Tada je Ajnsazova priča dobila svoj prvi holivudski obrt.

Danas je on uspešan 52-godišnji biznismen i suvlasnik lanca obuće SCOOP sa desetinama prodavnica širom Izraela. Ali pre regrutacije, mladi Ajnsaz je bio član male jevrejske zajednice u Teheranu i, kao takav, predodređen za niže pozicije, bilo u vojsci ili u državnoj službi.

Umesto toga, Ajnsaz je doneo odluku koja će promeniti tok njegovog i mnogih drugih života: Kada mu je predstavljen obrazac za izjašnjavanje o svojoj veroispovesti, zaokružio je „musliman“ umesto „jevrej“.

Ubrzo se našao da radi u pravnom sistemu Islamske Republike pod Revolucionarnom gardom, često pomažući kolegama Jevrejima koji su bili pod istragom uklanjanjem njihovih dosijea.

Na kraju je otkriven i pobegao je iz zemlje da bi se ustalio u Izraelu, osnovavši SCOOP i dodatne poslove.

Njegovo rano iskustvo u prevarama nedavno mu je bilo od koristi. Ajnsaz je postao neka vrsta izraelske slavne ličnosti kao pobednik izraelske verzije rijaliti TV serije „Izdajnici“, koja je emitovana na Kanalu 12 prošlog proleća.

Više od 30 godina nakon što je pobegao iz Irana, on nastavlja da održava bliske veze sa njegovim narodom, uključujući porodicu i prijatelje, rekao je za „The Times of Israel“ u telefonskom intervjuu povodom rata u Iranu.

„Za ljude u Iranu, rat je veoma težak“, rekao je Ajnsaz. „S jedne strane, srećni su što bi vlada mogla pasti; s druge strane, ljudi su tužni zbog onih koji ginu u ratu, jer postoje i nevini koji umiru.“

„Takođe ću vam reći da su ljudi ljuti na [američkog predsednika Donalda] Trampa, jer je rekao da želi nekoga iz Irana [da vodi zemlju], a ne Rezu Pahlavija“, dodao je, misleći na prognanog sina poslednjeg šaha, koji je popularna ličnost među mnogim Irancima koji se protive režimu.

Priča iz stvarnog života

Rođen 1973. godine, Ajnsaz je rekao da su Jevreji u Iranu mogli da žive relativno dobro, čak i nakon što je ajatolah Ruholah Homeini preuzeo vlast. Ajnsazova porodica je slavila Šabat i jevrejske praznike i redovno je posećivala sinagogu.

„Odrastajući, nisam se osećao loše zbog toga što sam Jevrejin“, rekao je. „Režim nam je čak dao obezbeđenje da čuvamo sinagoge.“

„Ponekad su mi možda druga deca zadavala malo problema, ali ništa ozbiljno“, dodao je, dodajući da je pohađao redovnu muslimansku školu.

Muškarci u dobi za regrutaciju nisu mogli da dobiju pasoš bez služenja vojske, ali mnogi, uključujući Jevreje, bi platili mito da umesto toga služe nacionalni rok. Ajnsaz je učinio isto. Pošto se označio kao musliman na obrascima koje je morao da popuni, bio je raspoređen na posao u sudu u Teheranu koji je delovao pod Revolucionarnom gardom.

Ubrzo je postao pomoćnik zamenika ministra pravde

„Jevreji nisu služili na tako osetljivim mestima“, istakao je.

Na pitanje da li zna za druge ljude koji su radili isto, rekao je: „Ja sam bio jedini.“

Ajnsaz je objasnio da mu je ono što mu je omogućilo da se na poslu pretvara da je musliman, dok je privatno vodio jevrejski život, bila činjenica da je sistem i dalje bio zasnovan na papirnim fajlovima, bez ikakvih računara

Ovo je omogućilo mladom službeniku da radi mnogo više od pukog rada pod lažnim verskim identitetom. Rekao je da je ubrzo počeo da dobija zahteve od kolega Jevreja koji su imali problema sa režimom, često zbog pokušaja da napuste zemlju bez pasoša.

Ajnsaz bi samo uklonio njihove dosijee iz arhive, i slučaj bi nestao

„Vladavina prava u Iranu je funkcionisala u stvarima koje nisu imale nikakve veze sa politikom“, objasnio je. „Čim bi se politika umešala, nije bilo pravde.“

„Dve i po godine niko nije shvatio da je tu nešto čudno“, rekao je. „U nekom trenutku su počeli da primećuju da su dosijei mnogih Jevreja nestali, pa su shvatili da im neko pomaže.“

Ajnsaz se krio nekoliko dana, a zatim je uspeo da pobegne u Tursku i stigne do izraelske ambasade, gde je saznao da je Ministarstvo spoljnih poslova već bilo upoznato sa njegovom pričom.

U roku od nekoliko dana, Ajnsaz, njegova supruga i njihova beba su emigrirali u Izrael.

Neko vreme su živeli u stanu od 13 kvadratnih metara koji je obezbedila Jevrejska agencija.

Ajnsazu je ubrzo ponuđen posao u Mosadu, ali je, težeći mirnijem životu, odbio ponudu i počeo da radi sa svojim bratom, koji je vodio prodavnicu obuće na Centralnoj autobuskoj stanici u Tel Avivu

Tako je počeo SCOOP. Tokom godina, Ajnsaz je imao intuiciju da preseli proizvodnju obuće u Kinu. Prodavnice su se umnožile. Danas, SCOOP upravlja sa oko 70 prodavnica širom Izraela i prodaje 2 miliona pari obuće svake godine, prema izraelskom finansijskom portalu Globes.

„Sve zavisi od Amerikanaca“

Deset dana nakon početka rata koji su Sjedinjene Države i Izrael pokrenule protiv islamskog režima u Iranu, Ajnsaz je izrazio zabrinutost za svoje zaposlene. Dok Izrael i SAD bombarduju vojne i političke ciljeve teškim vazdušnim napadima, Iran i njegov “libanski teroristički posrednik Hezbolah” nastavljaju da lansiraju balističke projektile i rakete na izraelske naseljene centre, dovodeći svakodnevni život do gotovo potpunog zastoja.

„Imamo 1.000 ljudi koji trenutno ne rade, a čak ni prodavnice koje su ponovo otvorene nemaju mušterije“, rekao je.

Na pitanje da li veruje da su Izrael i SAD doneli ispravnu odluku da napadnu Iran, Ajnsaz je odgovorio: „Samo će vreme pokazati.“

„Ako zaista dođe do pobede iranskog naroda, što znači da režim pada, onda da“, rekao je. „Ako se to ne dogodi, odluka će se pokazati pogrešnom.“

Preduzetnik je rekao da veruje da SAD imaju sposobnost da to ostvare.

Istovremeno, ponovio je tešku situaciju ljudi u Iranu.

„Desetine hiljada ljudi je ubijeno tokom protesta“, rekao je. „Sada ljudi ne izlaze na ulice. Mnogi su kod kuće, čekaju Trampova uputstva, ali mnogi su takođe pobegli iz Teherana — mnogi od njih su mogli da se pridruže protestima protiv režima.“

„Ljudi su zaista uplašeni“, dodao je.

Tokom decenija, Ajnsaz je ostao u kontaktu sa članovima porodice i prijateljima, kao i sa mnogim drugim Irancima.

„Često putujem u Dubai i tamo srećem mnogo Iranaca“, rekao je. „Svakog dana sam u kontaktu sa ljudima u Iranu. Malo je izazovno jer internet ne funkcioniše dobro, ali pronalazimo način. Na primer, postoji aplikacija koja nam omogućava da vodimo dvominutni razgovor pre nego što se isključimo.“

Prema Ajnsaz, većina ljudi zaista želi novu vladu.

„Čekaju već 47 godina“, rekao je.

Takođe je tvrdio da od preko 90 miliona ljudi koji žive u Iranu, „najmanje 70 miliona voli Izrael“.

Na pitanje kako se jevrejska zajednica snalazi u ovim teškim vremenima, Ajnsaz je rekao da iranske vlasti ne vide zajednicu kao povezanu sa Izraelom i da se stoga Jevreji ne suočavaju sa većim teškoćama od ostatka iranskog stanovništva. Odbacio je izveštaje o masovnim hapšenjima među članovima zajednice nakon rata sa Izraelom u junu, rekavši da čak i ako su ljudi uhapšeni, oni su potom pušteni bez većih posledica, a uhapšeni su i mnogi muslimani.

Ajnsaz je naglasio da je pomaganje Jevrejima u nevolji širom sveta jedna od njegovih životnih misija.

„Oduvek sam pokušavao da pomognem Jevrejima i nastavljam to da radim bez obzira gde u svetu“, rekao je.

U Izraelu je volontirao u spasilačkoj službi ZAKA i pogrebnom društvu, i pomogao je u lečenju tela nekih žrtava krvave invazije Hamasa 7. oktobra 2023. godine.

Ajnsaz se nada da će uskoro moći da ostvari svoj san o povratku u Teheran.

„Ako Bog da, to će se dogoditi“, rekao je. „Ako Amerikanci to žele, onda će se dogoditi. Sve zavisi od Amerikanaca.“

Times of Israel