentirani svi periodi rada.

Zbog toga stručnjaci savetuju da se periodično proverava evidencija u PIO fondu, kako bi se na vreme uočile eventualne greške ili nedostaci.

Jedna neproknjižena godina može značajno odložiti odlazak u penziju ili smanjiti visinu primanja.

Najčešća zabluda građana
Jedna od najvećih zabluda jeste da se “svaki rad računa”, bez obzira na to da li su plaćeni doprinosi.

U stvarnosti, sistem penzijskog osiguranja funkcioniše na principu uplata – i bez njih nema priznanja staža, ma koliko dugo neko radio.

Radni staž nije samo vreme provedeno na poslu, već zakonski definisan period osiguranja. Zato je važno znati šta se priznaje, a šta ne, kako bi se izbegle greške koje mogu uticati na odlazak u penziju i visinu budućih primanja.

Redovna provera staža i uredna evidencija doprinosa najbolji su način da se izbegnu neprijatna iznenađenja u trenutku kada je penzija najvažnija.

Simptom/Bizportal