“Uvažavajući zabrinutost određenog broja roditelja, nerazumevanje dela javnosti, pogrešna tumačenja, interpretacije i dezinformacije u pogledu svrhe informacionog sistema Zdravitas, podataka koji se unose u sistem i njihove zaštite, Ministarstvo prosvete odlaže puštanje u rad korisničkog dela ovog portala, koja je bila planirana za 2. decembar”, navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete.

Kako se dodaje, procenjeno da će “određeni koraci zahtevati više vremena i drugačije pristupe u objašnjavaju i predstavljanju savremenog, višefunkcionalnog instrumenta kao što je ovaj portal, zbog čega će se u narednom periodu više pažnje posvetiti informisanju roditelja, razrešavanju nedoumica i rušenju zabluda i teorija zavere”.

“Naredni koraci će biti usklađeni sa zahtevima pojedinih roditelja i biti dodatno usmereni na jasnije argumentovanje upotrebne vrednosti digitalizacije i bezbednosti, kao i zaštite podataka o ličnosti, pre svega prema ciljnim grupama nastavnika i roditelja učenika”, ističe se u saopštenju Ministarstva prosvete.

Šta su primedbe
Otkako je najavljen, Zdravitas je izazvao sumnje i negodovanje među roditeljima sa različitim primedbama, od toga da je ugrožena bezbednost podataka koji će se u njega unositi, preko pitanja zbog čega je potrebno unositi lične podatke, kao što je jedinstven matični broj građana i za decu i za njihove roditelje, zašto se podaci vezuju za ime deteta, a ne unose uopšteno zarad statističke obrade (kakav je, na primer, slučaj u Hrvatskoj) do toga da je predviđeno da se podaci o deci i dalje unose u sistem, čak i ako roditelji ne daju pristanak, jer bi to samo značilo da oni nemaju pristup Zdravitasu. Pored takvih primedaba, bilo je i onih koji ukazuju na nepoverenje prema državi, ali i onih koji se graniče sa teorijama zavere ili čak prelaze tu granicu,.

Pravnici navode i da je upitan zakonski osnov, budući da je sistem zasnovan na Zakonu o sistemu obrazovanja i vaspitanja, te da nije uzet u obzir prošireni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji propisuje obaveznu saglasnost pri obradi podataka za specifične svrhe.

Portal Zdravitas zamišljen je kao elektronsko vođenje evidencije o postignućima učenika u okviru nastavnog predmeta Fizičko i zdravstveno vaspitanje kroz osam merenja (šest testova i merenje visine i mase tela), koji su i do sada bili evidentirani u pedagoškoj dokumentaciji i pratili fizički razvoj i motoričke sposobnosti učenika.

Šta beleži Zdravitas

U okviru portala Zdravitas obrađuju se sledeći podaci o učenicima: ime, prezime, ime jednog roditelja (zakonskog zastupnika), jedinistveni matični broj građana (JMBG), jedinstveni obrazovni broj (JOB), datum, mesto i opština rođenja, pol, visina tela, masa, indeks telesne mase (masna komponenta telesnog sastava), trčanje na 20 metara sa progresivnim povećanjem brzine, pretklon u sedu, ležanje-sed za 30 sekundi, skok udalj, izdržaj u zgibu i čunasto trčanje 4×10 metara, shodno navedenim pravilnicima o programu nastave i učenja u okviru predmeta Fizičko i zdravstveno vaspitanje i priručnicima za praćenje fizičkog razvoja i razvoja motoričkih sposobnosti učenika. Ministarstvo prosvete navodi da se na tom portalu ne obrađuju podaci o zdravstvenom stanju učenika, već isključivo rezultati merenja propisanih za nastavu fizičkog..

“Na osnovu njih nastavnici prate fizički razvoj učenika i razvoj motoričkih sposobnosti, što i jesu ciljevi nastave fizičkog vaspitanja. Na osnovu svega nastavnik procenjuje šta je potrebno dalje preduzeti, odnosno planirati u radu kako bi učenici unapredili fizički razvoj i motoričke sposobnosti”, objašnjeno je.

Kako je u intervjuu za NIN ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović ranije objasnila, u projekat su uključeni svi, “od školskog pedagoga i psihologa, preko lekara”, dodajući da će se “kroz platformu Zdravitas, od trećeg razreda do završetka srednje, pratiti motorni razvoj sa uticajem na kogniciju emocije i ostale komponente ličnosti dece„ i da je „rana detekcija u 70 odsto slučajeva kod preduzetih stručnih mera popravlja poteškoću koju dete ima”, te da se radi o projektu sa Ministarstvom zdravlja.

Ko može da pristupi
Četiri reprezentativna sindikata u prosveti, međutim, uputila su pismo Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zbog sumnje da ovaj program nije u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Međutim, Poverenik je sproveo vanredni nadzor i saopštio da je Zdravitas ipak u skladu sa tim Zakonom.

“Na osnovu činjeničnog stanja utvrđeno je da Ministarstvo prosvete obrađuje podatke u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kao i da za predmetnu obradu nije potreban pristanak lica“, navodi se u saopštenju Poverenika. Poverenik je utvrdio da će podaci o ličnosti učenika na korisničkom delu portala biti u obliku izveštaja o motoričkim sposobnostima i fizičkom razvoju i dostupni samo za roditelje/zakonske zastupnike koji su autorizovani. U slučaju da to nisu, mogu ih dobiti od nastavnika u školi.

I Ministarstvo prosvete tvrdi da pojedinačnim podacima o učeniku mogu pristupiti samo roditelji i nastavnik, te da se oni ne dele sa trećim licima.

“Jedini vlasnik ovog informacionog sistema, uostalom kao i svih drugih prosvetnih – Moja srednja škola, Jedinstveni informacioni sistem u prosvetni (JISP), eDnevnik je Ministarstvo prosvete. Svi ovi informacioni sistemi nalaze se u državnom Data centru, kao i druge državne evidencije, i maksimalno su zaštićeni”, ističe se u saopštenju.

I Milan Pašić, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje, uveravao je da “nema razloga za zabrinutost roditelja“.

“U javnosti su se pojavile oprečne informacije o ovom informacionom sistemu i nije svim roditeljima jasna njegova svrha, brine ih kakvi će to podaci o njihovoj deci biti prikupljani i čemu će oni služiti. Ovi podaci su važni kako bi se stekao uvid u motoričke sposobnosti i fizički razvoj učenika. Podsećam da su i oni sami tokom školovanja radili ove testove i merenja”, rekao je Pašić.

Pašić je rekao i da je ovaj sistem utemeljen u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i t u članovima 175, 177 i 181, “kao što je propisan i eDnevnik, kao što je propisan i informacioni sistem Moja srednja škola”.

“Znači tu nema opcije da roditelj želi i ne želi”, rekao je Pašić i objasnio da bi to bilo u suprotnosti sa zakonom.

Otpor kod roditelja

Ipak, roditelji širom Srbije izrazili su nezadovoljstvo, što u direktnom kontaktu sa prosvetnim radnicima, školskim viber grupama ili putem društvenih mreža i medija, pa je čak pokrenuta i peticija koju je potpisalo oko 4.000 ljudi.

Kako se u tekstu peticije navodi, roditelji osnovnih i srednjih škola su većinski potpuno neupoznati sa programom, ne znaju šta sve podrazumeva, a na nedavnim roditeljskim sastancima povodom tromesečja im je predstavljeno da će se potpisivati saglasnost kojom se pristupa podacima/analizama njihove dece do punoletstva. Kako navode, i za mnogo banalnije stvari, poput fotografisanja dece, izleta ili ekskurzija, potrebno je odobrenje roditelja i potpisana saglasnost koju su roditelji davali školama

„Ukoliko je programu za cilj dobrobit deteta – roditelj bi trebalo da bude nosilac saglasnosti do punoletstva. Takođe je trebalo detaljno i pismenim putem pre zahteva za saglasnost zakonskog roditelja/staratelja obrazložiti šta platforma predstavlja, koga zastupa i sa kojom krajnjom svrhom”, navodi se, između ostalog, u toj peticiji.

Nezadovoljni su i prosvetni radnici. Pošto su đaci maloletni, mnogi profesori se nisu usudili da unesu tražene podatke bez saglasnosti roditelja

Snežana Romandić Petrović iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije objašnjava za NIN kako je situacija u kojoj su se našli nastavnici veoma neprijatna i da na njih, sa jedne strane, pritisak vrši Ministarstvo, a sa druge roditelji.

“Pored toga što odbijaju da daju podatke, odnosno da pristanu na beleženje podataka svoje dece, roditelji donose u škole izjave u kojima prete tužbama ukoliko se podaci njihove dece nađu ponovo na toj platformi. Mi smo kao realizatori u problemu kako da reagujemo u takvim situacijama i trenutno se nalazimo u neprijatnoj situaciji”, rekla je Romandić Petrović.

Učitelj fizičkog i zdravstvenog vaspitanja Stevan Tomić, rekao je za NIN da su mnogi roditelji dolazili sa primedbama, i da su tražilli potvrdu da se to što se radi na časovima ne unosi u program Zdravitas.

“Pojedini roditelji već pokazuju otpor, i i te kako imamo pojedinačnih primedbi i pitanja da li sada ono što radimo na časovima radimo za program Zdravitas i da, ukoliko radimo, njihova deca neće učestvovati u tome”, rekao je Tomić.

Treća digitalna platforma za prosvetare

Digitalizacija može dosta da olakša posao, međutim, uvođenjem treće platforme u obrazovni sistem, prosvetari smatraju da im se dodaju administrativni poslovi. Na pitanje da li će ovaj program olakšati posao nastavnicima, učiteljica Vesna Jerotić kaže za NIN da neće, i da smatra da je to bespotreban posao.

“Nastavnici fizičkog inače to rade, oni vrše ta merenja u okviru tabela i u okviru svog nastavnog plana i programa. Oni te podatke već imaju i to su neki parametri za određivanje ocene, ali svakako to nije nešto što treba da se obelodani široj javnosti, pogotovo bez saglasnosti roditelja”, rekla je ona. Jerotić smatra da ova platforma nema pozitivne efekte čim je naišla na toliki otpor, kako u školama, tako i među roditeljima.

“Ne razumem šta bi trebalo da bude pozitivno ukoliko veliki broj škola u Srbiji i dalje nema adekvatnu salu za održavanje nastave fizičkog vaspitanja. Zar nije trebalo taj novac preusmeriti da se školama koje nemaju fiskulturne sale omoguće adekvatni uslovi za rad i održavanje časova fizičke kulture i fizičkog vaspitanja”, upitala je Jerotić.

Simptom/NIN