Istraživači tima Glacier Monitoring in Switzerland (GLAMOS) izvršili su opsežna merenja na 20 glečera u septembru i analizirali ukupne nalaze sa 1.400 glečera u Švajcarskoj. Došli su do značajnih zaključaka, a najvažniji je da su glečeri Švajcarske izgubili 2,4 odsto svog volumena u roku od godinu dana, iako je do juna palo 30 odsto više snega nego što je prosek.

Tokom prethodne dve godine, volumen švajcarskih glečera smanjen je za više od 10 procentnih poena, što je rekordna cifra. Konkretno, 2022. godine izgubljeno je 5,9 odsto volumena leda u švajcarskim Alpima, a 2023. otopljeno je još 4,4 odsto leda.

Međutim, i ove godine smanjenje glečera od 2,4 odsto ostaje više od proseka od 1,9 odsto koji je zabeležen između 2010. i 2020. godine.

Šef tima GLAMOS Matijas Has ističe za “Kathimerini” da masivni gubitak leda nije stao i potvrđuje da je iz brojki jasno da su glečeri već na putu ka izumiranju.

Prema analitičkom izveštaju tima, najnegativnije vrednosti koje su zabeležene u gubitku leda dostižu oko sedam metara za ovu godinu na “glacijalnim jezicima” koji se protežu na niskim nadmorskim visinama, a čak i do 11 metara na najnižoj tački glečera Grosser Aletschgletscher na 1.980 metara.

Koji faktori utiču?

Stručnjaci procenjuju da će ukupan volumen švajcarskih glečera na kraju tekuće godine iznositi 46,4 kubna kilometra, što je skoro 30 kubnih kilometara manje nego 2000. godine.

Ekstremno topla leta koja su zabeležena posebno u poslednje dve godine u Evropi u velikoj meri su uticala na topljenje leda u Alpima. Kako se navodi u istraživanju, “veoma visoke temperature u julu i avgustu, zajedno sa nedostatkom svežih snežnih padavina na velikim nadmorskim visinama, doprinele su značajnom gubitku mase“.

“Avgust je bio posebno topao i u tom mesecu su zaista zabeleženi gubici mase glečera na rekordnim nivoima“, istakli su istraživači.

Šta se dešava sa saharskim peskom?

Ipak, jedan novi, jednako kritičan faktor pojačava zabrinutost stručnjaka. Naime, vetrovi tokom zime i proleća 2024. godine ponovo su doneli “značajne količine saharske prašine u Alpe“.

Objašnjavajući tačno kako saharska prašina ubrzava topljenje leda, Matijas Has napominje da se to dešava kada se u suštini čestice prašine talože na površini snega.

“Ovaj ‘prljavi’ sneg postaje tako tamniji i apsorbuje više solarne radijacije, umesto da je odbija, što rezultira bržim topljenjem snega u odnosu na čisti beli sneg“, naglašava, dodajući da, iako se prenos prašine dešava u jednom danu, čestice ostaju tu i “jedu” led.

Čisti uticaj saharske prašine na gubitak leda u 2024. godini nije definisan, međutim, studija navodi da “povećanje brzine topljenja od 10-20 odsto u poređenju sa normalnim uslovima izgleda razumno”.

Ponovno određivanje granica

Gubitak velikog dela glečera već je naveo Švajcarsku i Italiju da ponovo odrede svoje granice ispod vrha Mäterhorn. “Ova godina se svrstava u 10 odsto najnegativnijih vrednosti za određene glečere”, dodao je Has, ističući hitnu potrebu da se ograniče klimatske promene.

“Vrlo dobro znamo zašto se klima menja. Da bismo spasili glečere (u Evropi i širom sveta) postoji samo jedna opcija – moramo stabilizovati klimu smanjenjem emisije CO2 što je pre moguće. To očigledno nije samo dobro za glečere, već će takođe smanjiti ozbiljnost letnjih talasa vrućine, požara, jakih padavina, biodiverziteta itd“, naglašava.

Podseća se da su Ujedinjene nacije upozorile da smo još veoma daleko od postizanja ciljeva Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine, koji ima za cilj da se ograniči porast globalne temperature ispod 1,5 stepeni Celzijusa.

Simptom/EuroNews Srbija