U razgovoru za portal “Simptom”, a povodom najvećeg crnogorskog praznika, Dana državnosti – 13. jula, Sjekloća ističe da se te “bitke očituju u svakodnevnom političkom životu, i na lokalnom i na državnom nivou”.

“Dobijanje IBAR-a veliki je pomak sa mrtve tačke na putu ka Evropskoj uniji. Zastoj je nastao prvo zbog prepotentnosti DPS-a, jer su, verovatno misleći da će večno vladati, relativizirali i vreme i nasušnu potrebu da se uhvati korak sa Zapadom. Potom je, promenom vlasti, došlo i do potpune devalvacije, ali i devastacije svih vrednosti koje je Crna Gora gradila od razlaza sa Miloševićevom politikom. U prvom redu Crkva, a posredno i vlasti Srbije, kroz poslušni politički kadar, koji je i došao u poziciju odlučivanja zahvaljujući crkvenim kanalima, a ne zbog svoje stručnosti, sve čine kako bi se retorička pripadnost zapadnim vrednostima u praksi potpuno obesmislila, ali i na kraju kako bi Crna Gora ugrozila svoj evropski put”, iznosi viđenje Sjekloća o trenutnom i uopšteno, političko-društvenom kursu Crne Gore i ističe da tome, eksplicitno, svedoči i nedavno usvojena u parlamentu Crne Gore Rezolucija o Jasenovcu, “iako je i premijer Milojko Spajić evropskim partnerima neposredno pre usvajanja tvrdio da od toga nema ništa”.

On kaže i da nedolazak u već zakazanu posetu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, govori “o snažnoj poruci da je Evropi jasno da je crnogorska vlast izigrala prijatelje iz EU kako bi se dodvorila Srbiji”.

“U svetlu takve konfuzije, rekao bih čak i identitetske šizofrenosti, Crna Gora slavi Dan državnosti. Srećom, Crna Gora je nastala pre ovih današnjih političkih neznavenika, pa će siguran sam i njihove lične traume iz detinjstva nadživeti”, poruka je Sjekloće.

Još jedna goruća tema o kojoj piše štampa jeste rekonstrukcija vlasti i ulazak u Vladu partija koje je manjinski podržavaju, ali čine deo parlamentarne većine: Nove srpske demokratije Andrije Mandića i Demokratske narodne partije Milana Kneževića, na šta Sjekloća kaže da najavljenom rekonstrukcijom predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić “verbalizuje stvarne namere iz tamnih vilajeta, artikulišući potrebu da se društvo dodatno razdeli”, ali da je uveren da je Crna Gora, u konačnici, otporna na takve destrukcije, kao i da je to “prošlost takođe potvrdila”.

“Sve ovo implicira nasušnu potrebu za novom proverom poverenja kod glasača (na državnom nivou), ali da li će do toga doći, mislim da u ovom trenutku nije moguće dati odgovor. Ono što jeste jasno, a čita se iz poruka koje su, nakon lokalnih izbora, građani Andrijevice, ali i Budve poslali, jeste da su novi, iako su više od četiri godine na vlasti, nedorasli te da su ‘gori od starih'”, objašnjava Sjekloća.

U prilog navedenoj tezi, on ukazuje i na krizu vlasti u Podgorici gde dve struje nekadašnjeg Pokreta Evropa sad! ne mogu do zajedničkog jezika pa predviđa nove izbore do kraja godine.

“Zbog svega navedenog, mislim da izbori u Glavnom gradu nisu rad lakmus papir trenutnoj vlasti, ali da će se sigurno dogoditi do kraja godine. Raspad PES-a podelio je ionako dezorijentisane i ideološki potpuno razuđene glasače te partije, pa je za verovati da će se dosadašni nerad i neznanje kazniti, ali nije lako predvideti ko će izvući deblji kraj”, ocena je našeg sagovornika.

Upitan o stanju medija u Crnoj Gori i izazovima na putu slobodnog, profesionalnog i nepristrasnog pristupa novinara i medijskih poslenika, bilo u pisanoj bilo u elektronskoj sferi, Sjekloća odgovara da je medijska slika Crne Gore takva da “ako bismo”, kako kaže, “koristili medicinski rečnik”, ona bi “obolela od autoimune bolesti, uostalom kao i političari”.

Ukazuje na jak uticaj srbijanskih medija, a time i države Srbije.

“… ali to nije samo posledica srbijanske potrebe za dominacijom, što iako mi se ne dopada, jeste legitimno. To je pre svega posledica unutrašnjeg nesklada i delom podaničke svesti uzrokovane kompleksom manjeg. Tako smo se i doveli u situaciju da Televizija E, uz možda još neke manje portale, bude jedini medij koji se finansira iz Crne Gore. Ostalima, uglavnom, opstanak zavisi od srbijanskih investitora. To jasno govori o medijskoj okupaciji ove države, ali uz lepu pomoć domaćina”, pojašnjava Sjekloća dodajući da novinarstvo, u skladu sa društvom, pokušava da izvuče glavu iznad vode, ali da ga neretko “finansijski teg povuče ponovo ispod površine”, uz zaključak, “slovo, po slovo, glas po glas… to je nada u kojoj i ova medijska zajednica, ali i država mora tražiti spas”.

Simptom/M. M.