Lep, slavan i privlačan, Pariz je 1900. godine bio i veoma pompezan. Prva svetska izložba u novom veku okupila je preko 83 hiljade izlagača, od kojih je više od pola bilo iz raznih delova sveta. Do novembra kada je izložba zatvorena, kroz Pariz je prošlo neverovatnih 50 miliona posetilaca. Kada se pogleda istorija svetskih izložbi, takvu posetu su imali tek u Osaki sedamdesetih godina 20. veka i u Šangaju 2010.

Pariz je sijao svojim punim sjajem, više nego ikad pre i mogao je da privuče ogromnu pažnju podjednako i onim najbogatijim i najjačim svetskim magnatima koji su jurili novi profit i ulaganja, kao i onima koji su želeli luksuz, umetničke novotarije, zanimljive događaje, odlične restorane i zabavu svake vrste.

Sve to događa se u podnožju tada već slavne a relativno i dalje nove Ajfelove kule dok Bel epok, ta „era lepote“ suvereno vlada posipajući sve oko sebe svojim zlatastim sjajem.

Izgledalo je da je došlo doba prosperiteta, lepote, mira i optimizma. Umetnički, ali i naučni i tehnološki, pa i medicinski progres bio je vidljiv na svakom koraku i svet je sigurnim nogama koračao ka Novom dobu. Pariz je ustoličen kao centar sveta.

Gran Pale (Grand Palais) izložba skulptura 1900. Svetska izložba u Parizu
Svetska izložba na obalama Sene zauzela je prostor od Ajfelove kule koja je izgrađena za prethodnu Svetsku izložbu 1889. godine preko Marsovih polja, do Invalida. Paviljoni učesnika bili su nacionalni (gde su se predstavljale države učesnice) ili kolonija. Francuske kolonije bile su posebno izdvojene u blizini Trokadera. Pored Francuske učestvovalo je još 40 zemalja.

Za potrebe izložbe, u Parizu su nikle nove građevine – železničke stanice Lion i Orsej, Velika i Mala palata (Grand Palais, Petit Palais), prva metro stanica Linija 1, kao i slavni most, simbol potpisivanja Francusko-ruskog sporazuma – Most Aleksandra III, čiji kamen temeljac je postavio ruski car Nikolaj II 1896. godine.

I Srbija je učestvovala na ovoj izložbi. Paviljon su projektovali arhitekta i profesor Milan Kapetanović i francuski arhitekta Ambroaz Bodri (Ambroise Baudry). Za Kraljevinu Srbiju, ova izložba je imala veliki značaj, jer se smatralo da je to način ne samo da predstavi svoja bogatstva, tradiciju i poljoprivredu, već i prilika da Srbija izađe na parisku berzu i sklopi ugovore o zajmovima i investicijama. Koliko je Srbija smatrala značajnim pojavljivanje na ovoj izložbi govori i podatak da je pred samo otvaranje iz Beograda kao diplomatski predstavnik poslat Stojan Novaković, jedan od najučenijih Srba svog doba.

Paviljon Kraljevine Srbije na Ekspou u Parizu 1900.

 

Srpski paviljon sa pet kula i spektakularnim ulazom podsećao je na Gračanicu. Unutra su bili izloženi poljoprivredni proizvodi, duvan, žitarice, ali i nameštaj, pirotski ćilimi, narodne nošnje, proizvodi Topolivnice u Kragujevcu i drugi proizvodi domaće radinosti. Među eksponatima se našao i hidroizolator Mihaila Petrovića Alasa, koji je čak i poneo bronzanu nagradu Ekspoa. Srpski izlagači kući su se vratili sa čak 220 nagrada od kojih sedam Gran prija, 35 zlatnih i 53 srebrne medalje. I srpsku umetnost predstavljali su najznačajniji umetnici svog doba – Paja Jovanović, Paško Vučetić, Rista i Beta Vukanović, Steva Todorovićm Marko Murat, Đorđe Krstić, Živko Jugović, Leon Koen, Kiril Kutlik, Anastas Bocvarić, Svetislav Jovanović, Antoaneta Vulić, Petar Ubavkić, Sima Rosandić, Đorđe Jovanović. Paja Jovanović je poneo zlatnu medalju za delo „Krunisanje cara Dušana“. Nacionalno je provejavalo i kod drugih umetnika, pa je Rista Vukanonić predstavio sliku „Dahije“ a Beta Vukanović sliku „Slava u Srbiji“,  vajar Đoka Jovanović delo „Kosovski spomenik“, a Petar Ubavkić „Takovski ustanak“. Srpska umetnost na izložbi u Parizu svedočila je o slavnoj prošlosti, oslobađanju od turske okupacije i trudu da se izgradi moderna srpska država.

Emil Lube, francuski predsednik odao je počast Srbiji posetom paviljonu 14. juna (na Vidovdan). Srpski počasni konzul a ujedno i komesar izložbe grof Kamondo, francuski bankar i kolekcionar umetnosti, poverljiva ličnost kralja Aleksandra Obrenovića, dočekao je francusku delegaciju uz tamburaški orkestar „Vila“ koji je izveo Marseljezu, srpsku državnu himnu i druge srpske melodije.

Zanimljivo je da su na izložbi zemlje koje su bile pod Austrougarskom – Bosna, Mađarska i Austrija nastupale pojedinačno u odvojenim paviljonima, a slavni umetnik Art Nuvoa Alfons Muha naslikao je čak plakat bosanskog paviljona.

 

Poster Olimpijskih igara u Parizu 1900, tokom Svetske izložbe

 

Ono što je posebno privuklo pažnju u okviru Svetske izložbe bile su Letnje olimpijske igre. Kada su Olimpijske igre obnovljene i Atina proglašena za domaćina prvih, Pariz je istovremeno proglašen za drugog domaćina. Održane su od 14. maja do 28. oktobra 1900. godine. Učestvovalo je skoro 1000 sportista u devetnaest sportova, a veoma je značajno i to da su to prve igre na kojima su se takmičile i žene. Na ovim igrama bilo je i nekih disciplina koje su se jedino tada i održale kao olimpijske, kao što su automobilske i moto trke, trke balonima, trke golubova, podvodno plivanje ili kriket, za koji se očekuje da će se vratiti na olimpijsko takmičenje od 2028. godine. Najviše medalja osvojila je zemlja domaćin, Francuska, a za njom Sjedinjene Američke Države, iako su imale samo 75 učesnika na igrama. Golub koji je na trci golubova osvojio medalju leteo je iz Pariza kući u Lion za četiri i po sata, a na trci balona pobedu je odneo balon koji je leteo čak do Rusije – skoro dve hiljade kilometara.

Pariz 1900… Mesto svih mogućih čuda, od električne energije koja je i dalje delovala kao neka mitska svetlost, preko „Nebeskog globusa“ koji je stajao blizu Ajfelove kule i prikazivao sazvežđa u obliku mitoloških bića, ogromnog teleskopa,   Art Nuvoa u punom sjaju, pa sve do tehnoloških čuda u obliku prvog dizel motora (konstruktora Dizela) i pionirskog projekta električnog automobila (koji je konstruisao Porše). Pariz 1900. bio je slika kako je poletno trebalo da izgleda 20. vek. Samo deceniju i po kasnije, Prvi svetski rat srušio je ovu veliku iluziju o svetloj budućnosti. Ono što je ostalo je Pariz, čija slava i sjaj nikada ne prolaze.

Avantart magazin /Suzana Spasić