Jermenija

Lideri Azerbejdžana i Jermenije u prisustvu Trampa potpisali zajedničku deklaraciju o miru

August 9, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Dogovor predviđa produženje saradnje između SAD i Jermenije u pogledu tranzitnog koridora sa Azerbejdžanom na period do 99 godina, a prilikom potpisivanja Tramp je izjavio da Jermenija i Azerbejdžan mogu da računaju na njegovu intervenciju ako jedna od strana prekrši ovaj sporazum.

“Jermenija i Azerbejdžan su posvećeni trajnom okončanju svih neprijateljstava, otvaranju trgovine, putovanja i diplomatskih odnosa”, rekao je Tramp na ceremoniji potpisivanja između Bakua i Jerevana u Beloj kući, preneo je Rojters.

Tramp je najavio i značajne investicije američkih kompanija u razvoj infrastrukture u Jermeniji i Azerbejdžanu.

“Očekujemo veliki razvoj infrastrukture uz učešće američkih firmi. One su veoma zainteresovane za tržišta ove dve zemlje i spremne su da ulože velike, zaista velike investicije, koje će doneti ekonomsku korist svim trima državama”, rekao je Tramp.

Tramp je najavio i proširenje saradnje u oblastima energetike, trgovine i veštačke inteligencije.

“SAD potpisuju bilateralne sporazume sa obe zemlje o unapređenju saradnje u trgovini, energetici i tehnologiji, uključujući veštačku inteligenciju”, rekao je američki predsednik tokom ceremonije potpisivanja mirovnog sporazuma.

Istovremeno, Tramp je izjavio i da se ukidaju postojeća ograničenja u oblasti odbrambene saradnje između SAD i Azerbejdžana, ocenjujući taj potez kao veliku stvar.

Azerbejdžan i Jermenija su dva puta ratovali zbog sporne oblasti Nagorno-Karabah, koju je Azerbejdžan ponovo zauzeo od jermenskih snaga u brzoj ofanzivi 2023. godine, što je izazvalo egzodus više od 100.000 etničkih Jermena.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Azerbejdžanski predsednik stigao u SAD uoči trilateralnih mirovnih pregovora s Jermenijom

August 7, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Azerbejdžansko predsedništvo potvrdilo je da je Alijev stigao u SAD u sklopu radne posete na Trampov poziv, detaljno navodeći da su ga u Zajedničkoj bazi Endrjuz u Merilendu dočekali vladini zvaničnici.

Alijev je stigao u SAD dan nakon što je sekretar za štampu jermenskog premijera Nazeli Bagdasarjan na Facebooku objavila da će Tramp biti domaćin trilateralnih mirovnih pregovora u kojima će učestvovati Alijev i Pašinjan u Vašingtonu kako bi se “promovirali mir, prosperitet i ekonomska saradnja u regiji”.

Rekla je da će Pašinjan posetiti SAD 7. i 8. avgusta, te da će održati i bilateralni sastanak s Trampom.

Izjava dolazi nakon što je “Vašington Post” izvestio da će Tramp u petak ugostiti dvojicu lidera u Beloj kući, pozivajući se na dvojicu visokih zvaničnika Bele kuće, te da bi kao rezultat razgovora mogao biti objavljen mirovni sporazum.

Predsednik Azerbejdžana i premijer Jermenije poslednji put su se sastali u Abu Dabiju, glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata, prošlog meseca, kako bi razgovarali o naporima za normalizaciju odnosa i složili se da nastave pregovore i mere izgradnje poverenja.

Odnosi između dve bivše sovjetske republike napeti su od 1991. godine, kada je jermenska vojska okupirala Karabah – teritoriju međunarodno priznatu kao deo Azerbejdžana – i sedam susednih regija.

Većinu teritorije oslobodio je Azerbejdžan tokom 44-dnevnog rata u jesen 2020. godine, koji je završen mirovnim sporazumom postignutim uz posredovanje Rusije, a koji je otvorio vrata pregovorima o normalizaciji i demarkaciji.

U septembru 2023. godine, Azerbejdžan je uspostavio puni suverenitet u Karabahu nakon što su se separatističke karabaške snage u regiji predale.

U martu ove godine, dve zemlje su izjavile da su postigle konsenzus o svih 17 članova mirovnog sporazuma, iako sporazum još nije potpisan.

U julu je Tramp tokom sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom u Ovalnom kabinetu rekao da se čini da se napori za postizanje mirovnog sporazuma između Jermenije i Azerbejdžana kreću ka “uspešnom završetku”.

Simptom/Anadolija

Pašinjan: Jermenija i Azerbejdžan pred potpisivanjem mirovnog sporazuma

May 14, 2025 by Milosh Micanovic Leave a Comment

Pred poslanicima jermenske skupštine, Pašinjan je naveo da su ostale da se razjasne još neke stavke čija je suština razmimoilaženja oko raspuštanja struktura OEBS-a, odnosno takozvane Minske grupe, te se stoga nailazi na različita tumačenja.

Azerbejdžan zahteva prethodno raspuštanje Minske grupe, dok se Jermenija sa takvom formulacijom ne slaže.

Jermenija je, prema rečima premijera, spremna na raspuštanje Minske grupe, kako bi bila stavljena tačka na sukob oko Nagorno-Karabaha, ali pod uslovom da potpisivanje konačnog mirovnog sporazuma i raspuštanje OEBS-ove Minske grupe bude “paralelan proces da bi se izbeglo eventualno otvaranje novih žarišta na teritoriji Jermenije”.

Takođe, Pašinjan se u Skupštini u Jerevanu osvrnuo na rezervu Azerbejdžana “da Jermenija prema svom ustavu ima teritorijalne pretenzije prema Azerbejdžanu”, ističući da to ne treba biti shvaćeno kao izbegavanje Azerbejdžana da potpiše sporazum i izgovor nego kao “iskrenu zabrinutost”.

“I mi, Jermeni, vidimo u Ustavu Azerbejdžana teritorijalne pretenzije prema Jermeniji ali mi na tome ne insistiramo zato što nacrt sporazuma o miru predviđa formulacije koje rešavaju to pitanje… Jedino Ustavni sud Jermenije može dati zvanično i autentično tumačenje teksta Ustava Republike Jermenije”, rekao je Pašinjan, a prenosi saopštenje koje je prosledila jermenska ambasada u Pragu, koja pokriva i teritoriju Srbije i ostalih eksjugoslovenskih zemalja, osim Severne Makedonije.

Naveo je da ako Ustavni sud Jermenije odluči da je tekst predviđenog nacrta sporazuma u skladu sa Ustavom Jermenije, nema prepreka za njegovo potpisivanje i ratifikaciju u parlamentu.

Dve strane su u Pragu 2022. započele proces sveobuhvatnog rešenja međusobnih odnosa.

Na jesen 2023. Azerbejdžan je u munjevitoj akciji slomio otpor nagorno-karabaške vojske iza koje je decenijama stajao Jerevan. Oko 120.000 izbeglica krenulo je put Jermenije.

Simptom

Jermenski parlament izglasao zakon o pokretanju procesa pristupanja EU

March 26, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Usvojen u poslednjem čitanju sa 64 glasova za i sedam protiv, tekst poziva jermensku vladu da pokrene proces.

U ovoj bivšoj sovjetskoj republici raste nepoverenja prema Rusiji, istorijskom savezniku koji i dalje ima vojnu bazu na jermenskoj teritoriji.

Jermenija kritikuje Moskvu i zbog nedovoljne podrške u odnosu na Azerbejdžan, koji je u jesen 2023, ponovo osvojio azerbejdžanski region Karabah sa većinski jermenskim stanovništvom, a tri decenije su ga kontrolisali separatisti.

Simptom/N1/Beta/AFP

U organizaciji Ambasade Jermenije u MTS dvorani prikazani izložba i film o Sergeju Paradžanovu

November 23, 2024 by Milosh Micanovic Leave a Comment

Najpre je prezentovana izložba fotografija Paradžanova iz života i za vreme stvaranja filma (igrani film u korežiji Paradžanova iz 1988): “Ašik Kerib – Izgubljeni tragovi”; potom i projekcija dokumentarnog filma posvećenog ovom velikom stvaraocu: “Osvetiću ovaj svet ljubavlju”.

Ovaj dokumentarni film čiju režiju potpisuje Zara Đian, o životu, delu, trijumfima i tragedijama Sergeja Paradžanova, kroz sećanja i razgovore ljudi koji su upali u zamku političkih režima današnjice, prikazan je u MTS dvorani u okviru 30. Festivala autorskog filma.

Događaj je upriličen pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Jermenije u Srbiji, a prisustvovao mu je nj. e. ambasador Jermenije Ashot Hovakimijan.

Hovakimijan je kazao da je Paradžanov Jermenin rođen u Gruziji, “sveti čovek i veliki svetski režiser”.

“On je praktično ujedinio tri naroda i tri zemlje – Jermeniju, Ukrajinu i Gruziju. Postoje ljudi, poput Šarla Aznavura koji je ujedinio Francusku i Jermeniju, koji zbližavaju narode i predstavljaju mostove saradnje i kulture. Sergej Paradžanov se ne može odvajati, puno je uradio za Jermeniju i jermenski narod, ali je takođe veliki čovek za Ukrajinu u teško sovjetsko doba (stvarao u Sovjetskom Savezu) kada je utkao jedan ukrajinski nacionalni deo. I Gruziju je nosio u svom srcu, gde je rođen”, naveo je ambasador i dodao da mu je iznimno drago da su na događaju i ambasador Ukrajine u Srbiji, Volodimir Tolkač, kao i predstavnica gruzijske ambasade.

Ambasador Ukrajine rekao je u MTS dvorani da je 100. godisnjica rođenja Paradžanova ogroman jubijel jer se radi o čoveku “primeru multikulturalnosti”, koji je dao veliki doprinos ukrajinskoj kinematografiji.

“Postoji puno autora koji obeležili jedno doba i dali istinski doprinos kulturi Ukrajine, među njima svakako posebno mesto zauzima Paradžanov. Teško je gledati film danas, a ne videti ga kao revitalizaciju naše nacionalne istorije. Sergej je bio inicijalna kapisla za našu i druge generacije, naša umetnost se nastavila od 60-ih i baš ju je on pokrenuo”, istakao je ukrajinski ambasador u Srbiji, dodajući da su Ukrajinci “pomalo ukrali Paradžanova od Jermena”.

Predstavnica Ambasade Gruzije navela je da je u pitanju umetnik kakav se ne viđa često, i da je posedovao posebnu “mističnu dimenziju”.

Uz prisustvo ostalih zvanica javnog i kulturnog života Beograda i Srbije organizovan je i prigodan koktel.

Simptom/M. M.

Konačno: Mirovni sporazum je na stolu

September 12, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Mi ne predlažemo mirovni sporazum od 13 tačaka, nego od 16 tačaka. Imamo usaglašen sadržaj svih 16 tačaka. Sadržaj tri tačke je delimično dogovoren u poređenju sa prvobitnim. Ostale su u potpunosti dogovorene. Dakle sporazum čini 16 tačaka”, objasnio je Pašinjan.

On je ranije isticao da je sa azerbejdžanskom stranom dogovorena preambula i 13 tačaka mirovnog sporazuma. Po rečima Pašinjana, Jerevan predlaže Bakuu da potpišu i ratifikuju sve dogovorene tačke i formulacije kao mirovni sporazum, a da se nakon toga nastavi razgovor o preostalim pitanjima.

Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana ranije je kritikovalo stav Jermenije, optužujući je da želi da skrati tekst mirovnog sporazuma u cilju bržeg potpisivanja dokumenta.

Jerevan i Baku su 2022. godine, uz posredovanje Rusije, SAD i EU, počeli da pregovaraju o budućem mirovnom sporazumu.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan je krajem maja prošle godine rekao da je Jerevan spreman da prizna suverenitet Azerbejdžana u sovjetskim granicama, odnosno zajedno sa Nagorno Karabahom.

Sputnjik/B92

Životić za “Simptom”: Rusija na putu da izgubi ključnog saveznika na Kavkazu

June 14, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Inače, jermenski premijer Nikol Pašinjan istakao je da nijedan jermenski zvaničnik neće putovati u Belorusiju dok god je na vlasti u toj zemlji Aleksandar Lukašeno i naveo da će Jermenija, usled napisa i navoda o beloruskoj pomoći Azerbejdžanu – suparniku Jermenije sa kojim ova zemlja ima teritorijalne sporove i bolno pitanje Nagorno-Karabaha koji je vojno slomljen jesenas – kao i planiranju rata protiv Jermenije, napustiti ODKB. Svoj stav će, dodao je takođe Pašinjan, promeniti samo ako se Belorusija javno izvini Jermeniji ili se ona povuče iz pomenute organizacije koju mnogi kvalifikuju kao “ruski NATO”.

Životić za portal “Simptom” pojašnjava da su pitanja koja se tiču Jermenije potpuno van fokusa srpske javnosti, u smislu svega onoga što se dešava na Zakavkazju (južnom Kavkazu) u poslednjim mesecima, čak i godinama od kada se razgoreo konflikt između Jermenije i Azerbejdžana (2020. prvi sukob, 2023. drugi).

“Odaljavanje Jermenije i nesuglasice sa Ruskom Federacijom i ODKB-om počele su za vreme tog rata kada je Jermenija pretrpela poraz, a nikakvu pomoć od svojih saveznica nije dobila. Štaviše, ni ono što je bilo obećano ranije, po različitim ugovorima, Jermeniji nije ispostavljeno i to je izazvalo veliki revolt i bes unutar zemlje. Drugi sukob za Nagorno-Karabah je doveo nezadovoljstvo do ključanja i vrhunca. Usled svega toga, poslednjih meseci smo svedoci vrlo intenzivnih kontakata između Jermenije i zapadnih zemalja, najviše Francuske, od koje je počela da dobija i materijalnu i vojnu pomoć”, kaže Životić.

On dodaje da je rezultat svega sporazum o napuštanju jerevanskog aerodroma od ruskog osoblja dok je pitanje baze Ruske Federacije u Jermeniji trenutno otvoreno.

“Jednostavno, stoji činjenica da je jermenske interese u Azerbejdžanu (Nagorno-Karabah) i Jermeniju porazio Azerbejdžan, koji ne samo da nije član ODKB-a već je tu organizaciju napustio 1999”, navodi istoričar.

Upitan koliko bi sve pomenuto moglo da se odrazi na položaj i budući uticaj Rusije, Životić kaže:

“Desila bi se krupna promena geopolitičkog karaktera jer je Rusija na dobrom putu da izgubi svog ključnog saveznika na Zakavkazju. To bi za Rusiju značilo ne samo gubitak savezništva nego i zatvaranje prilično velike vojne baze u Jermeniji. Čitav region je turbulentan, a u Jermeniju bi, teoretski, umesto Rusije, ušli neki novi saveznici sa Zapada što bi s jedne strane ojačalo njen položaj i položaj Zapada, a sa druge bi drastično oslabilo ruske pozicije u tom delu sveta”, zaključio je Životić.