Među najtragičnijim primerima je Demokratska Republika Kongo (DRK) gde su desetine miliona ljudi ubijene tokom jednočlane vladavine belgijskog kralja Leopolda, a još mnogo više u kontinuiranoj pljački resursa. Analitičari kažu da je čak sedam miliona ljudi poginulo od početka 2025. godine u istočnom DRK-u.

Od 1899. godine, Sudanom su vladali Britanci, u anglo-egipatskom paktu sa podeljenim sferama uticaja pod vlašću Londona. Najveća zemlja u Africi po površini, koja se graniči sa devet drugih zemalja, Sudanom je nakon sticanja nezavisnosti 1956. godine dominiralo hladnoratovsko takmičenje između Rusije i Sjedinjenih Država. Do 1980-ih, Sudan je bio najveći primalac američke vojne pomoći u podsaharskoj Africi.

Omar el-Bašir, autoritarni vladar Sudana od 1989. do 2019. godine, dva puta je optužen za ratne zločine počinjene krajem 1990-ih, ali je izbegao hapšenje. Svrgnut je nakon što je kreativan, nenasilan narodni otpor dočekan smrtonosnom silom 2018. i 2019. godine, a prelazna vlada je počela da utire put demokratiji. Umesto toga, rivalske vojske, uz podršku spoljnih snaga, vodile su beskrajni rat. Uzastopne američke administracije su isključivale civile iz tekućih, neuspešnih mirovnih pregovora.

 

Sudan, uglavnom ignorisan od strane medija do poslednjih meseci, dobija sve veću pažnju i priznanje

Aktivistička kampanja je promovisala organizaciju „Soba za hitne intervencije“ u zemlji za Nobelovu nagradu za mir. Taj napor nije uspeo, ali je ovog meseca britanska grupa koja radi na rešavanju međunarodnih izazova dodelila svoju nagradu „Četam Haus“ za 2025. godinu ovoj mreži, rekavši da grupe „istupaju tamo gde su se državne strukture raspale“.

Oni se uklapaju tamo gde su se državne strukture raspale, obezbeđujući osnovne potrepštine poput hrane, vode i medicinskih zaliha i održavajući ili popravljajući elektroenergetske i vodovodne sisteme.

Oduvek su takmičenje supersila za resurse Sudana i kontrolu nad njegovom strateškom lokacijom podsticale sudanske moćne elite, koje su se borile da preuzmu plen.
Jedine nade za napredak ka boljem životu sudanskog naroda došle su – posebno poslednjih godina – kroz organizovanje organizacija civilnog društva, uključujući nastavnike, lekare, naučnike i poljoprivrednike, čiji se glasovi retko čuju van zemlje.

U dva intervjua za AllAfrica, predstavnici sudanskog demokratskog otpora govore sami za sebe: sudanski antropolog i istraživač afričkih studija dr Nisrin Elamin i Ismail Adam, viši izvršni direktor Udruženja za Darfur Kanade.

 

Intervju sa sudanskim antropologom i istraživačem afričkih studija dr Nisrin Elaminom

AllAfrica:
Pre nego što razgovaramo o pozadini rata i šta se sada dešava sa sudanskim narodom, možete li okarakterisati eskalaciju sukoba u poslednje dve godine. Više Sudanaca sa kojima sam razgovarao kaže da ne vole da ga nazivaju građanskim ratom, već posredničkim ratom između vojski koje podržavaju spoljne sile. Civili zarobljeni između njih žele mir, stabilnost i demokratiju. Da li se slažete sa tom procenom?

Dr Elamin:
Postoji posrednički element u smislu da ako svi strani akteri koji su uključeni – UAE (Ujedinjeni Arapski Emirati) na strani RSF (Snage za brzu podršku), Egipat i druge zemlje na strani vojske – ako svi povuku svoju podršku, onda bi stvari na terenu izgledale veoma drugačije i moglo bi biti većeg pritiska da se reši ono što se dešava. Ali mislim da formulisanje posredničkog rata oslobađa odgovornosti sudanske vojne elite koje su odgovorne za početak ovog rata.

Mislim da je važno predstaviti ovaj rat kao internacionalizovani kontrarevolucionarni rat koji štiti interese sudanskih elita i njihovih međunarodnih partnera. Deo njegove svrhe je da osigura da neće biti civilne vlasti i narodne demokratije. To je deo onoga što objašnjava brutalnost ovog rata.

AllAfrica:
Dakle, u suštini, vidite da skraćenica nazivanja ovoga posredničkim ratom donekle ide ka oslobađanju unutrašnjih strana od njihove odgovornosti i odgovornosti koju moraju da imaju.

Dr Elamin:
Da, tačno, i zato dodajem internacionalizovane, jer takođe moramo da pozovemo na odgovornost strane aktere poput UAE u ovom kontekstu. Ali ne mislim da možemo da oslobodimo druge. I Burhan [general Abdel Fatah el-Burhan, komandant Sudanskih oružanih snaga] i Hemedti [vođa RSF-a, general Mohamed Hamdan Dagalo] su ratni zločinci i ne možemo ih osloboditi te duge istorije zločina.

 

 

AllAfrica:
Kako su se genocidno nasilje i glad širili, a međunarodne humanitarne organizacije podizale sve veće alarme, medijska pokrivenost se donekle povećala – ali tokom godina građanskih protesta koji su pomogli u svrgavanju el-Bašira [autoritarnog vladara Omara el-Bašira] i godinama nakon toga, globalna pažnja je bila sporadična. Da li je to uticalo na dešavanja u Sudanu?

Dr Elamin:
Po mom mišljenju, došlo je do praktičnog medijskog zatamnjenja. Sada se malo više izveštava o tome šta se dešava, ali je zaista premalo i prekasno. Trebalo je da se mnogo više pažnje posveti onome što se dešava kako bi se izvršio veći pritisak na zaraćene strane da se dogovore o prekidu vatre i koridorima za dopremanje humanitarne pomoći.

Postoji mnogo dokaza da UAE podržavaju rat od samog početka. RSF, nakon 500-dnevne opsade, preuzele su kontrolu nad gradom El-Fašer u Severnom Darfuru, poslednjim uporištem vojske u zapadnom Sudanu. Dakle, ovo je svojevrsna velika prekretnica u ratu.

Tokom 500 dana, zarobili su ljude u gradu i prekinuli sve linije snabdevanja, prekinuli snabdevanje hranom. Ljudi nisu mogli da pristupe zdravstvenoj zaštiti. Napadnuto je još jedno delimično funkcionalno porodilište, ubivši stotine ljudi – celokupno zdravstveno osoblje, pacijente, njihove pratioce. Gledamo jedan zločin za drugim.

Autohtone zajednice Darfura su ranije raseljene zbog genocida koji je počeo pre 20 godina – ciljane kampanje etničkog čišćenja koja je bila prvi genocid 21. veka – i vidimo kako se ovo ponavlja. RSF su izdanak Džandžavida koji su bili odgovorni za izvršenje tih užasnih masakra u partnerstvu sa vojskom u to vreme. Sada se bore jedni protiv drugih.

Mnogo mojih rođaka je još uvek u Kartumu i Geziri i zaista se bore. Ljudi ne zarađuju za život i vrlo je malo sredstava za njihovo blagostanje.

https://x.com/Emeliay8gk/status/1993638236007047212?s=20

AllAfrica:
Koliko krivom smatrate vojsku u svemu ovome?

Dr Elamin:
Nijedna od ovih zaraćenih strana nema na umu interese sudanskih civila, zar ne? Obe imaju finansijsku korist od ovog rata, u smislu da sarađuju sa zemljama poput UAE i Egipta kako bi izvukle sudanske resurse u zamenu za oružje koje dobijaju. Kao što sam ranije pomenuo, ovo je zapravo kontrarevolucionarni rat koji pokušava da osigura da nema civilne vlasti.

 

Vojska je izvela puč [protiv civilne prelazne vlade] zajedno sa RSF-om u oktobru 2021. godine, preokrenuvši put ka civilnoj vlasti. Sama vojska je takođe počinila ratne zločine. Nije kao da su oni ovde nevini posmatrači. Imali su dugu istoriju ratnih zločina protiv ljudi u Južnom Sudanu i protiv ljudi u Darfuru tokom genocida 2000-ih.

I RSF i vojska su koristili glad kao ratno oružje, prekidajući linije snabdevanja područjima pod neprijateljskom kontrolom. Dok RSF gladuju stotine hiljada ljudi na S.

Teško je opisati ceo taj horor.

 

Nisrin Elamin is Assistant Professor in the Departments of Anthropology and African Studies, specializing in Sociocultural Anthropology at the University of Toronto. She investigates “the connections between land, race, belonging and empire-making in Sudan and the broader Sahel region.”

 

Simptom/M.P./AllAfrica