Istovremeno, imajući u vidu dubinu političke krize u zemlji, ocenjuje da se izborima malo šta može rešiti.

“Izborima neće biti rešene ni društvena ni politička kriza; ovoliko podeljeno društvo ne može da se spoji preko noći, nema tog čarobnog štapića. Pri čemu je država prezadužena, a veliki deo javnih sredstava slio se u privatne džepove pa preti i ozbiljna finansijska kriza”, ističe za portal “Simptom” Jelka Jovanović, koja predviđa raspisivanje i održavanje izbora tokom ove godine, ne isključujući mogućnost da uz vanredne parlamentarne budu raspisani i neki važni gradski, npr. u Beogradu, Nišu, Novom Sadu…

Upitana vidi li naredne izbore kao one od presudnog značaja za pravac kojim bi zemlja trebalo da krene, te očekuje li jači iskorak prema evropskim integracijama, odgovara odrično napominjući da je razorenim institucijama u podeljenom društvu potrebno vreme da budu zalečene što, kako kaže, nije moguće sa nekom privremenom vlašću čiji bi zadatak trebalo da bude priprema novih izbora.

Takođe, smatra da većina aktera na političkoj sceni – uključujući i sam studentski pokret – ili nije za nastavak evropskih integracija ili je skeptična prema tom putu Srbije.

“Rekla bih i da je Brisel skeptičan prema namerama Beograda pa će teško doći do približavanja u dogledno vreme. Čak i bez obzira na rezultate izbora”, ocenjuje ona.

Kada je reč o izborima, najjači opozicioni akter – studenti, odbacili su, barem za sada, mogućnost saradnje i pravljenja šire zajedničke liste sa političkom opozicijom, kako proevropskom tako i tzv. desnom, dok su podršku dobili od reprezentativnih subjekata i sa građanske i sa nacionalne strane spektra: Demokratska stranka, Kreni-Promeni i Dveri.

Na pitanje očekuje li da u konačnici i ostali opozicioni subjekti slede primer pomenutih i podrže studentsku listu, ili da se ipak iznađe neki integrišući model najšireg fronta kako bi došlo do stvaranja neophodne predreferendumske atmosfere, budući da se čini teško zamislivim da vladajuća koalicija ne bude sva na jednoj listi (na fonu primedbe novinara Zorana Panovića – da su dobre kolone, i Vučić bi ih imao!), urednica “Novog magazina” kaže da ne očekuje jednu kolonu, “a i lično mislim da ona nije neophodna”.

“Čini mi se da je jednostavnije imati studentsku listu koja će dobiti najveću podršku protivnika režima, ali i levu pa i desnu opozicionu koje će animirati deo biračkog tela koje nije načisto sa studentskom listom. I ne mogu da se saglasim sa Panovićem – Vučić uz glavnu kolonu ima i mnoštvo kolonica kojima popunjava vladajuću kvotu.”

Aktuelni predsednik je čovek koji je u javnosti težio ostaviti utisak državotvornosti, jamčeći sigurnost države i doprinoseći, tj. pridonoseći tzv. jedinstvu srpskog naroda. S druge strane, kritičari i protivnici vlasti percipiraju ga kao glavnog krivca i generatora svake krize u zemlji i izvora unutrašnje nestabilnosti; čak i kad se, tako raznorodni, ne bi slagali u čitavom nizu drugih pitanja, u jednom bi došlo do saglasja: da je unajkraće Aleksandar Vučić taj koji stvara sporan i problematičan ambijent u Srbiji.

Na pitanje šta misli kako će istorija zapamtiti aktuelnog šefa države i oceniti period njegove vladavine, Jovanović kaže:

“Ne znam za istoriju, ali znam za aktuelne generacije; pre ili kasnije će i njegove najupornije pristalice shvatiti da je njegov politički uspon zasnovan na lažima, krađi i zloupotrebama svake vrste. A kad se to desi neće ni istorija imati lepih reči.”

Lustracija i ispitivanje porekla imovine su prve tačke studentskog programa. Upitana misli li da će se konačno – ukoliko dođe do promene vlasti – podvući crta i da će neko morati da odgovara za svakojaka nepočinstva iz prethodnih perioda, te može li doći do, figurativno rečeno, “šestog oktobra”, Jovanović uz opasku da “revolucija jede svoju decu, a evolucija traži vreme”, ističe da je saglasna sa kaznama za sva nepočinstva ključnih aktera režima, “ali u urednim sudskim procesima koji neće trajati do smaka sveta”.

Kaže da što se ispitivanja porekla imovine tiče i sada postoji niz mehanizama i zakona koje samo treba primeniti, dok za lustraciju i lustracione rezove ne veruje da postoji dovoljna podrška društva.

“Saglasna sam sa onima koji poput prof. Miodraga Jovanovića smatraju da je naša profesija potpuno zrela za odvajanje kukolja od žita, ali ona je u tom stanju već nekoliko decenija i sa svakom je sve gore poimanje slobode izražavanja. Volela bih, naravno, da čujem kako Vučić, Brnabić, Mali, Jovanov, Dačić i slični njima neće imati pravo da se bave politikom javno, ali sigurna sam da će to činiti novac koji su “prikupili” i njihove sluge za koje sada i ne znamo. Tako da sam skeptična, ali nada je ipak samo obamrla, a nije umrla”, zaključila je Jelka Jovanović.

Simptom/M. M.