Jedan od mehanizama koji Evropa ima na raspolaganju da nadoknadi nedostatak američke podrške Ukrajini jeste da u potpunosti zapleni zamrznutu rusku imovinu koja se drži u regionu.
Na sastanku Saveta za spoljne poslove EU krajem februara, Kalas je izjavio da je rad na postizanju sporazuma o zapleni imovine „u toku“.

Prošlog meseca, američki predsednik je okrivio Ukrajinu za početak rata, nazvao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog diktatorom — iako je Ukrajina bila sprečena da održi izbore tokom rata od ruske invazije 2022. — i započeo jednostrane razgovore sa Rusijom u Saudijskoj Arabiji, na užas ukrajinskih i evropskih zvaničnika koji nisu bili uključeni.

Tenzije su eskalirale prošle nedelje nakon televizijskog eksplozivnog sukoba u Ovalnom kabinetu između Trampa, američkog potpredsednika Džej Di Vensa i Zelenskog. SAD su od tada navodno obustavile vojnu podršku Ukrajini dok se vrši procena situacije.

Evropski lideri se okupljaju kako bi stali iza Ukrajine usred sve manje podrške SAD. Jedan od mehanizama koji Evropa ima na raspolaganju da nadoknadi nedostatak američke podrške je da potpuno zapleni zamrznutu rusku imovinu koja se drži u regionu.

Šta su ruske imovine i gde se drže?
Ruska centralna banka ima milijarde dolara deviznih rezervi. Otprilike 300 milijardi evra (322 milijarde dolara) ove imovine je zamrznuto na Zapadu nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu 2022. Oko 210 milijardi evra ove zamrznute imovine nalazi se u Evropskoj uniji. Najviše ih drži u Belgiji, pretežno u banci Euroclear, gde se nalazi 183 milijarde evra.

S obzirom da se veliki deo ruske državne imovine nalazi na evropskom tlu, prerogativ evropskih nacija je da zamrznu, ali i zaplene ovu imovinu.

Za šta bi se ova sredstva mogla koristiti?

Tokom rata bilo je mnogo debata o tome da li se ova sredstva mogu koristiti za podršku Ukrajini. U junu 2024. G7 se u principu složila da Ukrajini izda zajmove od 50 milijardi dolara koji su bili podržani profitom ostvarenim od oko 300 milijardi evra zamrznute ruske imovine.

Od tada su se evropske države članice uzdržavale od potpune zaplene takve imovine zbog zabrinutosti za pravne i ekonomske posledice.

Nedavna eskalacija tenzija između bloka i SAD dovela je do toga da EU istraži agresivniju akciju, preneo je Blumberg. Ideja bi bila da Komisija za međunarodne zahtjeve koja tek treba da bude osnovana traži reparacije od Rusije, a ako se ne slažu, da ih u potpunosti zauzme, izvještava Blumberg pozivajući se na ljude upućene u razgovore.

Ko je u Evropi za i protiv korišćenja ovih sredstava za pomoć Ukrajini?

Nekoliko ličnosti iz EU izrazilo je podršku potpunom oduzimanju, uključujući šeficu spoljne politike Kaju Kalas i komesara za ekonomiju Valdisa Dombrovskisa.

Na sednici Saveta za spoljne poslove EU krajem februara, Kalas je izjavila da je rad na postizanju sporazuma o zapleni imovine „u toku” i da „na kraju, posebno u situaciji u kojoj se trenutno nalazimo, svi dolazimo do zaključka da naši poreski obveznici ne treba da budu ti koji to plaćaju. Trebalo bi da dođe iz zemlje koja uništava Ukrajinu, a to je Rusija, rekla je.

Simptom/CNBC