Trenutno je Rusija podložna proizvodnim „ciljevima“ iz različitih sporazuma sa grupom OPEC+. Teoretski, ti sporazumi bi mogli da povećaju proizvodnju, pod pretpostavkom da su sankcije ukinute ili ublažene. Ovo drugo je ključno. Izgleda da problem nije samo u tome da li su sankcije na snazi, već i u tome koliko se striktno sprovode.

To je postalo očigledno kada je Bajdenova administracija uvela dodatne sankcije flotama tankera koje se i dalje koriste za izvoz ruske nafte. To je dovelo do rasta cena, iako nije jasno u kojoj meri će to uticati na proizvodnju.

Dodatne sankcije
Mnogi su verovatno bili iznenađeni vešću o dodatnim sankcijama, s obzirom na to koliko ih je već uvedeno. Ali istina je da su sankcije bile samo delimično uspešne.

Grafikon ispod prikazuje rusku proizvodnju sirove nafte u poslednjih pet godina, uključujući ogroman pad tokom pandemije. Tada je proizvodnja dobrovoljno smanjena za dva miliona barela dnevno. Pre toga, postepeno je rasla do marta 2022. godine, neposredno pre invazije na Ukrajinu, kada je gotovo dostigla nivoe pre pandemije.

Druga slika (sa nešto drugačijim podacima iz IEA) prikazuje rusku proizvodnju od perioda neposredno pre rata do danas. Tu se ubrajaju i ciljevi proizvodnje iz OPEC+ sporazuma. Vredno pažnje je da se ruska proizvodnja, nakon početnog pada od milion barela dnevno u aprilu 2022, gotovo u potpunosti oporavila u roku od tri meseca, pre nego što je počela dugotrajan pad. Ovo implicira da je Rusija uspela da zaobiđe sankcije na prodaju svoje nafte. Međutim, sankcije na usluge u naftnoj industriji i opremu otežale su održavanje proizvodnje.

Ciljevi proizvodnje
U nastavku pogledajte ključne činjenice u razlici između ciljeva OPEC+ i stvarne proizvodnje.

Od aprila 2022. do septembra 2023. godine, Rusija je proizvela otprilike 450 miliona barela manje nego što je bilo dozvoljeno. To je rezultiralo gubitkom od oko 40 milijardi dolara u prodaji, računajući cene Brenta. Realni gubici su bili još veći. Stvarne prodaje često bile realizovane sa popustima od 10 do 20 dolara po barelu tokom tog perioda.

I dok je Rusija na kraju dostigla dozvoljene ciljeve proizvodnje, to se dogodilo zbog snižavanja tih ciljeva usled slabosti tržišta. Ponovo, implicira se da je nedovoljno investiranje, delimično zbog sankcija na usluge i opremu u naftnoj industriji, ograničilo rusku proizvodnju. Pretpostavlja se da nisu dostigli svoje ciljeve jer nisu mogli, a ne zato što su ih sankcije sprečile. Kao što grafikon pokazuje, čak i pre nego što su sankcije uvedene, Rusija nije uspevala da ispuni svoje ciljeve. Iako bi se postepeni pad proizvodnje mogao pripisati efikasnijim sankcijama, mnogo je verovatnije da su jednostavno bili nesposobni da povećaju proizvodnju. A ne da prodaju naftu.

Neki bi mogli zaključiti da je ruska proizvodnja nafte dostigla vrhunac i da se nalazi u terminalnom padu ili barem stagnaciji. Dokazi su pomalo kontradiktorni. Moguće je da neuspeh u povećanju proizvodnje početkom 2022. godine nije bio trajan. Možda bi i bio prevaziđen da rat nije počeo. Postepeni pad od uvođenja sankcija sugeriše da ruske kompanije nisu bile u stanju ili nisu bile voljne da nadoknade prirodni pad proizvodnje na postojećim nalazištima.

Lideri
Teoretski, ako bi sankcije na usluge i opremu u naftnoj industriji bile ukinute, taj pad bi mogao biti delimično ili u velikoj meri preokrenut. Ali tek nakon određenog vremenskog perioda. Zatim se postavlja pitanje da li će ruska vlada dozvoliti kompanijama da dodatno povećaju proizvodnju iznad ciljeva OPEC+.

S obzirom na to da je grupa više puta odlagala ublažavanje ovih ciljeva, a da se ne očekuje značajno zatezanje tržišta ove godine, svako povećanje proizvodnje dodatno bi udaljilo Rusiju od ciljeva. To bi moglo da izazove reakciju Saudijske Arabije i drugih članica. Ujedno, moglo bi i da obeshrabri kompanije u pokušaju povećanja proizvodnje. Istorija, ipak, sugeriše da su sklonije da varaju koliko god je moguće.

Zaključak je da bi ukidanje sankcija, bilo formalno ili neformalno, moglo dovesti do povećanja ruskog izvoza nafte, ali tek nakon rasta ulaganja u proizvodnju. Deo nedavnog pada verovatno se može brzo nadoknaditi održavanjem postrojenja, ali će povećanje proizvodnje verovatno biti postepeno. Ovakav scenario može podsećati na parabolu o žabi u loncu koja se postepeno zagreva i ne shvata da se kuva dok ne bude prekasno – osim što OPEC+ ima veoma precizne „termometre“. Ako grupa ne bude ublažila svoje dobrovoljne rezove, a ruska proizvodnja i izvoz budu nastavili da rastu, možemo očekivati mnogo više tenzija unutar OPEC+, a možda čak i novi rat cena.

Simptom/Forbes