Popov je naveo da mu se ne čini kao realno da bi u Srbiji moglo doći do raspleta kakav je bio u Mađarskoj – mirne primopredaje vlasti grupacije gubitnika na izborima, bivšeg premijera Viktora Orbana, ističući da su u Srbiji u kriminalno-koruptivne radnje duboko upleteni ljudi iz najužeg vrha vlasti, “koji će tu vlast braniti po svaku cenu”.
“S jedne strane režim beži od izbora, s druge čak i kad dođe do izbora pitanje je šta će se desiti; oni pripremaju teren za novi izborni inženjering, da mnogi iz regiona, pre svega RS, dobiju ‘prebivalište’ na raznoraznim trafo-stanicama i kojekakvim drugim mestima itd. Izborni zakoni koji su nedavno usvojeni, a koje je i komesarka Marta Kos pohvalila, predstavljaju samo jedan mali deo ODIHR-ovih preporuka. Najveći problem u izbornom smislu su neraščišćeni birački spiskovi, gde proces koji teče povodom njihovog regulisanja ide veoma sporo”, ističe Popov.
S. S. / Simptom
On ukazuje i na drugi aspekt, da očekuje da će vlast polako stvarati uslove da kad dođe sam dan izbora može da kaže, otprilike: “oni (opozicija) će proglasiti pobedu ali mi to nećemo tolerisati”… čime se, kako objašnjava, u dobroj meri zatvaraju vrata institucionalnom vidu raspleta.
“Ne vidim demokratski način da se sve ovo razreši. Vlast nema demokratski potencijal, a druga strana, studenti i opozicija nemaju kapacitet i mehanizme da isteraju stvari do kraja. Puno je karata i nepoznanica u igri i još uvek vrlo neizvesno kako će se sve raspetljati”, navodi Popov.
Gavrilo Andrić, Instagram
Glas naroda Srbije, Instagram
Komentarišući domašaj protesta na Slaviji 23. maja u organizaciji studenata, sagovornik je rekao da se vlast pribojava nastavka bunta i da je očekivala da će stvar polako jenjavati, kao i da će se ljudi ohladiti od protesta poput nekih ranijih slučajeva kada je, kako je kazao, opozicija bila predvodnik nezadovoljstva.
“Ovaj put nije tako. Slavija je najbolji pokazatelj da je energija sjajna, da ima velikog potencijala među omladinom i studentskom populacijom za ubuduće i da je sam bunt neugasiv. Ipak, kad je reč o svim protivnicima režima, nevolja je u tome što studenti polako definišu osnove svog delovanja i program i što se za sada ne zna ko su ljudi, a problematični su i odnosi studentskog pokreta sa opozicijom. Opozicija ne pokazuje želju da stane iza jedne liste, kao što je učinjeno u Mađarskoj (Tisa, Petera Mađara). Ko je tu u pravu teško je proceniti. Takođe, jedan od minusa cele opozicione (antirežimske) scene je taj što nema prepoznatljivog programa kakav je bio DOS-ov iz 2000, i što nema prepoznatljive i istaknute ličnosti, kao što je bio npr. Zoran Đinđić. Da je tako, mislim da bi i podrška iz EU bila jača”, zaključio je Popov.
Simptom/M. M.
