Spajanjem viševekovne tradicije, lokalne gastronomije i savremenih potrošačkih navika, kineski ugostitelji kreirali su novi doživljaj pijenja kafe. 

Ovaj fenomen privlači milione potrošača koji kroz kafu traže balans između intenzivnog načina života i očuvanja zdravlja. 

Za strance različiti i pomalo nepoznati ukusi mogu biti više nego zbunjujući – amerikano sa grejpfrutom ili kombinacije gorke dinje/tikve i monahovog voća.

Jedan od najdominantnijih pravaca te nove revolucije jeste integracija tradicionalne kineske medicine u svakodnevne rituale. Predvodnik tog talasa je renomirani lanac apoteka Tong Ren Tang, sa tradicijom dugom 350 godina, koji je pokrenuo sopstvene visokotehnološke kafiće.     
Umesto standardnih dodataka kao što je na zapadu lešnik, njihovi baristi u pripremi espresa i amerikana koriste autohtone lekovite elemente poput godži bobica, koje služe kao baza za takozvani „Goji Latte“.

Prema tradicionalnoj medicini, te bogate antioksidansima bobice revitalizuju jetru i bubrege, pa se napitak plasira onima koja pate od hroničnog umora. Ove godži bobice se u kineskim kafićima često dodaju u kafu u vidu baze ili sirupa, ili se jednostavno ubacuju direktno u šolju kako bi pustile svoju prirodnu slatkoću, dale snažno antioksidativno dejstvo i ublažile gorčinu kafe.

Sa druge strane, koren ženšena se dodaje direktno u produženi espreso radi podizanja nivoa energije. Pored toga, sušena kora tangerine i glog kuvaju se zajedno sa vodom koja se koristi za razblaživanje espresa za amerikano. Rezultat je napitak koji olakšava varenje i ubrzava metabolizam, sa specifičnom, kiselkastom notom. Na sličan način, u Kini je danas veoma popularan i hladni amerikano sa svežim sokom od grejpfruta, koji se pravi tako što se preko sveže isceđenog soka i leda preliva dupli espreso. Grejpfrut kafi daje osvežavajuću citrusnu notu i prijatnu kiselost, jer mnoge vrste kafe već imaju prirodne arome koje podsećaju na ovo voće, a kiselost i gorčina grejpfruta se savršeno stapaju sa prženim tonovima kafe stvarajući izuzetno osvežavajuće letnje piće koje ubrzava metabolizam. Gorka dinja/tikva je poznata kao moćan saveznik u regulaciji šećera u krvi, ali je njen ukus mnogima previše težak a deca se sakrivaju kada je ona na stolu za rucak, zato se dodavanjem prirodnog zaslađivača sa nula kalorija – monk fruta dobija kafa prijatnog ukusa i vrhunskih zdravstvenih benefita, bez ijednog grama dodatog šećera.

Mladi u Kini ovaj pravac nazivaju „pun-sheng“, odnosno „pank-očuvanje zdravlja“ – filozofija u kojoj se svesno narušavanje zdravlja brzim tempom života nastoji neutralisati unosom prirodnih sastojaka kroz svakodnevne napitke. Upravo zato se takve kafe služe i u brojnim restoranima i kafićima unutar kampusa poput onog koji ima Renmin univerzitet – jedan od tri vodeća u Kini.

U regionima poznatim po začinjenoj hrani, kafa je postala platforma za izražavanje lokalnog kulinarskog identiteta. Epicentar tog trenda je Ćongćing, megalopolis prepoznatljiv po svojoj vertikalnoj arhitekturi i kaskadnim ugostiteljskim objektima uklesanim u stene turističke zone Hongyadong. U toj zoni, grada sa 32 miliona stanovnika, prestonici Kine tokom Drugog svetskog rata, ukrašenom kaskadnim vodopadima i vidikovcima sa pogledom na ušće reke Đaling u treću po dužini reku na svetu – moćni Jangce (Jangcekjang) i najmodernije zgrade visoke i 80 spratova, nastala je takozvana „Mala“ kafa – fuzija espresa i lokalnog zelenog ćongćinškog bibera. Ovaj biber dodaje blagu pikantnost koja pojačava cirkulaciju, a slično se koristi i u drugim zlatnim velnes napicima kako bi se pojačala apsorpcija korisnih sastojaka.
Efekat blage senzacije utrnulosti i citrusnog hlađenja kafe koju su imali priliku da osete i novinari iz 34 zemlje Istočne i Centralne Evrope, kao i Latinske Amerike – gosti Kineske asocijacije za javnu diplomatiju (CPDA), ugostitelji u Ćongćingu integrišu u kofein kroz nekoliko metoda. Najčešće se u klasični espreso dodaje koncentrovani sirup od zelenog lokalnog bibera, dok se vrh napitka posipa krupno mlevenim zrnom.

Takođe, za ljubitelje kafe koji traže specifičnije ukuse kreiran je i Hot-Pot Affogato, desert gde se vreo, jak espreso preliva preko sladoleda u koji su prethodno umešani komadići čili paprike i cela zrna lokalnog bibera, čime se asocira na ukus tradicionalne ćongćinške ljute čorbe.
Kineska ugostiteljska scena primenjuje i neuobičajene vizuelne elemente pa su kafići privukli pažnju medija služeći kafe u koje se dodaju celi kolutovi svežih feferona. Istovremeno, ledeni napici u Ćongćingu često se služe uz dodatak suvog leda koji stvara efekat magle u čaši, što je direktna asocijacija na rečnu maglu po kojoj je Ćongćing geografski prepoznatljiv.

Medijski i ekonomski analitičari taj fenomen opisuju kao trijumf takozvanog „guochao“, odnosno nacionalnog talasa marketinga. Kineski potrošači ne teže isključivo zapadnjačkim standardima, već zahtevaju globalno prepoznatljivom proizvodu ukorenjenom u sopstvenoj lokalnoj tradiciji i geografskom poreklu.

Aleksandra Otašević, novinarka