konobar

Rodjeni je Podgoričanin, kome ljubav prema postojbini čujete u govoru koji ni posle 40 godina života u Beogradu, ni za glas nije promenjen, i reklo bi se, daje mu dodatni šarm i ljudsku toplinu.
O njemu su pričali i domaći i strani gosti , poznate ličnosti, glumci , pevači, sportisti ali i političari starije i novije generacije. Danas, podjednako energičan i pun mladalačke vedrine, za portal Penzionisani.rs, opisao je svoj nekadašnji i sadašnji bogati ritam života, koji je sam sebi osmislio i sproveo, a može biti vetar u leđa svakome pa i onima bez viška energije.

– U Beograd sam došao 1974.g iz rodne Podgorice. Radio sam, honorarno, za doček Nove Godine u hotelu Jugoslavija, koji je tada bio najluksuzniji hotel i tu sam počeo da gradim karijeru konobara, već marta 1975.g.. Bio je to veliki izazov za mene jer sam došao pun snage i elana i voleo taj posao. Odmah su me prihvatili i zapazili moj entuzijazam. 1979.g prešao sam u hotel Interkontinental , prvo povodom Svetskog skupa bankara, i onda se tu zadržao… pustio korijene, duge 28 godina. Voleo sam Beograd. Značilo mi je jer nije bilo jednostavno dokazati se mlad u jednoj tako velikoj sredini, ozbiljne bivše države, Jugoslavije.

Dva puta sam dobijao da budem na prijemima za Tita

“Upoznao sam Tita, veoma mlad. To je bila velika čast.
Služio sam i Kardelja, braću Pozderac, Peku Dapčevica (zlatni pribor za jelo!), a kasnije i Miloševića, Lilića, Mrkonjića, Tijanića…
Vodio sam mnoge svadbe i bio glavni kelner Breni i Bobi, Željku Ražnatoviću i Ceci.. Kod mene su dolazili i Milo Djukanović, Momir Bulatović, Karadžić, Brano Šaranović, slikar Tapi, mnogi pevači i skoro svi kriminalci, jer su boravili u hotelu u godinama “pod sankcijama”…
Upoznao sam najrazličitije profile ljudi i, vjerujte, mnogi od njih, nevezano za ono čime su se bavili, bili su zaista ličnosti!

Tata, odakle poznaješ predsednika?

“Radio sam u mnogim ambasadama, honorarno u slobodno vrijeme, čak i u dvorcu kralja Nikole na Cetinju!
Za Vidovdan je Engleska ambasada slavila rođendan kraljice, to je bilo 1998.g. Tada sam otvorio restoran Kraljičina stolica, Vlade Crne Gore i bio sam šef, glavni konobar i računopolagač. Uzeo sam godišnji odmor u “Interu” i poveo porodicu na ljeto, mjesec dana. Kao šef sam mogao da odem na Kraljičinu plažu.
Jednom prilikom nailazi predsednik Lilić i pozdravlja me, ja mu otpozdravim a sin Mihajlo me pita:”Tata odakle poznaješ predsednika, on ti se javlja!!
Bilo je mnogo lijepih događaja..

Dolazio mi je Toma Zdravkovic, Džej, ali i Joca Amsterdsm, Joksa..

Svi su bili zanimljivi i dobri gosti i imali smo prijateljski odnos a posebno bih izdvojio Mrkonjića. Taj čovjek je pravi gospodin, kavaljer, pažljiv prema svima, dobar sagovornik, duhovit i prijatelj! Ni manje ni više nego sve ove riječi!

Moj posao činio me srećnim, nikada nije bilo ni trena za pomisao da ga promenim!

“Važan dio mojih zaista mnogobrojnih događaja iz posla, koji me činio srećnim i u težim vremenima, jeste da sam se osećao kao svoj na svome! Prepoznao sam sebe tu, i u tome je , po mom mišljenju, svo rješenje uspeha.
Kako je posao specifičan u pogledu komunikacije s ljudima , svakako da bih mogao i knjigu da napisem o poznanstvima, anegdotama i raznim poznatim i nepoznatim gostima koje sam usluživao.
-Vremenom su se ljudi toliko vezali za mene da su i dolazili zbog mene u restoran a neki od poznatih su više puta tražili da im radim na privatnim proslavama. Osećao sam da im prijam a i meni je to davalo dodatnu energiju.
Znate, ono što pružate, to uvijek dobijete nazad! To se kroz život shvati
“Moj život je , u toku aktivnog staža, bio baš zanimljiv ali privatno i porodicno nije uvek bilo lako, kao i svakome ko želi da održi i zaštiti svoju porodicu, izvede decu na put.

Foto privatna arhiva

Sa svojom suprugom Danom , krenuo sam praktično od “ničega” iako smo oboje iz dobrih kuća, kako bi se to u narodu reklo, ali skromnih i poštenih, gde smo oboje naučili da je rad najdragoceniji.
Bilo je briga, strahova i napetosti koje su i drugi prošli ali nekako to sve dođe i prođe.
Vremenom je sa svojih 10 vrednih prstiju, od tog malog životnog prostora, uz pomoć svoje kreativnosti i sjajne supruge, napravio dom. Ne znatno više ali daleko lepše i “taman” da im život bude udoban u njihovom porodičnom gnezdu.
U početnih 19 kvadrata stana u centru Beograda, Ljubiša i Dana napravili su malu oazu sa dvorištem i podigli i izveli na put tri sjajna sina.
Oni danas imaju svoje porodice. Dvojica žive i rade u inostranstvu, a jedan od njih , Mihajlo, koji živi u Velikoj Britaniji, doktorirao je na univerzitetu u Notingemu.

Foto priv.arhiva

Oduvek sam voleo vodu

“I u vrijeme dok nam je stan bio minijaturan, imali smo veliki akvarijum sa rijetkim vrstama riba. Time sam se ja zanimao i to je bila moja obaveza a atrakcija za decu i goste našeg doma.
– Danas je malo drugačije. Penzionerski dani pružili su mi mogućnost da se posvetim svom hobiju i dam mu dobar dio života a za uzvrat se osećam još mirnije i ispunjenije. Već godinama idem na pecanje i to mi je velika radost. Imam svoje prijatelje i na rijeci.
Pored ribe za potrebe svog domaćinstva kao i česta viđanja sa prijateljima, imam i neke velike pecaroške trofeje koje obično slikam. Eto, da se pohvalim i sačuvam uspomenu

Kao profesionalni konobar, Ljubiša Popesku bio je zvezda svog posla u hotelu Interkontinental.
Gosti hotela su ga obožavali , on je bio asocijacija na to luksuzno mesto.
Pamte ga, verovatno, po specifičnoj komunikaciji i svetskom šarmu, inteligenciji i okretnosti koji su njegov pečat kao i sada, i danas mu se raduju prilikom susreta, tu i tamo.

Simptom/Milica V.Paunović/Penzionisani.rs

Rad u ugostiteljstvu jedan je od poslova za koji se relativno lako može doći do zaposlenja, ali zarada značajno zavisi od lokala, iskustva, broja radnih dana i vrste ugovora. Prema iskustvu Marije Stanimirović, radnice iz ugostiteljstva, dnevnica može da bude oko 3.000 dinara, dok se za poslove sa stalnim zaposlenjem u oglasima mogu pronaći plate između 60.000 i 90.000 dinara.

Koliko će jedan konobar zaraditi tokom meseca zato nije moguće odrediti samo na osnovu dnevnice. Neko radi nekoliko dana nedeljno preko privremenog i povremenog angažmana, dok drugi imaju ugovor o radu i rade pet ili šest dana nedeljno.

“Sve bukvalno zavisi od lokala. Meni je dnevnica, na primer, 3.000 dinara, a mesečno zavisi koliko radim”, kaže radnica koja ima angažman preko PP ugovora.

Dnevnica oko 3.000 dinara
Prema njenom iskustvu, dnevnica od 3.000 dinara može da bude realna za rad u pojedinim ugostiteljskim objektima.

Međutim, to nije fiksna cifra za sve konobare u Srbiji.

“Za dnevnice sve zavisi od lokala, a i iskustvo takođe”“, navodi Marija.

Neki objekti traže iskusne radnike koji odmah mogu samostalno da rade, dok su drugi spremni da zaposle ljude bez prethodnog iskustva i obuče ih poslu.

Upravo iskustvo može da napravi razliku u početnoj zaradi.

Bez iskustva možete dobiti posao, ali dnevnica može biti niža
Jedan od problema sa kojim se susreću ljudi koji tek ulaze u ugostiteljstvo jeste početna dnevnica.

“Neki ugostiteljski lokali hoće ljude bez iskustva da ih poduče, a neki neće. Dosta je nezgodno što ponekad ljudima bez iskustva daju manje dnevnice dok ne nauče posao”, objašnjava naša sagovornica.

To znači da početnik ne mora nužno da dobije istu naknadu kao konobar koji već ima iskustva i može samostalno da vodi smenu.

S druge strane, postoje lokali koji su spremni da ulože vreme u obuku novih radnika.

Neki početnici dobijaju i 3.000 dinara dnevno
Kao primer navodi jedan poznati lanac lokala koji posluje na više lokacija u Beogradu.

Prema njenim informacijama, tamo je zaposlena osoba bez prethodnog iskustva koja je prošla obuku za posao i dobila dnevnicu od oko 3.000 dinara.

“Moju drugaricu su primili bez iskustva i podučavali je da radi, a rekla mi je da joj je dnevnica 3.000 dinara i nešto, što znači da je možda čak veća i od moje”, kaže sagovornica.

Ipak, problem može biti pronaći slobodno radno mesto u popularnim lokalima.

„Njima retko trebaju radnici jer se tamo ljudi guraju da rade“, dodaje ona.

Kolika je plata za stalno zaposlenje?
Za one koji ne žele da rade samo nekoliko dana nedeljno, ugostiteljstvo nudi i mogućnost stalnog zaposlenja.

Prema iskustvu sagovornice, u grupama u kojima se objavljuju oglasi za rad u ugostiteljstvu često se traže radnici za stalni radni odnos.

Raspon plata koji se u tim oglasima pojavljuje kreće se od oko 60.000 do 90.000 dinara mesečno.

“Uglavnom traže ljude za ugovor na stalno i raspon plata je od 60 do 90 hiljada dinara maksimalno”, navodi ona.

Dodaje da je moguće da pojedini lokali nude i više od 90.000 dinara, ali da nema dovoljno informacija da bi se to moglo tvrditi kao pravilo.

Koliko se zapravo radi?
Velika razlika u ukupnoj zaradi nastaje i zbog broja radnih dana.

Neko radi tri ili četiri dana nedeljno, dok zaposleni sa ugovorom na neodređeno vreme mogu raditi pet ili šest dana nedeljno, u zavisnosti od rasporeda.

“Ja radim samo tri do četiri dana u nedelji, ali znam ljude koji imaju ugovor na stalno i rade pet do šest dana u nedelji”, kaže sagovornica.

Zato dve osobe koje rade isti posao mogu na kraju meseca imati potpuno različitu zaradu.

Bakšiš može da promeni računicu
Kod konobara postoji i još jedan važan deo prihoda – bakšiš.

Njegova visina zavisi od lokala, gostiju, lokacije, radnog vremena i broja smena. Zbog toga plata navedena u oglasu ne mora predstavljati i konačnu mesečnu zaradu koju konobar odnese kući.

Posebno u prometnim restoranima, kafićima i lokalima na atraktivnim lokacijama bakšiš može biti značajan deo ukupnog prihoda.

Posao se može naći i bez iskustva
Jedna od prednosti ovog posla jeste to što pojedini ugostiteljski objekti primaju i ljude koji prethodno nisu radili kao konobari.

Takvim radnicima najčešće je potrebna obuka, pa početak može podrazumevati nižu dnevnicu ili period učenja.

Ipak, kada radnik savlada posao i stekne iskustvo, mogućnosti za pronalaženje bolje plaćenog angažmana mogu biti veće.

Zato je, prema iskustvu radnika iz ugostiteljstva, najvažnije gde radite, koliko dana radite i koliko iskustva imate.

Od čega najviše zavisi zarada konobara?
Na konačnu zaradu utiče nekoliko faktora:

Zbog svega toga, podatke o zaradi od 3.000 dinara po smeni ili mesečnim platama od 60.000 do 90.000 dinara treba posmatrati kao primere iz konkretnih iskustava i oglasa, a ne kao jedinstvenu platu svih konobara u Srbiji.

Za nekoga ko radi samo nekoliko dana nedeljno, mesečni prihod može biti znatno manji, dok osoba koja radi puno radno vreme, ima iskustva i radi u prometnom lokalu može imati znatno veća ukupna primanja, posebno kada se uračuna bakšiš.

Simptom/Bizportal

Od podgorice do "Juge i Intera": Ljubiša Popesku među najvoljenijim konobarima bivše Jugoslavije

Kolike su zarade konobara u Srbiji

Od podgorice do “Juge i Intera”: Ljubiša Popesku među najvoljenijim konobarima bivše Jugoslavije

Kolike su zarade konobara u Srbiji

# konobar

Od podgorice do "Juge i Intera": Ljubiša Popesku među najvoljenijim konobarima bivše Jugoslavije

Kolike su zarade konobara u Srbiji