deportacija

Izrael deportovao deo italijanskih i španskih aktivista

October 6, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Vlada Španije postigla je sporazum sa Izraelom da tokom dana u tu zemlju bude vraćen 21 od 49 španskih državljana, koji su bili deo flotile “Global Sumud” i koje je izraelska vlada pritvorila, saopštio je šef španske diplomatije Hoze Manuel Albares

Dodao je da bi prva grupa španskih državljana danas trebalo da napusti Tel Aviv i stigne u Španiju, preneo je La Razon.

Albares je odbio da navede detalje o repatrijaciji? iz bezbednosnih razloga, dodajući da će španski brod koji je pratio flotilu ostati tamo dok poslednji Španci ne napuste Izrael.

Potvrdio je da su aktivisti koji se budu danas vratili u Španiju potpisali da pristaju na deportaciju.

“Bez obzira da li su potpisali pristanak ili ne, ova situacija sa pritvorom u Izraelu mora odmah da se okonča, a prava uhapšenih moraju da budu poštovana”, istakao je Albares.

Prethodno puštena prva grupa od 26 italijanskih aktivista, koji su u istoj akciji privedeni u Izraelu, vratila se u Italiju, preneli su lokalni mediji.

Ispričali su da su, zajedno sa ostalim aktivistima, bili izloženi ponižavajućem i nehumanom tretmanu tokom boravka u zatvoru Ketziot, prenela je Republika.

Aktivisti, koji su kasno sinoć stigli u Rim i Milano preko Istanbula, rekli su diplomatskom osoblju koje im je ponudilo pomoć kao i pravnicima, da su uslovi pritvora bili izuzetno teški.

Naveli su da su bili primorani da satima kleče na kolenima, sa glavom pognutom do zemlje, pri čemu nisu smeli da se pomeraju.

Kako kažu, nisu imali vode za piće, ni lekove, a neki aktivisti su povremeno dobijali i udarce.

Novinar Lorenco D’Agostino ispričao je da je švedska aktivistkinja Greta Tunberg bila ponižavana, da su je umotali u izraelsku zastavu i prikazivali kao trofej.

“Tretirali su nas kao životinje. Smejali su nam se, vređali nas i udarali. Koristili su fizičko i psihološko nasilje”, kazao je političar i predstavnik Demokratske stranke za Lombardiju, Paolo Romano.

Brzi povratak aktivista u Italiju ostvaren je zahvaljujući intervenciji i ličnom zalaganju ministra spoljnih poslova Antonija Tajanija, navodi Republika.

Aktivisti koji su potpisali da prihvataju deportaciju, njih 137 različitih nacionalnosti, prevezeni su avionom čiji let je organizovala Turska, da bi juče popodne stigli u Istanbul.

Italijanski aktivisti su potom otputovali za svoju zemlju, a u Rim i Milano stigli su bez svoje odeće i ličnih stvari, u zatvorskim odelima koja su im dali palestinski zatvorenici, prenose mediji.

Kako je naveo ministar Tajani, preostalih 15 italijanskih aktivista ostaće u Izraelu najmanje još dva, tri dana, a radi se o onima koji nisu želeli da potpišu pristanak na deportaciju i da priznaju da su narušili granice Izraela.

“Mi ćemo ih proterati čim bude moguće”, naveo je izraelski ministar spoljnih poslova, prenosi Republika.

Izraelski zvaničnici naveli su da pravi cilj flotile nije bio humanitarna misija i dostavljanje pomoći Gazi, već provokacija za račun Hamasa.

U međuvremenu, iz Italije je u pravcu Gaze krenula nova “Flotila Bis” sastavljena od ukupno 10 brodova koji su isplovili iz Otranta i Katanije, naveo je italijanski list.

Izraelske vlasti zaustavile su u sredu uveče flotilu koja je nosila humanitarnu pomoć za Gazu i privele njene aktiviste.

Izraelski zvaničnici naveli su da pravi cilj flotile nije bio humanitarna misija i dostavljanje pomoći Gazi, već provokacija za račun Hamasa.

Simptom/RTS/Tanjug

Sve više deportacija iz Nemačke

September 5, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Mert Sajim često posećuje aerodrome u Severnoj Rajni-Vestfaliji, a posebno glavni grad te savezne zemlje Dizeldorf. Samo iz tog grada je 2024. godine iz Nemačke vazdušnim putem deportovano više od 2.800 ljudi. To su bili ljudi čiji su zahtevi za azil odbijeni ili ljudi koji nisu imali izgleda da ostanu u zemlji iz nekih drugih razloga. Preko 20.000 ljudi deportovano je 2024. godine.

Sajim radi za crkvenu organizaciju za socijalne usluge Diakonie kao referent za izbeglice, migracije i integraciju. Njegov je posao posmatrati deportacije na licu mesta i dokumentovati moguće neprimereno postupanje sa pogođenima. Vrlo dobro zna koliko je takvih ljudi. Od 2022. godine on je naime porastao s nešto manje od 13.000, na preko 20.000 deportacija godišnje.

A njihov broj nastavlja da raste u 2025. Prema navodima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, u prvoj polovini tekuće godine već je deportovano 12.000 ljudi. Sajim će zato imati još više posla kada mnogi ljudi budu primorani da napuste Nemačku, pa i protiv svoje volje – nakon pravne revizije. Redovno se dokumentuje i objavljuje često deprimirajuće utiske.

Tek operisan, a već deportovan

Prilikom predstavljanja aktuelnog godišnjeg izveštaja Kancelarije za praćenje deportacija, Sajim opisuje jedan primer: „Između ostalog, primetili smo deportaciju deteta nakon nedavne operacije srca – i to bez sprovedenog medicinski potrebnog naknadnog pregleda, iako je već bio zakazan.“ U takvim slučajevima Sajim bi želeo da vidi veću osetljivost i fleksibilnost vlasti.

Godišnji izveštaj daje opšte preporuke u tom pogledu: „Prilikom deportacije bolesnih osoba, mora se od slučaja do slučaja ispitati i pratiti ima li dotična osoba zaista pristup potrebnoj medicinskoj nezi u zemlji odredišta. Pritom se mora uzeti u obzir da li im je lečenje dostupno i priuštivo.“ Ako postoje značajni zdravstveni rizici, deportacija se mora obustaviti.

Savezna policija: „Nema deportacija pod svaku cenu“

No, to se retko događa. A ako se dogodi da se određena osoba ne deportuje, onda je to verovatnije iz drugih razloga. Na primer, piloti ponekad odbijaju da lete ako osobe koje se deportuju pokazuju agresivno ponašanje. Bezbednost svih putnika u avionu je prioritet. To je i stav Savezne policije, koja je odgovorna za bezbednost granica i s kojom državna nezavisna agencija za praćenje deportacija u Severnoj Rajni-Vestfaliji već odavno sarađuje.

„Nema sprovođenja deportacija po svaku cenu“, naglašava glavna inspektorka Andrea Hofmajster iz Kancelarije za saradnju sa medijima Savezne policijske uprave u Sankt Augustinu, koja je upoznata s tim problemom. Sve kolege uključene u deportacije obučeni su po tom pitanju, neki i kroz specijalizovanu obuku. A na aerodromu su na raspolaganju i posebne prostorije za porodice i decu.

Poziv na veću transparentnost

Posmatrač deportacija Mert Sajim može samo delimično da proceni kako se odvijaju takve mere emocionalnog umirivanja ljudi koji moraju da napuste zemlju. On sme da dođe samo do „mosta“, odnosno prolaza preko kojeg putnici ulaze u avion, ali ne sme da ih dalje prati. To je premalo, po njegovom mišljenju: „Praćenje mera deportacije mora se proširiti i strukturno ojačati“, on poziva na veću transparentnost.

Sajim smatra da nešto takvo treba da bude utvrđeno zakonom i na saveznom ali i na nivou nemačkih saveznih pokrajina. Smatra da bi to trebalo da uključuje i propise koji omogućavaju praćenje celog procesa deportacije: „Konkretno, mislimo na preuzimanje ljudi na njihovom mestu prebivališta i tokom leta.“ To je već propisano kao obavezno direktivom Evropske unije (EU) od 2008, kaže Sajim.

Ministar unutrašnjih poslova za rigorozniji kurs

Međutim, Nemačka ignoriše ovu direktivu i, zajedno sa drugim zemljama, podstiče dalje pooštravanje. Savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU) pozvao je u julu svoje kolege iz Austrije, Danske, Francuske, Češke i Poljske da koordiniraju svoje napore. „Efikasne deportacije ključni su preduslov za jačanje poverenja u uravnoteženu evropsku migracionu politiku“, poručili su oni u zajedničkoj izjavi.

Pastor Rafael Nikodemus iz Diakonie Rheinland Westfalen Lippe, koja je odgovorna za praćenje deportacija, želi poverenje, ali u jednom drugačijem smislu: „Transparentnost u ovom zaštićenom području korisna je za sve institucije uključene u proces deportacije. Važno je da vladine i nevladine organizacije dele zajednički stav o tome šta je opravdano sa humanitarne perspektive.“

Crkveni azil umesto deportacije

Pastor Nikodemus takođe oseća posledice sve većeg političkog pritiska i društveno polarizovane rasprave o migracijama i tamo gde ljudi kojima preti deportacija često pronalaze poslednje utočište: u crkvi. U 2024. godini registrovano je 329 novih slučajeva crkvenog azila u Severnoj Rajni-Vestfaliji, kaže Nikodemus. „Toga je bilo manje prethodnih godina.“

Simptom/Danas/Dojče Vele

London: Faraž tvrdi da će masovno deportovati imigrante, ako osvoji vlast

August 26, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Faraž je izneo svoje planove za suzbijanje ilegalne imigracije nakon značajnog porasta broja migranata koji stižu čamcima preko Lamanša i nedelja protesta zbog vladine upotrebe hotela za smeštaj tražilaca azila.

„Ako ilegalno dođete u Veliku Britaniju, bićete pritvoreni i deportovani i nikada vam neće biti dozvoljeno da ostanete, raspoloženje u zemlji oko ovog pitanja je mešavina između potpunog očaja i rastućeg besa“, rekao je on, dodajući da sada postoji „stvarna pretnja javnom redu“ ako se ne preduzmu neke mere.

Faraž je ponovio svoj stav da je Britanija pod invazijom migranata. Rekao je da će, ako dođe na vlast napustiti Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i ukinuti sve ostale ugovore o pravima, kako bi se sprečili svi zahtevi za azil i osiguralo da migranti koji stignu bez dozvole budu deportovani.

Iako ima samo četiri od 650 mesta u Parlamentu, Faražova stranka je dobila na zamahu iskoristivši nezadovoljstvo zbog nesposobnosti nekoliko vlada da se smanji broj migranata. Ankete pokazuju da je podrška toj stranci jednaka, ili čak veća od one koju imaju vladajuća Laburistička stranka i Konzervativci.

Stranka se obavezala da će povećati kapacitet pritvorskih centara i osigurati sporazume sa mnogim zemljama, uključujući Avganistan, Eritreju i Iran, o vraćanju migranata.

Na više pitanja o mogućnosti da tražioci azila budu mučeni, ili ubijeni ako budu vraćeni u zemlje iz kojih su pobegli, Faraž je rekao:

„Alternativa je da ne činimo ništa. Ne možemo biti odgovorni za sve nesreće koje se dešavaju širom sveta“.

Do sada ove godine, više od 28.000 ljudi je prešlo Lamanš i stiglo u Veliku Britaniju brodom, što je povećanje od oko 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Zvanični podaci pokazuju da je mnogo veći broj ljudi, preko 111.000, podneo zahtev za azil u Velikoj Britaniji, oveg godine do juna.

Premijer Kir Starmer odustao je od plana bivše konzervativne administracije da se migranti koji su nezakonito ušli u zemlju pošalju u Ruandu. Umesto toga, on je polagao nade u sporazum postignut sa Francuskom prošlog meseca o vraćanju nekih migranata koji prelaze Lamanš.

Simptom/Nova.rs/Beta

Nemačka počinje da deportuje izbeglice iz Sirije

July 5, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke naložilo je Saveznoj kancelariji za migracije i izbeglice da pokrene postupak ukidanja statusa zaštite za sirijske prestupnike i opasne pojedince, rekao je portparol tog ministarstva.

On je dodao da izvršenje teških krivičnih dela isključuje priznavanje azilne zaštite.

Koalicioni sporazum između konzervativnih poslanika i socijaldemokrata predviđa deportacije u Siriju i Avganistan, a prioritet su, kako se navodi, kriminalci i pojedinci koji se smatraju pretnjom.

Ministarstvo je saopštilo da je u kontaktu sa nadležnim sirijskim vlastima.

Savezna kancelarija za migracije i izbeglice je od početka godine pokrenula više od 3.500 potencijalnih postupaka za oduzimanje dozvola protiv sirijskih državljana.

Status izbeglice je oduzet u 57 slučajeva, a supsidijarna zaštita u 22, dok se u čpostojbinu vratilo 800 Sirijaca u okviru programa pomoći koji finansira Berlin, a za to se prijavilo 2.000 ljudi.

U Nemačkoj živi oko milion Sirijaca, od kojih se većina doselila tokom velikog talasa bekstva od rata u toj zemlji 2015. i 2016. godine.

Nekoliko evropskih sdržava je, nakon svrgavanja sirijskog predsednika Bašara el Asada sa vlasti u decembru 2024. godine, objavilo obustavljanje prijema zahteva za azil, za šta je delimilno objašnjenje što je u tim državama, među kojima su Austrija i Nemačka, ojačala krajnja desnica.

U Nemačkoj je poslednjih meseci bilo smrtonosnih napada hladnim oružjem, kao i napada motivisanih džihadistima, a i nasilja krajnje desnice, što je u prvi plan iznelo probleme bezbednosti.

Simptom/Danas/Beta/AFP

Deportovana Greta Tunberg

June 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ministarstvo je saopštenju na “Iks” mreži objavilo fotografiju Tunberg u avionu, uz informaciju da je upućena ka Francuskoj, prenosi AP.

Propalestinski aktivisti sa broda “Madlin” koji je pokušao da dopremi humanitarnu pomoć u Pojas Gaze, među kojima je i švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg, odvedeni su ranije na aerodrom Ben Gurion u Tel Avivu, odakle je planirano da u narednim satima budu deportovani u matične zemlje.

Kako je saopštilo izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova, oni koji odbiju da potpišu dokumente o deportaciji i napuste Izrael biće izvedeni pred sud, “u skladu sa izraelskim zakonom”.

U saopštenju se dodaje da su aktiviste na aerodromu dočekali konzuli iz matičnih zemalja.

Kako je juče objavljeno, izraelska mornarica odvukla je zaplenjenu jedrilicu “Madlin”, koja je u organizaciji međunarodne neprofitne organizacije “Koalicija slobodne flotile” (FFC) prevozila 12 propalestinskih aktivista i simboličnu humanitarnu pomoć za Gazu, u izraelsku luku Ašdod, prenosi Al Džazira.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da će pritvoreni aktivisti, koji su hteli da isporuče pomoć Pojasu Gaze, biti primorani da gledaju “video zapise o zločinima palestinske militantne grupe Hamas” koji su, kako navodi, počinjeni 7. oktobra 2023. godine na jugu Izraela.

Kac je naredio vojsci da prikaže pritvorenim aktivistima koji su pokušali da “ospore izraelsku blokadu Pojasa Gaze”, “zastrašujući 43-minutni video snimak”, koji prikazuje necenzurisane snimke napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine.

Ističe se da je Kac rekao da je prikladno da Tunberg, koju je nazvao antisemitom, i njeni prijatelji koji podržavaju Hamas, vide tačno ko je “teroristička grupa” koju podržavaju i “u čije ime deluju”.

Simptom/B92/Tanjug

Stejt department o deportacijama: Zemlje Balkana uključene u kontakte u okviru šire strategije

June 6, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Američko ministarstvo spoljnih poslova nije želelo da komentariše navode američkog Blumberga (Bloomberg) da administracija predsednika SAD Donalda Trampa (Donald Trump) pokušava da ubedi balkanske zemlje da prihvate deportovane migrante, većinom iz Kube, Haitija, Nikaragve i Venecuele, kojima je ukinut privremeni pravni status u SAD.

SAD, rekli su u Stejt departmentu, ne komentarišu detalje diplomatske komunikacije sa drugim državama u okviru strategije deportacije stranih državljana bez regulisanog statusa.

Navodi se da je kontinuirana saradnja sa stranim vladama ključna za odvraćanje ilegalnih i masovnih migracija, kao i za bezbednost granica.

Agencija Blumberg prenela je u četvrtak da Trampova administracija pritiska Srbiju i druge balkanske zemlje da primi migrante deportovane iz SAD.

Zahtevi upućeni zemljama u regionu su u toku i deo su šire strategije da se nađu strane vlade spremne da prime migrante poslate iz SAD, uključujući neke koji su prvobitno ušli u SAD pod zaštitama važećim za vreme prethodnog predsednika Džozefa Bajdena (Joseph Biden), prenela je agencija.

Podseća se da je američki Vrhovni sud dozvolio Trampovoj administraciji da ukine legalni status za više hiljada venecuelanskih, kubanskih, haićanskih, nikaragvanskih migranata koji žive u SAD, podstičući napore republikanskog predsednika SAD da poveća broj deportacija.

Blumberg je dodao da je Trampova administracija tražila moguće destinacije za imigrante koji bi mogli da budu deportovani na osnovu te odluke.

Simptom/Danas/Beta

Od januara iz SAD deportovano preko 1.000 indijskih državljana

May 30, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Portparol ministarstva Randhir Džaisval kazao je da se oko 62 odsto njih vratilo komercijalnim letovima, ne navodeći druge detalje, preneo je BBC.

Prethodno je predsednik SAD Donald Tramp pokrenuo kampanju protiv ilegalnih migranata, kao i da će Indija “učiniti ono što treba” kada je reč o deportaciji ilegalnih migranata.

SAD su u februaru deportovale preko stotinu indijskih državljana američkim vojnim avionom, a prema nekim izveštajima jedan broj njih imao je lisice na rukama i nogama, navodi BBC.

“Mi imamo blisku saradnju sa SAD kada je reč o pitanjima migraciji”, izjavio je portparol ministarstva.

Kako se navodi, američke vlasti su identifikovale oko 18.000 Indusa za koje se veruje da su ilegalno ušli u SAD. Ranije ovog meseca, američka ambasada u Indiji je objavila upozorenje da bi prekoračenje dužine boravka u SAD moglo da dovede do deportacije ili zabrane ulaska u tu zemlju, čak i za one koji su legalno ušli.

Govoreći o Trampovoj obustavi prijema zahteva stranih studenata za vize, indijski zvaničnik je kazao da se nada da će prijave indijskih studenata biti razmatrane prema njihovim zaslugama, kao i da će oni moći da se na vreme priključe akademskim programima u SAD.

On je dodao da je 2023/24 u SAD na studije iz Indije otišlo 330.000 mladih, po čemu su oni najbrojnija grupacija stranih studenata u Americi, navodi BBC.

Simptom/NewsMax Balkans

SAD: Strani studenti kojima je oduzet pravni status ređaju pobede na sudu

April 23, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Bio sam bukvalno u šoku, kao, šta je dođavola ovo?“ rekao je Roj, diplomirani student računarskih nauka iz Bangladeša.

U početku je izbegavao da izlazi u javnost, preskače časove i uglavnom drži isključen telefon. Sudska presuda u njegovu korist dovela je do toga da mu je status vraćen ove nedelje, i on se vratio u svoj stan, ali i dalje traži od svojih cimera da pregledaju posetioce.

Više od hiljadu međunarodnih studenata suočilo se sa sličnim poremećajima poslednjih nedelja, a njihove akademske karijere – i njihovi životi u SAD – dovedeni u sumnju u široko rasprostranjenom obračunu Trampove administracije. Neki su postigli određeni uspeh na sudu, pri čemu su savezne sudije širom zemlje izdavale naloge da se studentima barem privremeno vrate pravni status.

Strani studenti se suočavaju sa ukidanjem vize

Više od 1.100 međunarodnih studenata na američkim koledžima, univerzitetima i univerzitetskim sistemima ukinute su vize ili im je ukinut pravni status od kraja marta, prema pregledu univerzitetskih izjava i prepiske sa školskim zvaničnicima Asošiejted presa.

Pored slučaja koji je podnet u Atlanti, gde je Roj među 133 tužioca, sudije su izdale privremene zabrane prilaska u državama uključujući Nju Hempšir, Minesotu, Montanu, Oregon, Vašington i Viskonsin. Sudije su odbile slične zahteve u nekim drugim slučajevima, rekavši da nije jasno da bi gubitak statusa prouzrokovao nepopravljivu štetu.

Međunarodni studenti osporavaju razloge za oduzimanje statusa

Državni sekretar Marko Rubio rekao je prošlog meseca da Stejt department ukida vize posetilaca koji su delovali protivno nacionalnim interesima, uključujući i one koji su protestovali protiv izraelskog rata u Gazi i one koji se suočavaju sa krivičnim prijavama. Ali mnogi pogođeni studenti rekli su da su bili umešani samo u manje prekršaje ili je uopšte nejasno zašto su bili meta.

Simptom/AP

Tramp o deportaciji princa Harija: “Ostaviću ga na miru”

February 8, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Naime, Harijev imigracioni status je predmet sudskog spora u Vašingtonu, a Heritidž fondacija tvrdi da je trebalo stati na put njegovom dobijanju američke vize.

Ipak, koliko god da su mnogi očekivali da će novoizabrani predsednik Donald Tramp odlučiti da deportuje Harija, ta odluka je sada definitivno odbačena.

Predsednik je u petak za Njujork post rekao da nije zainteresovan za izbacivanje Harija iz zemlje.

“Ostaviću ga na miru”, rekao je Tramp o Hariju.

“Ima dovoljno problema sa svojom ženom. Ona je užasna.”

Tramp je iskoristio priliku da pohvali Harijevog starijeg brata Vilijama, sa kojim se privatno sastao u Parizu u decembru tokom ceremonije ponovnog otvaranja katedrale Notr Dam.

“Mislim da je Vilijam sjajan mladić”, rekao je.

Podsetimo, Heritidž fondacija postavila pitanje zašto mu je dozvoljeno da uđe u zemlju s obzirom na to da je govorio o konzumiranju nedozvoljenih droga.

Kao rezultat toga, grupa je pokrenula tužbu protiv Odeljenja za unutrašnju bezbednost nakon što je zahtev za slobodu informacija odbijen.

Tvrdili su da je Harijev dosije od javnog interesa, ali su izgubili slučaj 23. septembra nakon što je sudija Karl Ničols presudio da treba da ostane privatan.

Još jedan zahtev je u oktobru podneo Samjuel Devej, advokat Heritage-a, u pokušaju da se presuda poništi, tvrdeći da će objavljivanje dosijea pomoći javnosti da bolje razume kako se Ministarstvo ponaša i kako njegovi službenici koriste diskreciono pravo.

Simptom/B92

Špigl: Avganistanski talibani oslobodili 28 kriminalaca deportovanih iz Nemačke

September 7, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

KABUL – Nemačka je prvi put za tri godine deportovala osuđene kriminalce u Avganistan 30. avgusta, ukupno njih 28, a oni su prvo poslati u zatvor nakon povratka u rodnu zemlju, ali su ih zatim talibanske vlasti oslobodile, uz relativno ograničene uslove.

Šef talibanskog politbiroa Suhail Šahin rekao je u glavnom gradu Katara, Dohi, da su oni pušteni nakon što su njihove porodice dale pisana uveravanja da oni neće počiniti zločine.

Prema saznanjima Špigela, obaveštajnim kanalima je sredinom sedmice javljeno da je veliki deo deportovanih predat porodicama, a da je u sredu samo nekolicina njih još bila u kućnom pritvoru i da su ih ispitivale talibanske snage bezbednosti.

Pretpostavljalo se da će i oni uskoro biti oslobođeni.Nemačka je deportovala 30. avgusta 28 avganistanskih državljana, osuđenih kriminalaca iz različitih delova zemlje, nakon odluke o pooštravanju propisa o azilu.

Portparol ministarstva unutrašnjih poslova nemačke savezne države Saksonije rekao je za CNN da je avion sa Avganistancima odleteo iz Lajpciga za Kabul.

Reč je o prvoj deportaciji Avganistanaca iz Nemačke u poslednje tri godine otkako su talibani preuzeli vlast u avgustu 2021. godine. Kako prenosi Špigel, deportacija je sprovedena nakon višemesečnih pregovora i planiranja, a svaka deportovana osoba je dobila 1.000 evra.

Simptom/Euronews

Po 1.000 evra i aufiderzen! Nemačka deportovala 28 Avganistanaca

August 31, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Portparol ministarstva unutrašnjih poslova nemačke pokrajine Saksonije rekao je za CNN da je avion sa Avganistancima poleteo iz Lajpciga za Kabul u petak.

Reč je o prvoj deportaciji Avganistanaca iz Nemačke u poslednje tri godine otkako su talibani preuzeli vlast u avgustu 2021. godine.

Kako prenosi magazin Špigl, ova deportacija 28 Avganistanaca je sprovedena nakon višemesečnih pregovora i planiranja, a svaka deportovana osoba je dobila 1.000 evra.

Na konferenciji za novinare nakon poletanja aviona sa deportovanima, portparol nemačke vlade Štefen Hebestrejt naglasio je da zvanični Berlin nije bio u direktnim pregovorima sa talibanima već je deportacija organizovana posredstvom ključnih regionalnih sila.

Tanjug/B92

# deportacija