Paravojne Snage za brzu podršku (RSF) upali su u kamp za raseljavanje u Severnom Darfuru, pokrenuvši brutalan trodnevni napad u kojem su ubijene stotine ljudi, a bezbroj drugih je raštrkano, povređeno ili nestalo.

Pucnjava je odjeknula kroz improvizovana skloništa. Porodice su trčale u svim pravcima. Mnogi nikada nisu uspeli.

Dana 13. aprila, RSF je tvrdio da je zauzeo ono što je nazvao „vojnu bazu Zamzam“. Ali oni koji tamo žive rekli su da tako nešto ne postoji, da je Zamzam jednostavno mesto gde su raseljene porodice držale život.

Preuzimanje vlasti usledilo je nakon pet meseci zagušljive opsade. Putevi i pomoć su bili blokirani, a preživljavanje prepušteno slučaju.

 

Sklonište pretvoreno u bojno polje

Zamzam, 15 km (9,3 milje) južno od el-Fašera, glavnog grada države Severni Darfur, bio je utočište za civile raseljene zbog sukoba u Darfuru od 2000-ih.

U to vreme, grupe za ljudska prava rekle su da je nasilje etničko čišćenje i verovatno genocid od strane „arapskih“ nomadskih milicija koje podržava država protiv uglavnom „nearapskih“ sedentarnih zajednica

Oko 300.000 ljudi završilo je u Zamzamu od 2003. godine. Broj je narastao na znatno iznad 500.000 zbog nasilja koje se proširilo zapadnim regionom Darfura od izbijanja građanskog rata u Sudanu između RSF-a i sudanske vojske u aprilu 2023. godine.

U proteklih godinu dana, Zamzam se iz utočišta pretvorio u polje ubijanja.

Blokada pomoći, ponovljeni napadi RSF-a i glad oduzeli su kampu hranu, lekove i osnovnu bezbednost.

Vojska i njene savezničke snage uspele su da odbiju desetine napada RSF-a, ali su se trupe ubrzo vratile u El-Fašer, svoje poslednje uporište, ostavljajući logor ponovo izloženim.

Dr Ibrahim Abdalah, generalni direktor zdravstva u Severnom Darfuru, rekao je za Al Džaziru telefonom da je broj umrlih verovatno veći od 500.

“Zbog sudanske tradicije da se mrtve odmah sahranjuju da bi im se odala počast, teško je pratiti”, rekao je on. „A pošto se Zamzam nalazi mnogo kilometara od el-Fašera, transport tela radi dokumentacije je skoro nemoguć.

Raseljene porodice u Sudanu suočavaju se sa nasiljem, glađu i smrću na svakom koraku

Raseljena Sudanka hrani se u blizini Tavile 11. februara 2025. Uslovi su se pogoršali nakon što je više raseljenih ljudi stiglo u grad nakon što je RSF napao Zamzam . Beži od jedne noćne more, da bi pronašao drugu.

Mlada žena, koja je tražila da ostane anonimna radi svoje sigurnosti, razgovarala je za Al Džaziru iz El-Fashera, u koji su ona, njen suprug i njena dva mlađa brata pobjegli.

Kaže da ih je pratio strah i ispričala je za Al Džaziru deo priče o tome kako je pobegla iz Zamzama.

U januaru 2024. živela je sa svojim mužem u Vadi Šadri u Severnom Darfuru sa svojom 15-godišnjom i 9-godišnjom braćom, koji su se preselili kod njih nakon što su njeni roditelji umrli.

RSF je napao Vadi Šadru, a mešana porodica je pobegla u Zamzam, gde su mislili da su izbegli najgore.

Ali onda, nešto više od godinu dana kasnije, novi napad.

„Počelo je u zoru u petak 11. aprila“, rekla je ona. “Velika snaga upala je u logor sa juga, prema jednoj od pijaca. Vatra je izbila na sve strane dok je odjeknula vatra.”

Sakrili su se u rovovima ceo dan bez hrane i vode, dok je granata razbila njihov dom, a druga je pogodila komšiju, ubivši troje dece.

Zatim su pobegli u obližnje selo Saluma.

“Ali RSF nas je pratio i tamo. Palili su kuće i vikali da moramo odmah u Tavilu”, rekla je ona.

Njihov magarac je bio ubijen, a njihova kola uništena, tako da nisu imali druge mogućnosti osim da satima hodaju do El-Fashera pod žarkim suncem.

“Izgubila sam tetku i dvoje njene dece tog dana. Još uvek ne znamo šta se desilo sa njeno troje dece.”

Zarobljen daleko od svoje porodice: Nasrova priča

Nasr, koji je tražio da bude identifikovan samo pod jednim imenom, pobegao je iz Zalingeja, glavnog grada Centralnog Darfura, sa svojom porodicom u oktobru 2023. nakon što su borci RSF zauzeli grad. Njegovom ocu, vođi zajednice, dva puta je pretio pokojni komandant RSF-a Ali Jakub.

Porodica je prošla kroz Sarf Omru, u Kabkabiji, Severni Darfur, pre nego što je stigla u Zamzam 22. novembra 2023.

Stigao je sa suprugom, dvoje dece – živahnom trogodišnjom ćerkom i malim sinom od nešto više od godinu i po – kao i roditeljima i nekoliko braće i sestara.

Raseljene sudanske žene i deca okupljaju se u kampu u blizini grada Tavila u Severnom Darfuru

Ljudi koji su pobegli iz Zamzama počivaju u improvizovanom logoru u polju u blizini Tavile 13. aprila 2025. RSF je tog dana objavila da je nakon dva dana teškog granatiranja zauzela logor pogođen glađu, dom za više od 500.000 ljudi, prema UN .

 

Zajedno su izgradili krhko sklonište i pokušali da počnu iznova. Svakog jutra, Nasr je išao 30 km (18,6 milja) u el-Fašer da bi radio na stočnoj pijaci i doneo hranu kući.

Zatim, u februaru, borci RSF-a su upali u logor. Putevi su bili zatvoreni. Opsada se pooštrila.

Nasr se nikada nije vratio svojoj porodici.

Njegova žena, deca, stariji roditelji i mlađa braća i sestre ostali su uhvaćeni u haosu.

“Drvo je vrednije na ovom svetu od nas. Izgubili smo svu našu ljudsku vrednost na ovom svetu”, rekao je Nasr

On je odbacio tvrdnju RSF-a o „vojnoj bazi“ u Zamzamu kao okrutnu distorziju. On se prisetio kako su ljudi kopali rovove da bi se zaštitili od nemilosrdnog bombardovanja.

Kasnije je video snimak zatočenih muškaraca, među kojima je bio i njegov ujak. Jedan od lidera RSF-a im je preneo jasnu poruku: „Pridružite se RSF-u ili patite“.

Nasr je proveo mučne dane u el-Fašeru, čekajući pored puteva, držeći se nade da bi neko iz Zamzama mogao da javi o njegovoj porodici.

Pita za njih šapatom, glasom teškim od straha.

Najzad je čuo da su pobegli prema Tavili, ali dodaje: „Do sada, ne znam da li su stigli do Tavile ili ne.

„Više od 28 napada za pet meseci“

 

 

Mohamed Hamis, portparol raseljenih u Zamzamu, sada je pacijent u bolnici u el-Fašeru

Pogođen je u butinu tokom napada RSF-a.

Kamp je pretrpeo više od 28 napada u pet meseci, rekao je za Al Džaziru, ali nijedan nije odgovarao razmerama i nasilju poslednjeg.

„Upali su u zoru sa teškim naoružanjem“, rekao je on.

U prvim trenucima napada, navodno su gađali Relief International Clinic, a Hamis je požurio da proveri prijatelje, ali nikada nije uspeo.

„Presrelo me je oklopno vozilo RSF“, rekao je on.

Borci RSF-a su ga upucali i ostavili na zemlji da iskrvari, ali su ga stanovnici spasili i prokrijumčarili na sigurno.

Narativ RSF-a je da se bori protiv „vojnih elemenata“ u Zamzamu, ali svedočenja poput Nasrovog i Hamisovog to pobijaju.

„Tamo nije bilo ničega osim ljudi koji su pokušavali da prežive“, ponovo je rekao Nasr, kao da bi ponavljanje konačno moglo da okonča ravnodušnost sveta.

Ali tišina ostaje.

Preživelima ostaje pepeo, pitanja bez odgovora i jedna proganjajuća istina:

„Izgubili smo našu ljudsku vrijednost na ovom svijetu.

 

 

Simptom/Aljazeera