klimatske promene

Afrika: Globalni prehrambeni sektor pod velikim pritiskom uslovljenosti od rata u Ukrajini

February 19, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ekonomija hrane – koja obuhvata proizvodnju, distribuciju i potrošnju hrane – odgovorna je za trećinu svih emisija staklene bašte i 70% krčenja šuma u svetu.

Uz podršku Grupacije Svetske banke, oni pokreću inovacije koje menjaju igru kako bi obezbedile zalihe hrane za rastuću populaciju, smanjile uticaj ovog sektora na klimu i stvorile živahna tržišta za male farmere.

Širom sveta, dve trećine ljudi koji doživljavaju akutnu nesigurnost nabavke hrane živi u krhkim ili konfliktnim okruženjima. Tamo gde se rat dešava, održavanje produktivnosti može postati svakodnevna borba.
Klimatske promene su još jedan rasprostranjen izazov koji utiče na prinose farmi, sa štetom od 3,8 biliona dolara tokom poslednjih trideset godina. Zahvaljujući novom finansiranju i tehnologijama, farmeri mogu da nastave da rade, pa čak i da napreduju.

„Skoro sve se promenilo, jer ono što smo videli 2022. nikada u životu nismo videli. Tržišta su naglo prekinuta.”

Pre invazije na Ukrajinu, Aleksij i hiljade farmera u zemlji su napredovali. Ukrajina je među glavnim svetskim izvoznicima kukuruza, ječma i uljarica, dostižući milione ljudi širom Azije, Afrike i Bliskog istoka. Zemlja je takođe jedan od najvećih svetskih izvoznika pšenice, sa 10% svetskog tržišta.

Rat je izazvao pustoš u ukrajinskoj poljoprivredi, raselivši poljoprivrednike i uništivši skladišta i poljoprivrednu mehanizaciju. Efekti talasanja osetili su se širom sveta. Do 2023. godine osnovne robe iz Ukrajine su udvostručile cene u poređenju sa prethodnom godinom, pošto je rat poremetio logistiku transporta i globalno snabdevanje.

Na domaćem planu, rat je primorao dobavljače semena, đubriva i pesticida da prestanu da nude inpute na kredit, dok je profit opao jer se većina farmi mučila da radi.

Kao odgovor, vlada je pokrenula Projekat hitne podrške za oporavak poljoprivrede (ARISE), proširujući pristup kreditima i uvodeći grantove za male farme

Kroz ARISE, oko 10.000 farmera je već dobilo kredit za održavanje svojih farmi i poslovanja, a skoro 25.000 malih proizvođača ima koristi od grantova.

Ukupno, 90.000 farmera i poljoprivrednih proizvođača će dobiti pristup pristupačnim kreditima i grantovima, osiguravajući da njihove farme ostanu operativne tokom rata.

„Urod sa 100 plodova nema iste potrebe kao usev sa 300 plodova. Dakle, na taj način doprinosimo naporima da se uštedi voda, kao i đubriva i pesticide.”

Dok se Ukrajina bori sa posledicama invazije, poljoprivreda Maroka se bori sa uobičajenijim globalnim izazovom. U toj severnoafričkoj zemlji, godine suše su smanjile prinose useva, ugrožavajući bezbednost hrane i izvozne prihode. Tahar je među mnogim ljudima koji pronalaze načine da nastave da uzgajaju hranu. Vlada već intenzivira napore da transformiše poljoprivredno-prehrambeni sistem u klimatski otporniji, inkluzivniji i održiv model koji proizvodi bezbednu i zdravu hranu.

Zemlja sprovodi višestruki program za promovisanje održive poljoprivrede, podsticanje navodnjavanja u oblastima podložnim sušama i pretvaranje poljoprivrede u atraktivnu ponudu za mlade ljude.

Zambija
Kako se privreda Zambije još uvek oporavljala od recesije COVID-19, suočila se sa teškom sušom koju je pogoršao El Ninjo, koja je pogodila 9,8 miliona ljudi u 84 okruga. Ova klimatska katastrofa je usporila rast realnog BDP-a na 1,9% na godišnjem nivou (g-g-i) u prvoj polovini (P1) 2024. sa 4,3% tokom prve polovine 2023. godine, odražavajući kontrakcije u sektoru poljoprivrede i energetike, i smanjen učinak u administrativnim i pomoćnim uslugama, uprkos nekim dobitcima u min.  Nakon sužavanja i klizanja u deficit u 2023. godini, tekući račun počinje da pokazuje znake oporavka, vraćajući se nazad u suficit u K2 zahvaljujući povećanju grantova od partnera u saradnji, doznakama i smanjenju uvoza. Zajedno sa fiskalnom opreznošću i monetarnim ograničenjem, ovi faktori su pomogli da se uspori tempo depresijacije deviznog kursa i porasta inflacije. Bruto zvanične rezerve su se poboljšale na 3,9 milijardi dolara, pokrivajući pet meseci uvoza na kraju juna 2024. usred poboljšanih neto priliva kapitala i deviznih depozita.

Napredak u restrukturiranju duga, uključujući nedavnu zamenu evroobveznica za dve nove note koje su odobrili zvanični kreditori i MMF, utire put stabilnosti deviznog kursa, za koju se očekuje da će ojačati makroekonomsku stabilnost i smanjiti inflaciju u srednjem roku. Uprkos usporavanju rasta u 2024. zbog razarajućih efekata suše na poljoprivredu i proizvodnju hidroelektrične energije, očekuje se da će se privreda oporaviti, sa projektovanim rastom u proseku od 6,3% godišnje u periodu 2025–2026. Ova optimistična perspektiva pretpostavlja povećanu proizvodnju rudarstva, efektivnu implementaciju reformi, obnavljanje održivosti duga i normalizaciju obrazaca padavina.

Simptom/Worldbank.org

Ruski ministar za vanredne situacije očekuje više prirodnih katastrofa zbog klimatskih promena

December 26, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Naše prognoze su zasnovane na podacima ruske Federalne službe za hidrometeorologiju i monitoring životne sredine. Njeni stručnjaci primećuju da broj potencijalno opasnih vremenskih uslova raste iz godine u godinu i pripisuju ovaj trend klimatskim promenama. Ovo zauzvrat , učiniće prirodne katastrofe češćim povodom“, rekao je on.

Ministar je dodao da su sve češće vremenske anomalije, kao što su periodi neuobičajeno hladnog ili toplog vremena, jake kiše, olujni vetrovi, gradovi, poplave i promaja.

Simptom/Tass

Selest Saulo : „I mi smo kao i papa prestrašeni zbog klimatskih promena“

November 23, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Papa Franja sastao se juče sa Seleste Saolo, generalnim sekretarom Svetske meteorološke organizacije (SMO), agencije UN koja je odgovorna za koordinaciju meteoroloških, hidroloških i srodnih aktivnosti.

Tokom susreta razgovarali su o zajedničkim brigama o klimatskim promenama i složili se o hitnosti klimatskih akcija.

Govoreći za Vatican Nevs nakon publike, gospođa Saulo je rekla da se agencija UN raduje bližoj saradnji sa Svetom stolicom i drugim religijama na ovom ključnom pitanju, koje predstavlja veliki izazov za našu planetu i čovečanstvo.

„Papa Franja je veoma zabrinut zbog onoga što se dešava sa klimom“, rekla je Saolo, „i mislim da postoji mnogo stvari koje Svetska meteorološka organizacija može da uradi sa Vatikanom, da zaštiti naš zajednički dom“.

Gospođa Saulo je objasnila da se svi indikatori koje prati SMO, bilo da se radi o rastu globalnih temperatura, porastu nivoa mora ili topljenju glečera, pogoršavaju, što „znači da idemo u pogrešnom pravcu“. To će, dodala je ona, „imati ogroman uticaj na migracije, decu, žene, autohtone narode, one koji su najranjiviji koji najviše pate“.

Promena vremenskih obrazaca utiče na najugroženije

Najpogođeniji regioni, objasnila je ona, su Afrika, jugoistočna Azija, Latinska Amerika i Karibi, zajedno sa malim ostrvskim zemljama u razvoju koje su prva linija rasta nivoa mora. „Moramo im pomoći da izbegnu posledice klimatskih promena“, naglasila je ona.

Doprinos religija klimatskim akcijama
Prema rečima gospođe Saulo, religije mogu dati važan doprinos klimatskim akcijama i izgradnji nade: „Delovanje treba da bude zasnovano na nauci, ali pokretano verom“, rekla je ona.

Ona je izrazila nadu u bližu saradnju sa Svetom stolicom u budućnosti: „Imamo zajednički plan i možemo da radimo zajedno da zaštitimo živote i sredstva za život ljudi“, rekla je ona.

Simptom/Vaticannews

Samit G20 – borba protiv siromaštva u senci ratova

November 19, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Domaćin samita u Riju, brazilski predsednik Lula da Silva, nema lak zadatak. Za stvaranje pakta protiv gladi i siromaštva u svetu i rastućih nejednakosti u nerazvijenim zemljama, predložio je dodatno oporezivanje oko 2.800 najbogatijih ljudi na planeti, čime bi se godišnje skupilo 250 milijardi dolara.

Taj plan podržalo je više od 80 država sveta, ali među protivnicima su neke najbogatije, kao što je Amerika.

“Svet je u nikad gorem stanju. Imamo najviše oružanih sukoba od Drugog svetskog rata, najviše prisilno raseljenih lica, ekstremne klimatske promene, sve veće rasne i druge nejednakosti. Na nama je ovde, za ovim stolom, da se suočimo sa neodložnim zadatkom da okončamo ovu mrlju koja sramoti čovečanstvo. To će biti naše najveće nasleđe”, poručio je Da Silva.

Brazilska inicijativa o borbi protiv siromaštva odvija se u senci dva velika rata u svetu, koji su bili tema lidera u Riju. Ne pominjući direktno odluku da se Kijevu odobri korišćenje raketa dugog dometa, odlazeći američki predsednik Džozef Bajden apelovao je na učesnike da se založe za okončanje sukoba u svetu.

“Svi moraju da se angažuju na okončanju sukoba i kriza koje ugrožavaju napredak i bezbednost u svetu. Sjedinjene Države snažno podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Svi za ovim stolom bi takođe trebalo da to čine. Ruska invazija na Ukrajinu dovela je do rekordnih cena hrane u istoriji”, istakao je Bajden.

Na samitu, na kojem ne prisustvuje ruski predsednik Putin, nemački kancelar Šolc rekao je da ruski lider mora da okonča rat u Ukrajini i da je neprihvatljivo da severnokorejski vojnici učestvuju u tom sukobu.

Dok su mršavi izgledi da u Riju padne dogovor o zajedničkoj borbi protiv gladi i siromaštva, brazilski predsednik Da Silva podsetio je da 20 razvijenih zemalja, koje čine 85 odsto svetske ekonomije i najviše finansijski doprinose u borbi protiv klimatskih promena, emituju više od tri četvrtine gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.

Simptom/RTS/Danijela Cvetković

Samit G20 u Riju – glavne teme borba protiv siromaštva, gladi i klinč sa spuerbogatašima

November 18, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Zemlje članice G20 čine 85 odsto svetske ekonomije i najviše finansijski doprinose u borbi protiv klimatskih promena, piše Rojters.

Ujedno, članice G20 emituju više od tri četvrtine gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Ujedinjene nacije (UN) pozvale su u subotu lidere G20 da izdvoje više sredstava za borbu protiv klimatskih promena.

Samit G20 u Riju ima za cilj da se postigne konsenzus o povećanju poreza za najbogatije milijardere na svetu, koji bi bio usmeren za borbu protiv klimatskih promena i smanjenje siromaštva.

Na samitu će biti pokrenuta Globalna alijansa protiv gladi i siromaštva, inicijativa koju je predložilo brazilsko predsedništvo G20, a koja ima za cilj da se ubrzaju napori u borbi protiv siromaštva i nedostatka hrane u svetu do 2030. godine.

Brazilska vlada je takođe predložila uvođenje poreza za najbogatije ljude na svetu, zajedno sa Francuskom, Španijom i Južnom Afrikom. Međutim, donji dom brazilskog parlamenta odbacio je prošlog meseca planove za uvođenje dodatnog poreza za najbogatije Brazilce. Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, koji je domaćin samita G20, pokušaće da unapredi planove za oporezivanje najbogatijih milijardera na svetu koji često koriste “rupe u zakonu” da bi izbegli plaćanje poreza.

Oporezivanje superbogatih

Na sastanku ministara finansija zemalja G20 u Riju u julu, najbogatije zemlje sveta saglasile su se da započnu dijalog o pravednom i progresivnom oporezivanju, uključujući pojedince sa najvećim zaradama, uprkos žestokom otporu SAD i Nemačke.

Plan za oporezivanje najbogatijih milijardera osmislio je francuski ekonomista Gabrijel Zucman i njime je predviđeno uvođenje godišnjeg poreza u iznosu od dva odsto na ukupnu neto imovinu izuzetno bogatih pojedinaca, a ne samo na njihov godišnji prihod.

Imovina bi uključivala nekretnine, akcije na berzi i druge investicije.

Tim planom mogao bi da se prikupi porez u iznosu do 250 milijardi godišnje, od gotovo 2.800 milijardera širom sveta, čija se ukupna neto imovina procenjuje na oko 13,5 biliona dolara, prema Forbsovoj listi najbogatijih milijardera na svetu.

Kina i Indija još se nisu jasno izjasnile o novom porezu, a Vašington se i dalje snažno protivi tom predlogu.

Simptom/RTS

U Bakuu predstavljena zelena agenda Ekspo 2027

November 13, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Srbija planira da integriše održive prakse u organizaciju Ekspo 2027. koji će biti pravi primer održivosti i uticaće na ekološku svest širom Srbije, poručeno je tokom predstavljanja zelene agende Ekspo Beograd u sklopu konferencije UN o klimatskim promenama – KOP29.

Ekspo 2027. u Beogradu biće održan pod sloganom “Igraj za čovečanstvo”, a državna sekretarkau Ministarstvu zaštite životne sredine Srbije Sara Pavkov istakla je da učešće organizatora Ekspa na Samitu svetskih lidera tokom KOP29 nudi izuzetnu priliku za predstavljanje Srbije kao države predane održivom razvoju.

“Nakon inspirativnog govora predsednika Aleksandra Vučića na plenarnoj sednici Samita, okupili su se visoki zvaničnici, diplomate i delegati konferencije da čuju kako Srbija planira da integriše održive prakse u organizaciju Ekspo 2027”, navela je Pavkov.

Kako je rekla, Ekspo 2027 i KOP29 su primeri velikih globalnih događaja koji u sebi nose moć da podstaknu značajne promene u ekološkoj svesti na regionalnom i globalnom nivou. Kroz ove događaje, kako dodaje, Srbija demonstrira svoju posvećenost ne samo modernizaciji i razvoju, već i primeni najboljih praksi u oblasti zaštite životne sredine.

“Predstavljanje zelene agende Ekspo 2027 u kontekstu COP29, događaja koji je centar globalne diskusije o klimatskim promenama, jasno šalje poruku o Srbiji kao inovatoru u oblasti održivosti. Takvo izlaganje ne samo da jača međunarodni ugled naše države, već pruža i platformu za dodatne investicije i saradnju u oblastima koje podržavaju zelenu ekonomiju i ekološki odgovorne tehnologije”, dodala je državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Kako dodaje, kroz aktivnu ulogu u vodećim globalnim inicijativama, Srbija se pozicionira kao važan globalni igrač u rešavanju jednog od najaktuelnijih svetskih izazova, čime se istovremeno unapređuje i kvalitet života unutar same zemlje i šire.

Dangubić: Ekspo Beograd 2027 pravi primer održivosti

Glavni arhitekta Ekspo 2027 Beograd Danilo Dangubić rekao je tokom predstavljanja u Bakuu da će Ekspo Beograd 2027 biti pravi primer održivosti za koju se očekuje da će dalje podizati ekološku svest u Beogradu i širom Srbije.

Kako je naveo, od samog urbanističkog pristupa do uvođenja autohtonih vrsta biljaka koje ne zahtevaju dodatno navodnjavanje, projekat ima za cilj dugotrajan doprinos zaštiti životne sredine.

“Jedan od zanimljivih aspekata je to što će Ekspo kompleks funkcionisati kao prirodni filter, obrađujući više od 80 odsto kišnice koja će se ulivati u podzemne tokove, odakle se Beograd snabdeva vodom. Kako bismo se zaštitili od mogućih ekoloških katastrofa, poput poplava koje su pogodile našu zemlju 2014. godine, podigli smo nivo terena šire zone Ekspoa za oko četiri metra”, rekao je Dangubić.

Istakao je da je posebna pažnja posvećena oblasti energetike, gde je upotrebom solarnih panela zadovoljeno 50 odsto potreba Ekspoa za električnom energijom tokom izložbe i 100 odsto potreba objekata i prostora nakon njenog završetka.

“Pored toga, uvodimo najnovije modele ekološki prihvatljivog transporta koji ne zagađuju životnu sredinu. Zona najboljih praksi biće izgrađena od drveta poreklom iz Srbije, uz angažovanje domaćih firmi. Nakon završetka Ekspoa, ova zona će biti rasklopljena, a materijal se može demontirati i ponovo iskoristiti za potrebe obrazovnih ustanova i parkova. To znači da će oko četvrtina Ekspo kompleksa biti dizajnirana kao modularna konstrukcija koja će posle izložbe biti prenamenjena za izgradnju škola i vrtića”, rekao je Dangubić.

Kako dodaje, kamena kocka koja je zatečena na poljskim putevima na samoj lokaciji, integrisana je u Ekspo projekat, a nakon završetka izložbe, taj materijal će takođe u duhu održivosti biti prenet u škole i parkove.

“Svi ovi elementi doprinose našem cilju da Ekspo Beograd 2027 bude karbonski neutralan i da služi kao inspiracija za buduće održive projekte”, zaključio je Dangubić.

Predstavljanje zelene agende Ekspo Beograd u sklopu konferencije UN o klimatskim promenama – KOP29 održan je u paviljonu zemlje domaćina, Azerbejdžana, a u organizaciji vlada Srbije i Azerbejdžana.

Simptom/RTS/Tanjug

Počinje Samit UN o klimatskim promenama: Vučić stigao u Baku, danas sastanak sa Alijevim

November 11, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Predsednik Vučić će se kasnije danas sastati sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, a tokom posete očekuje ga i niz susreta sa svetskim liderima.

Vučić će potom učestvovati na godišnjem samitu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP29, koji počinje danas u Bakuu i traje do 22. novembra, a okupiće lidere brojnih država, predstavnike biznisa i civilnog društva sa ciljem da se ubrzaju akcije za rešavanje klimatske krize.

Ceremonija svečanog otvaranja Samita na Olimpijskom stadionu “Baku” planirana je za sutra, a obratiće se domaćini – predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

Nakon ceremonije otvaranja, na Samitu će govoriti više od 20 lidera država, a predsednik Vučić biće drugi govornik, posle predsednika Kazahstana Kasima Tokajeva.

COP29 će, u trenutku kada globalne temperature dostižu rekordne vrednosti, a ekstremne vremenske prilike utiču na ljude širom sveta, pokušati da unapredi konkretna rešenja za problem klimatskih promena.

Fokus COP29 biće na finansijama potrebnim zemljama da drastično smanje emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte i da zaštite živote ljudi i sredstva za život od uticaja klimatskih promena.

Među ključnim prioritetima COP 29 je postizanje dogovora o izdvajanjima za borbu protiv klimatskih promena, obezbeđivanje da svaka zemlja ima sredstva za preduzimanje mnogo snažnijih klimatskih akcija, smanjenje emisija gasova staklene bašte i izgradnja otpornih zajednica.

Učesnicima Samita obratiće se i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, poljski predsednik Andžej Duda, kao i predsednik Kipra Nikos Hristodulidis.

Slovačku će na Samitu predstavljati predsednik Peter Pelegrini, EU – Šarl Mišel, Finsku predsednik Aleksander Stub, a Španiju – premijer Pedro Sančez.

Govoriće i jordanski kralj Abdula II, premijer Belgije Aleksandar De Kro, premijer Velike Britanije Kir Starmer, mađarski premijer Viktor Orban, premijerka Danske Mete Frederiksen, premijer Češke Petr Fijala, Grčke Kirijakos Micotakis.

Italiju predstavlja premijerka Đorđa Meloni, Egipat premijer Mustafa Madbuli, Albaniju premijer Edi Rama, Severnu Makedoniju predsednica Gordana Siljanovski-Davkova, Crnu Goru predsednik Jakov Milatović, a BiH predsedavajući Predsedništva Denis Bećirović.

Azerbejdžan će ove godine predsedavati COP29, jer je rotirajuće predsedavanje samitima UN o klimatskim promenama prešlo na centralnu i istočnu Evropu, dok će naredne godine Brazil biti domaćin samita COP30.

Simptom/Tanjug

Klimatske promene umanjuju kvalitet zemljišta u Srbiji

November 8, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Zemljišta u Srbiji, bez obzira da li se radi o gajnjačama, smonicama, černozemu, aluvijalnom zemljištu ili ritskoj crnici su generalno dobrog kvaliteta, kažu stručnjaci. Međutim, poslednjih decenija ubrzano gube humus, što je trend širom sveta.

To je posledica porasta populacije, rastućih zahteva industijalizacije i urbanizacije, kao i intenzivne poljoprivrede. U poslednje vreme ovom trendu doprinose i klimatske promene.

“Uticaj klimatskih promena na zemljište formira začarani krug. Visoke temperature i suše ubrzavaju razgradnju organske materije, zbog čega se smanjuje sadržaj humusa. Nedostatak humusa, zauzvrat, snižava kapacitet zemljišta da zadrži vodu i hranljive materije, što dodatno umanjuje njegovu plodnost”, kaže dr Jordana Ninkov, naučna savetnica na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Zemljište je, ističe, jedan od naših najvažnijih saveznika u borbi protiv klimatskih promena, jer ima značajan potencijal za vezivanje ugljenika.

“Tokom fotosinteze, biljke ugljenik iz vazduha ugrađuju u svoja tkiva, a deo tog ugljenika završava u zemljištu kao humus. Taj proces smanjuje koncentraciju ugljen-dioksida u atmosferi”, objašnjava naša sagovornica iz Laboratorije za zemljište i agroekologiju.

“Zanimljivo je da površinski sloj zemljišta sadrži više ugljenika nego atmosfera i biosfera zajedno. Povećanje humusa, ne samo da unapređuje plodnost zemljišta i vezuje ugljenik, već čini poljoprivredu otpornijom na klimatske promene”, dodaje.

Zemljištu preti erozija vodom i vetrom

Dugotrajne suše i ekstremne padavine čine zemljište ranjivim.

“Visoke temperature i suše mogu uzrokovati da zemljište postane zbijeno i sklono eroziji. Tokom sušnih perioda, površina zemljišta može ispucati, dok jake kiše nakon takvih perioda doprinose ispiranju plodnog sloja i hranljivih materija”, navodi prof. dr Aleksandar Đorđević, šef katedre za pedologiju i geologiju na Poljoprivrednom fakultetu.

Neuobičajeno visoke temperature nepovoljno utiču i na mikroorganizme u zemljištu.

“Posebno na korisne bakterije i gljive koje su važne za plodnost zemljišta i podršku biljnom rastu. Smanjenje mikrobiološke aktivnosti može dalje ugroziti zdravlje zemljišta, čime se dugoročno smanjuje produktivnost poljoprivrednih zemljišta”, ističe naš sagovornik.

Velike količine padavina u kratkom vremenskom intervalu su, navodi, veći problem za zemljište od visokih temperatura.

“Takve padavine u potpunosti devastiraju zemljište. Područja koja su podložna uticaju padavina takvog intenziteta, treba identifikovati i na vreme zaštititi”, kaže Đorđević.

U uslovima u kojima klimatske promene sve više utiču na zemljište u Srbiji, veoma je važno ovaj resurs razumno koristiti i čuvati u prostornim planovima na svim nivoima.

“U poljoprivredi se to, osim primenom organskih đubriva i uređenjem suvišnih voda, postiže provođenjem protiverozivnih mera, podizanjem poljozaštitnih pojaseva, smanjenjem intenzivne obrade, kao i kroz primenu krečnih sredstava na kiselim zemljištima”, kaže dr Jordana Ninkov.

Monitoring zemljišta u Srbiji nije sistemski uspostavljen

Svako zemljište, objašnjavaju stručnjaci, ima svoju potencijalnu plodnost, koju zadržava čak i u uslovima ekstremnih temperatura.

“Klimatske promene donose sve veći izazov u očuvanju tzv. efektivne plodnosti i zahtevaju prilagođavanje kroz primenu održivih praksi i tehnika, kao što su očuvanje vlage, organska i mikrobiološka đubriva i korišćenje biljnih pokrivača koji štite zemljište od erozije i isušivanja”, navodi prof. dr Aleksandar Đorđević.

Da bi kvalitet zemljišta u našoj zemlji mogao preciznije da se oceni, ističu stručnjaci, neophodno je uspostaviti “Monitoring zemljišta Republike Srbije”. Ministarstvo zaštite životne sredine je u perodu od 2012. do 2018. godine uradilo Zakon o zaštiti zemljišta i podzakonska akta, a prostorno su pozicionirana i merna mesta. Međutim, od 2018. ovo ministarstvo je prestalo da se bavi problemom uspostavljanja tog monitoringa.

Simptom/RTS/Zorica Sinadinović

Poražavajući izveštaj UN: Gutereš upozorio da nam preti “strmoglavi pad u klimatsku katastrofu”

October 25, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Godišnji izveštaj o štetnim emisijama, objavljen danas, pokazao je da, ukoliko vlade ne budu delovale na smanjenju emisija, svet će se do 2100. godine suočiti sa porastom temperatura do 3,1 stepen iznad predindustrijskog nivoa, prenosi Reuters.

Globalne emisije gasova staklene bašte porasle su za 1,3 odsto između 2022. i 2023. godine, na novi maksimum od 57,1 gigatona ekvivalenta ugljen-dioksida, navodi se u izveštaju. U skladu sa aktuelnim politikama, temperature će nastaviti da rastu između 2,6 i 2,8 stepeni do 2100. godine, navodi se u izveštaju.

Globalne temperature su trenutno veće za oko 1,3 stepeni u odnosu na predindustrijski nivo, navodi agencija. Sledećeg meseca se održava godišnji samit Ujedinjenih nacija o klimi (COP29) u Azerbejdžanu, gde će raditi na izgradnji sporazuma postignutog prošle godine o prelasku sa fosilnih goriva.

Na pregovorima u Bakuu će se razgovarati o ažuriranoj strategiji za smanjenje emisija u svakoj zemlji, poznatoj kao nacionalno utvrđeni doprinos (NDC). Inger Andersen, izvršna direktorka Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, pozvala je zemlje da iskoriste pregovore u Bakuu da pojačaju akciju u svojim NDC, poručivši da da je ”svaki delić stepena” važan.

Simptom/EuroNews Srbija

Prvog radnog dana sedmice sveže, od sutra toplije, ali ne zadugo: Stiže nova promena vremena

September 30, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

“Razvedrilo se u toku noću, tako da je pred nama sunčan i vedar ponedeljak. U narednim satima biće vetrovito. Duvaće pojačan severac, koji će povremeno imati i olujne udare”, navela je ona.

Kako kaže, najjači udari vetra očekuju se u Negotinu. Vetar će oslabiti u toku večeri.

Temperatura danas viša nego juče, ali znatno niža u odnosu na prethodnu nedelju. Maksimalna dnevna kretaće se od 16 do 19 stepeni Celzijusa”, navela je ona.

Temperatura će od sutra biti u postepeno porastu, ali nas od četvrtka ponovo očekuje novo zahlađenje i novi talas jesenjih kiša. Do četvrtka suvo i sunčano.

Klimatske promene
Globaljno zagevanje moglo bi da promeni kvalitet i ukus piva. Naučnici ističu da napraviti dobro hladno pivo na planeti koja se zagreva postaje sve teže.

EuroNews Srbija

Rešena misterija mega-cunamija koji je trajao devet dana: Šta nam to govori o klimatskim promenama

September 24, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Naime, čak devet dana zaredom senzori širom sveta registrovali su isti ritmični potres koji se ponavljao na svakih 90 sekundi, redovno kao otkucaji srca.

Naučnici koji su posmatrali svoje senzore bili su zbunjeni. Seizmički signal nije delovao kao zemljotres – a osim toga, kakav to tremor udara Zemlju u intervalima od jedne i po minute tokom više od nedelju dana?

Ubrzo su istraživači širom sveta podelili svoje teorije u globalnom grupnom četu. Tim u Danskoj imao je jedan važan trag – izveštaj o odronu u udaljenim fjordovima Grenlanda. Satelitske slike su ubrzo pokazale ono što je izgledalo kao oblak prašine koji se prostire nad dolinom u udaljenom fjordu Dikson

Pogled na slike pre i posle događaja otkrio je čitavu priču.

Dvadeset pet miliona kubnih metara stene skliznulo je sa planine u ledenu vodu, izazivajući talasnu silu široku 200 metara koja je odjekivala preko fjorda. Zarobljen u zavojima i okretima vodotoka, mega-cunami, odnosno talas visok sedam metara, udarao je napred-nazad između golih kamenih zidova devet dugih dana, izazivajući seizmičke fleksije koje su aktivirale senzore na drugoj strani Zemlje.

Stefan Hiks sa Univerzitetskog koledža u Londonu, jedan od naučnika uključenih u višemesečno istraživanje, rekao je za BBC da odroni ovakve vrste postaju sve češći kako se glečeri tope pod težinom planina koje su podržavali.

“Nikada nismo videli tako masovno kretanje vode tokom dugog perioda”, rekao je on i nastavio:

“Taj glečer je podržavao ovu planinu, a postao je toliko tanak da je jednostavno prestao da je drži. To pokazuje kako klimatske promene sada utiču na ova područja”

Julijen Strov, profesorka polarnog modeliranja i posmatranja na Univerzitetskom koledžu u Londonu rekla je da sudbina svetskih glečera ima smrtonosne posledice.

“Ako veliki glečeri propadnu i padnu u okean, ili u ovom slučaju, odron izazvan kolapsom glečera, mogu se takođe aktivirati cunamiji. Ovde u Šamoniju, gde trenutno živim, topljenje glečera dovodi do gubitka života zbog lavina…. Jezera koja se formiraju od glečera takođe mogu da se probiju, uzrokojući poplave nizvodno”, rekla je.

Ostaci poslednjeg Ledenog doba Zemlje, kada su slojevi leda pokrivali delove planete, danas glečeri, povukli su se u hladne polarne regione pre oko 10.000 godina. Tokom poslednjih nekoliko decenija, brzina kojom se ovi glečeri smanjuju dramatično se ubrzala – što je jedna od najvidljivijih posledica, kažu klimatski naučnici, rastućih globalnih temperatura izazvanih ljudskom klimatskom krizom.

“Glečeri igraju važnu ulogu u vodnim resursima širom sveta, a danas se svi glečeri tope kao odgovor na klimatske promene”, rekla je Strov.

“Na Grenlandu i Antarktiku, glečeri ispuštaju kopneni led u okeane, što doprinosi porastu nivoa mora. Tako, gubitak mase glečera utiče na zajednice širom sveta koje se oslanjaju na njih za svežu vodu i dodatno podižu globalni nivo mora, utičući na priobalne zajednice”

Od kraja 20. veka, količina gubitka leda sa stotina glečera koje prate klimatski naučnici meri se u stopama umesto u inčima. U odnosu na 1970. godinu, glečeri u ovoj referentnoj mreži izgubili su nešto više od 26 stopa ekvivalentnog sadržaja vode do 2023. godine.

Strov je rekla da je rastuća stopa kojom se svetski glečeri smanjuju, fragmentiraju ili potpuno nestaju još jedan podsetnik na hitnu potrebu da se smanje emisije ugljen-dioksida.

“Naravno, potrebno je smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte jer je to glavni uzrok topljenja leda širom sveta ovih dana. To će zahtevati snažno političko liderstvo, koje svet izgleda i dalje nema”.

EuroNews Srbija

Kopernikus: Leto 2024 najtoplije u istoriji

September 6, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Kopernikus je počeo da beleži vremenske prilike 1940, a te dosijee su koristili naučnici kako bi potvrdili da je leto na severnoj hemisferi – od juna do avgusta, bilo najtoplije od predindustrijskog perioda iz 1850. godine.

„Tokom protekla tri meseca, svet se suočio sa najtoplijim junom i avgustom, najtoplijim danom u istoriji i najtoplijim borealnim letom“, rekla je zamenica direktora C3S Samanta Berdžes.

Ona je istakla da će ekstremne vremenske prilike postati još intenzivnije ukoliko države ne smanje emisije gasova koji zagrevaju planetu, prenosi Rojters.

Promenjena klima nastavila je da izaziva katastrofe ovog leta, a u Sudanu, poplave izazvane obilnim kišama pogodile su prošlog meseca više od 300.000 ljudi i doprinele širenju kolere u toj ratom razorenoj zemlji.

Naučnici su takođe potvrdili da klimatske promene izazivaju sušu na italijanskim ostrvima Sicilija i Sardinija, i da su intenzivirale tajfun Gaemi, koji je u julu prošao kroz Filipine, Tajvan i Kinu, usmrtivši više od 100 ljudi.

Klimatske promene izazvane ljudskim faktorom i prirodni vremenski fenomen El Ninjo, koji zagreva površinske vode u istočnom Tihom okeanu, doveli su do rekordno visokih temperatura ranije ove godine.

Kopernikus je saopštio da su ispodprosečne temperature u ekvatorijalnom Pacifiku prošlog meseca ukazivale na prelazak u La Ninju, koja je hladniji pandan El Ninju, ali su, uprkos tome, rekordno visoke temperature zabeležene u različitim delovima sveta.

# klimatske promene