Kako prenose upućeni izvori na koje se poziva Blumberg, lideri tri zalivske zemlje razgovarali su sa Trampom i izrazili zabrinutost da bi eventualna iranska odmazda izazvala haos u ekonomijama Zaliva.
Prema njihovim ocenama, vojna akcija neće postići dugoročne ciljeve Sjedinjenih Američkih Država prema Iranu.
Simptom/Danas/FoNet
Ambasador je to izjavio tokom govora na jednom događaju u Tel Avivu, u Izraelu, prenosi CBS News.
“Želeo bih uputiti reč zahvalnosti Ujedinjenim Arapskim Emiratima, prvoj članici Abrahamovog sporazuma”, rekao je Hakabi.
“Samo pogledajte prednosti. Izrael im je upravo poslao baterije “Gvozdene kupole” i osoblje koje će pomoći u upravljanju njima.”
Iz Abu Dabija nije bilo odgovora do 9 po srednjoevropskom vremenu u vezi s tvrdnjama Majka Hakabija.
SAD i Izrael pokrenuli su napade na Iran 28. februara, što je izazvalo odmazdu Teherana protiv Izraela, kao i protiv američkih saveznika u Zalivu, uz zatvaranje Hormuskog moreuza.
Više od 3.300 ljudi je ubijeno, a desetine hiljada su raseljene u Iranu, dok je najmanje 13 američkih vojnika poginulo, a desetine su ranjene tokom sukoba.
Prekid vatre stupio je na snagu 8. aprila uz posredovanje Pakistana, ali razgovori u Islamabadu nisu uspeli proizvesti trajni sporazum. Tramp je kasnije produžio primirje bez utvrđenog roka trajanja.
U ranim jutarnjim satima 17. februara 2021. godine, Albert Daglas (58), britanski biznismen, puzao je duž nje, tražeći put. Daglas, koji je vitke građe, nosi naočare i ima širok, iskren osmeh, nikada nije očekivao da će se stvari ovako završiti. Bio je primoran da napusti svoj dom na dubaijskom Palm Džumeiri, arhipelagu u obliku drveta okruženom luksuznim kućama, i da se sakrije. Obično bi se vozio u Rols-Rojsu, sada je bio u pikapu, a vozili su ga krijumčari ljudi. Prevezli su ga do ivice granice Al Aina, koja se graniči sa Omanom, usred noći. Bilo je neverovatno, zaista, koliko brzo život koji je nekada vodio može da ispari. Sve što je sada bilo važno bilo je da se pređe na drugu stranu te ograde.
Nekoliko nedelja ranije, Daglas je sedeo kod kuće, gledajući svoju žalbu Vrhovnom sudu putem video-linka. Dubaijske vlasti su ga progonile zbog dugova koje je napravila kompanija njegovog sina Volfganga Daglasa, a dok je Volfgang bio u Velikoj Britaniji, Albert je uhapšen. Albertu je pretila kazna od 2,5 miliona funti i trogodišnja zatvorska kazna – ovo je bila njegova poslednja šansa za pomilovanje. Oduvek je verovao da će istina pobediti, ali dok je posmatrao kako se saslušanje odvija, vera u sistem ga je napustila. Odlučio je da se sakrije u stanu prijatelja dok razmatra svoje mogućnosti. Ubrzo je postalo jasno da ih nema. „Tada sam odlučio da odem“, kaže on. „Nisam to ostavio za poslednji minut, već za poslednju sekundu.“
Plan za bekstvo je aktiviran. Ubrzo se Albert kretao ka granici, menjajući automobile usput. Smestili su se u obližnjem selu da sačekaju sumrak. Dok se približavao ogradi, pokušavajući da pronađe rupu koja je unapred isečena, činilo se da sve ide glatko. Onda su mir pustinje prekinuli vika i pucnjava. Crvene tačke su bile posute po Albertovom telu – laserski nišani sa oružja vojnika UAE koji su mu se približavali. Volfgang, koji je pratio situaciju iz svog doma u Kensingtonu, u Londonu, pozvan je na telefon jednog od krijumčara ljudi sa druge strane ograde. Sada su pucnji pucali niz žicu. Pre nego što je mogao da shvati šta se dešava, telefon se ugasio. Napolju u pustinji, vojnici su okružili Alberta. Molio ih je da ne pucaju. Kapuljača mu je navučena preko glave.
Albert ne zna gde je odveden (njegova porodica veruje da je to bila vojna baza), ali se našao u mračnoj, prljavoj ćeliji. Kaže da je bio svučen, šamaran, lišen sna i ispitivan nekoliko dana. Više puta su ga pitali za detalje o krijumčarima. „Nisam krio informacije“, kaže on. „Nisam imao odgovor. Zato su me tukli i mučili.“ Albert je zatim odveden u centralni zatvor Al Ain u Abu Dabiju. Dok je bio tamo, tri stražara su ušla u njegovu ćeliju. Dok su otišli, bio je bez svesti. Glava mu je bila „udarena kao fudbalska lopta“; rame mu je bilo teško slomljeno. Albert, koji se i dalje budi vrišteći zbog tog iskustva, seća se stanja potpunog šoka. „Samo pretpostavite da će prestati“, kaže on. „Ne prestaje, ali samo mislite da će prestati, i, u osnovi, nakon toga, mislite da ćete umreti.“
Njegova priča pokreće neprijatna pitanja o prirodi odnosa između Velike Britanije i UAE.
O prirodi celog sveta.
U Londonu, Volfgang je bio u haosu. Bez ikakvog načina da direktno kontaktira Alberta, aktivirao je svoje kontakte u UAE da ga potraže. Njegova prva pomisao bila je da su pucnji došli od krijumčara, a ne od vojnika. Čuo je da ljudi bivaju ubijeni i bačeni u jarke duž granice i organizovao je potragu duž linije kako bi pronašli telo. Zvali su bolnice, čak i policiju, ali ništa. Prolazili su dani, nedelja. Dok je Volfgang grozničavo tražio, Albert je bio u samici. Prošlo je oko 10 dana kada je Volfgang primio telefonski poziv sa nepoznatog broja u UAE. „Sine“, Albertov glas se čuo kroz slušalicu, zvuk vike i vriske odjekivao je u pozadini, „Nisam dobro.“
Dubai je oduvek bio mesto u koje bežite ili od kog bežite
Sukobljene vizije grada – ona koja se širi na društvenim mrežama i njegova složena stvarnost – nikada nisu bile izraženije nego poslednjih nedelja, njegova netaknuta fasada probijena je iranskim raketama, što je dovelo do toga da se emigranti, turisti i mnogo oklevetana „klasa uticajnih ljudi“ bore za letove iz zemlje. Sukob je poljuljao ideju da su UAE ostrvo stabilnosti na Bliskom istoku, umanjujući njihovu privlačnost za strance. Takođe je razotkrio stepen do kog njihov javni imidž strogo kontrolišu njegovi vladari.
Influenseri – kojima je od 2025. godine potrebna vladina dozvola – kao i opšta populacija, upozoreni su da se suočavaju sa novčanim kaznama ili zatvorom zbog deljenja snimaka iz „nepoznatih izvora“. Dvadeset jedna osoba – uključujući 60-godišnjeg britanskog turistu – navodno je optužena u vezi sa deljenjem sadržaja vezanog za napade.
Pre američko-izraelskog rata protiv Irana, procenjenih 250.000 britanskih iseljenika živelo je u UAE, a taj broj je značajno porastao poslednjih godina. Većina živi u Abu Dabiju ili Dubaiju, pri čemu je ovaj drugi najagresivnije reklamiran od sedam emirata. UAE su, za mnoge, dobrodošlo mesto za odmor od visokih poreza, raspadajućih javnih usluga i lošeg vremena kod kuće. Zanemarite kriminalizaciju homoseksualnosti; odsustvo političkih stranaka; činjenicu da oženjene žrtve seksualnog napada mogu biti krivično gonjene za vanbračni seks; ili činjenicu da gradska mreža kamera za prepoznavanje lica zasnovanih na veštačkoj inteligenciji i biometrijske identifikacije čini jednu od najnadgledanijih lokacija na svetu.
U poslednje vreme, ekonomska vitalnost Dubaija postala je štap kojim se može pobediti Velika Britanija, posebno od strane onih na političkoj desnici
Nik Kendi, investitor u nekretnine i blagajnik kompanije Reform UK (koja je nedavno pokrenula luksuzni projekat nekretnina vredan 2 milijarde dolara u UAE), rekao je za National da Dubai ima „sve sastojke koji su vam potrebni da napravite savršen kolač… imate nizak nivo kriminala, niske poreze, odličan kvalitet života“. Nakon što su iranske rakete pale u martu, rekao je da se i dalje oseća „bezbednije u Dubaiju nego u Londonu Sadika Kana“.
Realnost je da su oni koji dolaze u UAE da obavljaju posao jedinstveno ranjivi. Dug se često tretira kao krivično delo, a neplaćen ček – čak i spor oko cene taksi karte – može vas dovesti u zatvor. Moć je koncentrisana unutar manjinskog stanovništva Emirata, a pravni sistem može biti oružje protiv stranaca koji padnu u nemilost. Godine 2023, laburistička koleginica Helena Kenedi KC nadgledala je izveštaj o utvrđivanju činjenica o „stvarnim troškovima poslovanja u UAE“. U njemu je navedena „zabrinutost u vezi sa krivičnopravnim sistemom… posebno uticajem… na državljane koji nisu državljani Emirata“ i „značajno odstupanje“ između javne slike Dubaija i predstavljenih dokaza.
Jedan od najnečuvenijih slučajeva jeste slučaj britanskog investitora u nekretnine Rajana Kornelijusa i njegovog poslovnog partnera Čarlsa Ridlija, koji su zatvoreni 2008. godine nakon osude za prevaru u vezi sa kreditom od Dubai Islamske banke
Dobili su kaznu od 10 godina zatvora, dok je banka zaplenila imovinu vrednu 1,6 milijardi dolara – tri puta veću od vrednosti prvobitnog kredita – uključujući i Kornelijusovu porodičnu kuću u Londonu. Godine 2018, njihova kazna je produžena za dodatnih 20 godina. Od tada su tamo ostali.
Ove opasnosti nisu pomenute u najnovijim smernicama vlade Velike Britanije o riziku poslovanja u inostranstvu u UAE. Prethodne smernice (koje su povučene 2020. godine) išle su samo toliko daleko da su priznale da zemlja može biti „zahtevno i ponekad frustrirajuće tržište za poslovanje“.
https://www.instagram.com/reel/DWop6f9ipHI/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=NTc4MTIwNjQ2YQ==
Simptom/The Guardian
Iranska državna radiodifuzna agencija IRIB je u objavi na platformi društvene mreže kompanije X tvrdila da postoje dva dokumenta koja dokazuju ulazak UAE-a u rat protiv Irana.
Navedeno je da uništenje kineskog drona WingLoong-2 1. aprila, za koji se navodi da je “samo u posedu Saudijske Arabije i UAE-a”, i presretanje borbenog aviona Emirati Mirage 2000 iznad iranskog ostrva Jask 22. marta predstavljaju dokaz o učešću UAE-a u ratu.
Agencija Anadolija nije mogla nezavisno potvrditi ove tvrdnje.
Nije bilo neposredne reakcije UAE-a na izveštaj.
Regionalne tenzije su eskalirale otkako su SAD i Izrael pokrenuli zajedničku ofanzivu na Iran 28. februara, u kojoj je do danas ubijeno više od 1.340 ljudi, uključujući tadašnjeg vrhovnog vođu Alija Hamneija.
Teheran je uzvratio napadima dronovima i raketama na Izrael, kao i na Jordan, Irak i zemlje Persijskog zaliva u kojima se nalaze američka vojna sredstva.
Simptom/Anadolija
Prema njihovim navodima, Emirati aktivno lobiraju za usvajanje rezolucije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija koja bi omogućila takvu intervenciju. Istovremeno, diplomatski predstavnici UAE pozvali su SAD, kao i evropske i azijske vojne sile, da formiraju međunarodnu koaliciju za sprovođenje ove akcije.
Ukoliko bi do toga došlo, UAE bi postala prva država iz regiona Persijskog zaliva koja bi direktno učestvovala u sukobu nakon nedavnih napada Irana.
Jedan zvaničnik Emirata ocenio je da vlasti u Teheranu deluju kao da vode borbu za sopstveni opstanak, uz upozorenje da su spremne da povuku poteze koji bi mogli imati ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju.
Simptom/Direktno
Prema IRGC-u, „nekoliko udara visokopreciznim raketama je izvršeno na američki kontingent u bazi Arifdžan“.
Prema podacima Ministarstva odbrane, od početka eskalacije, 238 iranskih balističkih raketa i više od 1.400 dronova lansirano je prema UAE. Juče je pogođen i aerodrom u Dubaiju
Simptom/TASS
Tokom medijskog brifinga, novinska emiratska agencija WAM prenosi da je Vlada UAE u čitavom nizu sektora i sektorskih politika pružila informacije o trenutnoj regionalnoj situaciji, dok je jedan od zaključaka “čvrsta posvećenost UAE zaštiti nacionalnog suvereniteta, bezbednosti građana i stanovnika, očuvanju ekonomske stabilnosti i neprekidnom funkcionisanju osnovnih usluga širom zemlje”.
Emiratska agencija prenosi zaključke Ministarstva odbrane UAE koje je izrazilo iskreno saučešće porodicama poginulih i poželelo brz oporavak povređenima tokom nedavne eskalacije sa Iranom.
“Ministarstvo je ponovilo da UAE nije i neće prihvatiti bilo kakvo kršenje svog suvereniteta, bezbednosti ili teritorijalnog integriteta. Naglašeno je da država zadržava svoje puno i legitimno pravo da preduzme sve neophodne mere kako bi odvratila i odgovorila na svaku agresiju”, istaknuto je, dok je portparol Ministarstva odbrane potvrdio tokom brifinga da “UAE ostaje na najvišem nivou operativne spremnosti”.
Rim al Hašimi, državna ministarka za međunarodnu saradnju, izjavila je da su poslednjih dana, UAE zajedno sa državama članicama Saveta za saradnju zalivskih zemalja i prijateljskim državama, bili izloženi otvorenim iranskim napadima u okviru do sada neviđene regionalne eskalacije.
Ona je ponovila dugogodišnji i jasno izražen stav Ujedinjenih Arapskih Emirata da se teritorija zemlje neće koristiti za bilo kakve vojne akcije protiv Irana, prenosi WAM.
Al Hašimi je izrazila zahvalnost državama i međunarodnim organizacijama koje su pokazale solidarnost i potvrdile suvereno pravo UAE na samoodbranu u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i međunarodnim pravom.
Izveštaj takođe navodi da je od početka iranskih napada, protivvazdušna odbrana UAE reagovala na 186 balističkih raketa, od kojih je 172 uništeno, dok je 13 palo u more, a jedna na teritoriju UAE.
Ukupno je detektovano 812 iranskih dronova, od kojih je 755 presretnuto, 57 je palo unutar zemlje, dok je osam krstarećih raketa detektovano i uništeno, stoji u izveštaju.
Takođe, agencija prenosi da su napadi rezultirali sa tri poginule osobe, 68 lakše povređenih i ograničenom materijalnom štetom na pojedinim civilnim objektima.
Simptom/Ambasada UAE
Ova objava usledila je dva dana nakon što je naoružani čovek tri puta pucao na general-potpukovnika Vladimira Aleksejeva na stepeništu njegovog stana u Moskvi, ostavivši ga u kritičnom stanju.
Ruski državljanin u šezdesetim godinama po imenu Ljubomir Korba uhapšen je nakon bekstva u Ujedinjene Arapske Emirate i predat Rusiji, saopštili su ruski mediji, pozivajući se na Federalnu službu bezbednosti (FSB).
Vladimir Aleksejev je zamenik direktora ruske vojnoobaveštajne agencije GRU, jedinice u Ministarstvu odbrane poznate po organizovanju tajnih operacija u inostranstvu.
Televizijski snimci prikazuju maskirane oficire FSB-a kako u mraku prate čoveka sa povezom preko očiju iz malog aviona u Rusiji. Osumnjičeni saučesnik je uhapšen u Moskvi, a drugi je pobegao u Ukrajinu, dodaje se u izveštajima.
Istražitelji su rekli da su ukrajinski obaveštajni agenti zadali Korbi, rođenom u Ternopiljskoj oblasti Sovjetske Ukrajine 1960. godine, da izvrši pucnjavu u petak, koja je izvršena pištoljem Makarov opremljenim prigušivačem u stambenom kompleksu sedam milja severno od Kremlja.
Simptom/The Guardian
Otvarajući sastanak u Kremlju s predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) Mohamedom bin Zajedom Al Nahjanom, koji je stigao u službenu posetu Moskvi, Putin je rekao da su više puta razgovarali o palestinsko-izraelskom sukobu i zajedničkim naporima za poboljšanje humanitarne situacije u Gazi.
“Principijelno je rešiti pitanje uspostavljanja punopravne palestinske države koja bi koegzistirala u miru i sigurnosti s Izraelom. To će omogućiti postizanje održivog rešenja i osigurati dugoročnu stabilnost u regiji”, rekao je.
Putin je rekao i da Rusija pažljivo prati događaje u Iranu nakon pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će izvesti napade na Islamsku Republiku.
Ruski lider pohvalio je napore UAE u vezi s krizom u Ukrajini, uključujući njihovu ulogu u razmeni zatvorenika i pružanju platforme za diplomatske kontakte.
“Veoma cenimo to, vaša visosti. Lično smo vam zahvalni što ste osigurali da se trilateralni pregovori u okviru radne grupe za sigurnost održe u Abu Dabiju prošle sedmice, i na pažnji koju ste posvetili našoj delegaciji”, rekao je.
Moskva i Kijev su 23. i 24. januara u Abu Dabiju održali nekoliko rundi pregovora pod posredovanjem SAD-a s ciljem okončanja rata u Ukrajini.
Al Nahjan je rekao da su UAE posvećene jačanju bilateralnih odnosa s Rusijom i unapređenju zajedničkih razvojnih ciljeva.
Zahvalio se Putinu na otvorenosti Rusije za humanitarna pitanja s Ukrajinom, uključujući razmenu zatvorenika.
Al Nahjan je rekao da UAE snažno podržavaju politička i diplomatska rešenja sukoba koja bi mogla doprineti miru i međunarodnoj stabilnosti.
Službena poseta predsednika UAE Mohameda bin Zajeda Al Nahjana Moskvi počela je u četvrtak, prema saopštenju Kremlja.
Uoči sastanka, portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je UAE glavnim trgovinskim partnerom Rusije u arapskom svetu, rekavši da se odnosi uspešno razvijaju u gotovo svim sektorima.
Peskov je rekao da su obe strane konstantno pokazivale interes za dalje proširenje saradnje.
“Stoga je danas dan rusko-emiratskih odnosa i rusko-emiratskog prijateljstva”, dodao je.
Simptom/Anadolija
Pozivajući se na saopštenje ukrajinskog predsedničkog ureda, novinska agencija RBC-Ukrajina javlja da nema službenog vremena početka razgovora, ali da su neki timovi već na licu mesta i vode neformalne razgovore.
Takođe je izvestila da je savetnik ukrajinskog predsednika za komunikacije Dmitro Litvin objasnio da su razgovori u kojima učestvuju različiti predstavnici, ali nije dao više pojašnjenja.
Ranije je Sky News izvestio da su pregovori, koji bi trebalo da budu prvi direktni trilateralni mirovni pregovori od početka rata između Moskve i Kijeva u februaru 2022. godine, u toku, iako je dodatno napomenuto da još nije sigurno da li su ukrajinska i ruska strana u istoj prostoriji.
Simptom/Anadolija
Govoreći za serijal o spoljnoj politici „Agreman“, ona je rekla da u Vučičevoj spoljnoj politici postoji i jedna mnogo važnija stvar, a to je unutrašnji kontekst.
„Na primer, birači Aleksandra Vučića su oduševljeni što je u Abu Dabiju na velikoj kuli bilo ispisano ćirilicom “Srećna srpska pravoslavna Nova godina“.
Međutim, dodaje Danica Ilić, ono što je mnogo važnije je poruka predsednika Srbije, koji iz tog Abu Dabija kaže da treba da se ugledamo na Ujedinjene Arapske Emirate i da su nam oni model.
„U UAE su zabranjene političke partije, tamo ne smete da slobodno iskažete svoje mišljenje, a izvršna, sudska i zakonodavna vlast su pod kontrolom sedam šeika. Kako može da nam bude uzor apsolutna autokratija u Emiratima?“, pita Ilić.
Ona smatra da je Vučić verovatno želeo da se američkom predsedniku Donaldu Trampu prikaže kao fleksibilan, saradljiv, ali da je problem i u tome što je američki predsednik nepredvidljiv.
„S jedne strane, imamo ulizivanje Trampu, pokušaj prodaje Generalštaba, i da za male pare dobijete njegovu naklonost, a sa druge već četiri godine ne uspevate da zatvorite klastere, ne pojavljujete se na samitu Evropske unije, prozivate se sa evropskim parlamentarcima koji dolaze u posetu, jednostavno, ne radite svoj posao“.
Za spoljnopolitičku poziciju zemlje važni su i aktuelni unutrašnji problemi, navodi. Podsećajući na percepciju javnosti da je ovdašnja vlast podržana od EU i SAD, Ilić kaže da je ta podrška oslabila zbog protesta, i nemogućnosti da se nosi sa izazovima tipa Rio Tinto.
„Mislim da su predsednik Vučić i njegova administracija dosta tome doprineli, pre svega zbog izuzetno raširene represije, uticaja koje vrše na sudsku i zakonodavnu vlast i zbog konteksta u kojem se Srbija već neko vreme nalazi. Mislim da mu sledi otrežnjenje i da će se suočiti sa posledicama svoje politike“, zaključuje Ilić.
Prema njenim rečima, Srbija će ostati izolovana, pre svega spoljnopolitički.
„Ako pogledate Crnu Goru i Albaniju, koje su skoro na kraju procesa pristupanja EU, Srbija je već sada skrajnuta, a to je samo evropski kontekst“.
Komentarišući dramatične globalne događaje poput Venecuele, Grenlanda i Irana, Danica Ilić podseća na mišljenje američkog istoričara Alfreda Mekoja, koji smatra da te pretnje pokazuju da je američka imperija nа silaznoj putanji i da je u toku njen raspad.
„Zbog unutrašnjih, rastućih problema, sve veće nejednakosti, Tramp pribegava onom najprostijem rešenju, a to su vojne intervencije“.
Ti događaji, dodaje Ilić, pokazuju i bespomoćnost Evropske unije, i potvrđuju da uloga Saveta bezbednosti UN možda više i ne postoji.
„Mislim da ono što se dogodilo daje zeleno svetlo da Vladimir Putin uđe u Kijev i uhapsi Zelenskog i odvede ga na suđenje u Rusiju“, rekla je u intervjuu za „Agreman“ novinarka Danica Ilić.
Simptom/Danas/FoNet
U dopisu koji je medijima prosleđen iz Ambasade UAE u Srbiji, navodi se da je neposredni cilj ovog apela da se, obezbeđivanjem 23 milijarde dolara finansiranja pomogne u zaštiti života do 87 miliona ljudi kojima je potrebna hitna podrška, kao i da inicijativa potvrđuje nepokolebljivu posvećenost UAE unapređenju međunarodnih napora u spasavanju života te odgovoru na katastrofe i krize koje pogađaju najranjivije populacije na globalnom nivou.
“Ova podrška naglašava ključnu ulogu UAE u promovisanju multilateralne humanitarne akcije i bliske saradnje sa agencijama UN, uključujući Kancelariju UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OSNA), kao i sa programima za pomoć i razvoj na terenu, kako bi se obezbedio blagovremen pristup pomoći onima kojima je najpotrebnija, u skladu sa direktivama Njegovog visočanstva koje insistiraju na brzoj i efikasnoj reakciji”, stoji u saopštenju.
Zamenik generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja i koordinator hitne pomoći u OSNA, Tom Flčer, pozdravio je ovu najavu, rekavši da je globalni apel usmeren na spasavanje života tamo gde su krize najteže pogodile i pretvaranje planova u stvarnu zaštitu.
„Brza i velikodušna podrška UAE našem planu za 2026. godinu šalje snažnu poruku fokusiranu na ljude kojima je najpotrebnije. Moramo pružiti efikasan, inovativan odgovor koji odgovara trenutku“, rekao je on.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Gebrejesus, izjavio je da su upozoravajući znaci kolapsa zdravstvenih sistema vidljivi mnogo pre nego što se dogodi poput epidemija koje se šire.
“Međutim, kada delujemo zajedno, usluge se mogu obnoviti i životi spasiti. Zahvaljujem Njegovom visočanstvu šeiku Mohamedu bin Zajedu Al Nahjanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima na podršci, koja će obezbediti ključnu humanitarnu zdravstvenu zaštitu milionima ljudi”, istakao je on.
Simptom/Ambasada UAE
Ambasador UAE u našoj zemlji, nj. e. Ahmed Hatem Almenhali, ocenio je u pozdravnom obraćanju da se bilateralni odnosi dve zemlje odvijaju na visokom nivou, sledeći principe prijateljstva, saradnje, slobode “koja ujedinjuje naša dva naroda”.
Foto: Dimitrije Goll
On je kazao i da će njegova zemlja biti pouzdan partner na izložbi EXPO2027, izražavajući nadu da će događaj proteći u najboljem redu, okupljajući nacije u duhu saradnje, inovacije i mira.
Foto: Simptom
Prema njemu, jedan od najznačajnijih rezultata u prethodnom periodu jeste stupanje na snagu Sveobuhvatnog sporazuma o ekonomskom partnerstvu.
Foto: Simptom
“To je novo strateško dostignuće koje otvara obećavajuće poglavlje u našim ekonomskim odnosima, jačanjem trgovine i investicija, olakšavanjem direktne trgovinske razmene dveju zemalja i podsticanjem povezivanja privatnih sektora u cilju obostranog razvoja i ekonomskog prosperiteta”, naglasio je ambasador, dodajući da je iskreno srpsko-arapsko prijateljstvo put ka zajedničkoj budućnosti koja donosi blagostanje i prosperitet obema zemljama i našim prijateljskim narodima.
Foto: Simptom
Prijemu je prisustvovao izuzetno veliki broj zvanica javnog, političkog i kulturnog života Srbije, kao i najviših predstavnika političke vlasti u zemlji, na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, premijerom Đurom Macutom, brojnim ministrima u Vladi Srbije, predstavnicima republičke i pokrajinske administracije itd.
Foto: Simptom
Svoje mesto na proslavi nacionalnog dana Emirata našli su i predstavnici diplomatskog kora, visoki crkveni velikodostojnici, vojni zvaničnici, brojni predstavnici medija i dr.
Foto: Simptom
Nezavisnost UAE od Velike Britanije nastupila je 2. decembra 1971. godine.
Simptom/M. M.
Među najtragičnijim primerima je Demokratska Republika Kongo (DRK) gde su desetine miliona ljudi ubijene tokom jednočlane vladavine belgijskog kralja Leopolda, a još mnogo više u kontinuiranoj pljački resursa. Analitičari kažu da je čak sedam miliona ljudi poginulo od početka 2025. godine u istočnom DRK-u.
Od 1899. godine, Sudanom su vladali Britanci, u anglo-egipatskom paktu sa podeljenim sferama uticaja pod vlašću Londona. Najveća zemlja u Africi po površini, koja se graniči sa devet drugih zemalja, Sudanom je nakon sticanja nezavisnosti 1956. godine dominiralo hladnoratovsko takmičenje između Rusije i Sjedinjenih Država. Do 1980-ih, Sudan je bio najveći primalac američke vojne pomoći u podsaharskoj Africi.
Omar el-Bašir, autoritarni vladar Sudana od 1989. do 2019. godine, dva puta je optužen za ratne zločine počinjene krajem 1990-ih, ali je izbegao hapšenje. Svrgnut je nakon što je kreativan, nenasilan narodni otpor dočekan smrtonosnom silom 2018. i 2019. godine, a prelazna vlada je počela da utire put demokratiji. Umesto toga, rivalske vojske, uz podršku spoljnih snaga, vodile su beskrajni rat. Uzastopne američke administracije su isključivale civile iz tekućih, neuspešnih mirovnih pregovora.
Foto video
Sudan, uglavnom ignorisan od strane medija do poslednjih meseci, dobija sve veću pažnju i priznanje
Aktivistička kampanja je promovisala organizaciju „Soba za hitne intervencije“ u zemlji za Nobelovu nagradu za mir. Taj napor nije uspeo, ali je ovog meseca britanska grupa koja radi na rešavanju međunarodnih izazova dodelila svoju nagradu „Četam Haus“ za 2025. godinu ovoj mreži, rekavši da grupe „istupaju tamo gde su se državne strukture raspale“.
Oni se uklapaju tamo gde su se državne strukture raspale, obezbeđujući osnovne potrepštine poput hrane, vode i medicinskih zaliha i održavajući ili popravljajući elektroenergetske i vodovodne sisteme.
Oduvek su takmičenje supersila za resurse Sudana i kontrolu nad njegovom strateškom lokacijom podsticale sudanske moćne elite, koje su se borile da preuzmu plen.
Jedine nade za napredak ka boljem životu sudanskog naroda došle su – posebno poslednjih godina – kroz organizovanje organizacija civilnog društva, uključujući nastavnike, lekare, naučnike i poljoprivrednike, čiji se glasovi retko čuju van zemlje.
U dva intervjua za AllAfrica, predstavnici sudanskog demokratskog otpora govore sami za sebe: sudanski antropolog i istraživač afričkih studija dr Nisrin Elamin i Ismail Adam, viši izvršni direktor Udruženja za Darfur Kanade.
Foto video
Intervju sa sudanskim antropologom i istraživačem afričkih studija dr Nisrin Elaminom
AllAfrica:
Pre nego što razgovaramo o pozadini rata i šta se sada dešava sa sudanskim narodom, možete li okarakterisati eskalaciju sukoba u poslednje dve godine. Više Sudanaca sa kojima sam razgovarao kaže da ne vole da ga nazivaju građanskim ratom, već posredničkim ratom između vojski koje podržavaju spoljne sile. Civili zarobljeni između njih žele mir, stabilnost i demokratiju. Da li se slažete sa tom procenom?
Dr Elamin:
Postoji posrednički element u smislu da ako svi strani akteri koji su uključeni – UAE (Ujedinjeni Arapski Emirati) na strani RSF (Snage za brzu podršku), Egipat i druge zemlje na strani vojske – ako svi povuku svoju podršku, onda bi stvari na terenu izgledale veoma drugačije i moglo bi biti većeg pritiska da se reši ono što se dešava. Ali mislim da formulisanje posredničkog rata oslobađa odgovornosti sudanske vojne elite koje su odgovorne za početak ovog rata.
Mislim da je važno predstaviti ovaj rat kao internacionalizovani kontrarevolucionarni rat koji štiti interese sudanskih elita i njihovih međunarodnih partnera. Deo njegove svrhe je da osigura da neće biti civilne vlasti i narodne demokratije. To je deo onoga što objašnjava brutalnost ovog rata.
AllAfrica:
Dakle, u suštini, vidite da skraćenica nazivanja ovoga posredničkim ratom donekle ide ka oslobađanju unutrašnjih strana od njihove odgovornosti i odgovornosti koju moraju da imaju.
Dr Elamin:
Da, tačno, i zato dodajem internacionalizovane, jer takođe moramo da pozovemo na odgovornost strane aktere poput UAE u ovom kontekstu. Ali ne mislim da možemo da oslobodimo druge. I Burhan [general Abdel Fatah el-Burhan, komandant Sudanskih oružanih snaga] i Hemedti [vođa RSF-a, general Mohamed Hamdan Dagalo] su ratni zločinci i ne možemo ih osloboditi te duge istorije zločina.
Foto video
AllAfrica:
Kako su se genocidno nasilje i glad širili, a međunarodne humanitarne organizacije podizale sve veće alarme, medijska pokrivenost se donekle povećala – ali tokom godina građanskih protesta koji su pomogli u svrgavanju el-Bašira [autoritarnog vladara Omara el-Bašira] i godinama nakon toga, globalna pažnja je bila sporadična. Da li je to uticalo na dešavanja u Sudanu?
Dr Elamin:
Po mom mišljenju, došlo je do praktičnog medijskog zatamnjenja. Sada se malo više izveštava o tome šta se dešava, ali je zaista premalo i prekasno. Trebalo je da se mnogo više pažnje posveti onome što se dešava kako bi se izvršio veći pritisak na zaraćene strane da se dogovore o prekidu vatre i koridorima za dopremanje humanitarne pomoći.
Postoji mnogo dokaza da UAE podržavaju rat od samog početka. RSF, nakon 500-dnevne opsade, preuzele su kontrolu nad gradom El-Fašer u Severnom Darfuru, poslednjim uporištem vojske u zapadnom Sudanu. Dakle, ovo je svojevrsna velika prekretnica u ratu.
Tokom 500 dana, zarobili su ljude u gradu i prekinuli sve linije snabdevanja, prekinuli snabdevanje hranom. Ljudi nisu mogli da pristupe zdravstvenoj zaštiti. Napadnuto je još jedno delimično funkcionalno porodilište, ubivši stotine ljudi – celokupno zdravstveno osoblje, pacijente, njihove pratioce. Gledamo jedan zločin za drugim.
Autohtone zajednice Darfura su ranije raseljene zbog genocida koji je počeo pre 20 godina – ciljane kampanje etničkog čišćenja koja je bila prvi genocid 21. veka – i vidimo kako se ovo ponavlja. RSF su izdanak Džandžavida koji su bili odgovorni za izvršenje tih užasnih masakra u partnerstvu sa vojskom u to vreme. Sada se bore jedni protiv drugih.
Mnogo mojih rođaka je još uvek u Kartumu i Geziri i zaista se bore. Ljudi ne zarađuju za život i vrlo je malo sredstava za njihovo blagostanje.
https://x.com/Emeliay8gk/status/1993638236007047212?s=20
AllAfrica:
Koliko krivom smatrate vojsku u svemu ovome?
Dr Elamin:
Nijedna od ovih zaraćenih strana nema na umu interese sudanskih civila, zar ne? Obe imaju finansijsku korist od ovog rata, u smislu da sarađuju sa zemljama poput UAE i Egipta kako bi izvukle sudanske resurse u zamenu za oružje koje dobijaju. Kao što sam ranije pomenuo, ovo je zapravo kontrarevolucionarni rat koji pokušava da osigura da nema civilne vlasti.
Foto video
Vojska je izvela puč [protiv civilne prelazne vlade] zajedno sa RSF-om u oktobru 2021. godine, preokrenuvši put ka civilnoj vlasti. Sama vojska je takođe počinila ratne zločine. Nije kao da su oni ovde nevini posmatrači. Imali su dugu istoriju ratnih zločina protiv ljudi u Južnom Sudanu i protiv ljudi u Darfuru tokom genocida 2000-ih.
I RSF i vojska su koristili glad kao ratno oružje, prekidajući linije snabdevanja područjima pod neprijateljskom kontrolom. Dok RSF gladuju stotine hiljada ljudi na S.
Teško je opisati ceo taj horor.
Nisrin Elamin is Assistant Professor in the Departments of Anthropology and African Studies, specializing in Sociocultural Anthropology at the University of Toronto. She investigates “the connections between land, race, belonging and empire-making in Sudan and the broader Sahel region.”
Simptom/M.P./AllAfrica
Tokom susreta, planirano je i potpisivanje niza bilateralnih dokumenata koji se tiču oblasti investicija i transporta, prenosi RIA Novosti. Lideri su posebnu pažnju posvetili aktuelnim međunarodnim pitanjima, uključujući situaciju na Bliskom istoku i palestinsko-izraelski sukob.
Putin je naglasio da Rusija pridaje poseban značaj odnosima sa UAE, ocenivši ih kao “izuzetno bliske i dinamične”. Od početka godine lideri su razgovarali već tri puta telefonom – u martu, maju i junu.
Pored zvaničnih razgovora, lideri su komunicirali i u neformalnom okruženju – Putin je primio gosta u svojoj rezidenciji u Novo-Ogarjovu kod Moskve.
“Međusobna ulaganja rastu. Želim da istaknem da ruske investicije u UAE gotovo dvostruko premašuju ulaganja Emirata u Rusiju”, rekao je Putin, dodajući da dve zemlje aktivno sarađuju i na međunarodnim platformama kao što su BRIKS i Evroazijska ekonomska unija.
On je takođe istakao da je humanitarna saradnja između dve države na dobrom nivou, naročito u oblastima obrazovanja i kulture.
Predsednik UAE je ocenio da se odnosi između dve zemlje ubrzano razvijaju.
Simptom/Newsmax/Tanjug
Njegov avion je sleteo na moskovski aerodrom Vnukovo-2 u četvrtak.
Na aerodromu su predsednika UAE, koji je doputovao sa predstavničkom delegacijom, dočekali prvi potpredsednik ruske vlade Denis Manturov, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Veršinjin, Leonid Slucki, predsednik međunarodnog odbora Državne dume Rusije, odnosno donjeg doma parlamenta, i lider Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR), specijalni predsednički predstavnik za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev, koji je i generalni direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF), i čečenski lider Ramzan Kadirov.
Kremlj je objavio da će dvojica lidera razgovarati o „trenutnom stanju i budućim perspektivama višedimenzionalne saradnje između Rusije i UAE, kao i o nekim hitnim međunarodnim pitanjima, uključujući situaciju na Bliskom istoku“. Lider UAE namerava da razgovara o bilateralnoj saradnji u trgovini, investicijama i energetici sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, izvestila je novinska agencija WAM sa sedištem u UAE.
Al Nahjan je poslednji put posetio Rusiju u oktobru 2024. godine. Nakon razgovora sa Putinom u ruskoj prestonici, šeik Mohamed je otputovao u Tatarstan kako bi prisustvovao samitu BRIKS-a.
Simptom//TASS
