Junaci večeri bili su Hulijan Alvarez i Džud Belingem, koji su golovima u produžecima odveli svoje reprezentacije među četiri najbolje na svetu.
Fifa World Cup, Instagram
Simptom/NIN/Tanjug
Ukoliko vlasnik kafića odluči da neovlašćeno koristi oznake, zvanične slogane ili neki drugi format koji je FIFA zaštitila, to bi moglo da ga trgne iz ovog sna.
Šta je sve FIFA zaštitila
FIFA je za ovo Svetsko prvenstvo zaštitila daleko više nego što većina ljudi misli. Zaštićen je zvanični amblem, slogan „We Are 26“, oznake svih 16 gradova domaćina, pa čak i slogani pojedinih gradova domaćina poput „We Are Miami“ ili „We Are Toronto“. Zaštićene su i tri zvanične maskote turnira, Maple los iz Kanade, Zayu jaguar iz Meksika i Clutch orao iz Sjedinjenih Država.
Zaštićene su i same reči. „World Cup“, „Mundial“, „FIFA World Cup 26“. Sve su to registrovani žigovi. Čak je i font koji se koristi u zvaničnoj komunikaciji turnira zaštićen autorskim pravom u više zemalja. Zaštićen je i vizuelni prikaz zvaničnog trofeja.
Ukratko, nije dovoljno da samo izbegnete FIFA logo.
FIFA Facebook
Šta sme a šta ne, u praksi
Zamislite dva kafića jedan pored drugog. Oba gledaju iste utakmice, oba su puna navijača.
Prvi je okačio zastavice zemalja učesnica, stavio loptu u izlog i napisao „Gledamo sve utakmice!“. Generičke fudbalske dekoracije, nazivi zemalja, generički termini, i tu nema ničeg spornog.
Drugi je okačio FIFA oznaku na prozor, ispisao slogan turnira, napravio odbrojavanje do prve utakmice sa FIFA oznakom, stavio poster turnira iznad šanka i prodaje majice sa zvaničnim amblеmom. Vlasnik ovog kafića bi mogao uskoro svoj pazar da dâ na sudski postupak.
A zašto je to problem? Zato što FIFA zvaničnim sponzorima i partnerima prodaje ekskluzivno pravo korišćenja tih oznaka. Neke kompanije plaćaju milione da bi postale zvanični sponzori. Sve ostale koje žele da legalno koriste oznake moraju da plate licencu. Kada mali kafić odštampa oznaku i okači je na prozor, ili ispiše zvanični slogan na tabli ispred ulaza, ne plaćajući ništa, koristi nešto za šta su drugi (skupo) platili.
Slična situacija važi i za turističke agencije. Ukoliko agencija organizuje aranžman za Mundijal i kao deo promocije nudi ulaznice za utakmice kao nagradu ili podsticaj za kupovinu, a nema za to odobrenje FIFA, to je direktno kršenje pravila. FIFA je za prodaju aranžmana koji uključuju ulaznice imenovala jednog partnera, i niko drugi to legalno ne može da radi.
Oglašavanje iz zasede
Postoji čitava kategorija ovakvih slučajeva koja ima svoj naziv, ambush marketing ili oglašavanje iz zasede. Kazne nisu simbolične. Na EURO 2020, Zalando je platio 100.000 evra zbog postera koji nije sadržao nijedan UEFA logo, ali je asocijacija bila dovoljna. Više o ambush marketingu možete pročitati ovde.
Šta onda sme?
Dosta toga, zapravo.
Zastavice zemalja učesnica, generičke fudbalske slike, dresovi bez zvaničnih oznaka, sve je to slobodna zona. Možete pisati o turniru, komentarisati utakmice, deliti svoje utiske na društvenim mrežama. Nazivi reprezentacija i gradova domaćina kada se koriste opisno, bez komercijalnog konteksta, takođe nisu problem.
Ako razmišljate o promotivnim proizvodima, majicama sa zastavama Kanade, SAD i Meksika i natpisom „Football 2026“, to je u redu. Ista ta majica sa zvaničnim FIFA oznakom nije. Možete okačiti dresove u izlogu, staviti loptu ispred ulaza, pustiti navijačku muziku. Sve dok ne koristite zaštićene oznake, nema problema.
Umesto zaključka
Mundijal jeste prilika da se napune bašte i proda mnogo piva i nema razloga da je ne iskoristite. Samo pre nego što okačite na zid, stavite na prozor ili objavite na društvenim mrežama, proverite da li na tome piše nešto što FIFA smatra svojim.
Simptom/Forbs Srbija
“Zaista mi je bilo drago. Ovi momci su zaslužili da odu na Svetsko prvenstvo. Gledao sam utakmicu, jedan deo protiv Velsa, gde su dali sve od sebe. Protiv Italije isto tako, trčali su, borili se 90 minuta. Istina da smo imali malo sreće kod isključenja italijanskog odbrambenog igrača. Ali sreća je isto tako deo fudbala, kao i crveni kartoni. Čestitam i selektoru i momcima, na zaista velikom uspehu”, rekao je Sušić za agenciju Anadolija.
Na pitanje kakav na njega dojam ostavlja nova generacija reprezentacije BiH, Sušić poručuje da ne želi donositi previše detaljne ocene jer, kako kaže, ne poznaje dovoljno ovu ekipu, ali naglašava da rezultati sami po sebi govore.
“Sigurno da nije mala stvar pobediti Vels u gostima pa Italiju kod kuće. Sigurno je da se radi o dobroj ekipi. Sad šta smo u stanju da napravimo na Svetskom prvenstvu, gde će biti dosta izuzetno jakih ekipa, videćemo”, smatra nekadašnji selektor BiH.
video, skrinšot, Sarajevo
Komentarišući grupu u kojoj će Bosna i Hercegovina igrati protiv Kanade, Švajcarske i Katara, Sušić veruje da je žreb bio povoljan, posebno u poređenju s onim koji je BiH imala prilikom prvog nastupa na Svetskom prvenstvu.
“Mislim da smo imali sreće. Prvi put kad smo otišli na Svetsko prvenstvo bili smo u grupi s Argentinom, Nigerijom i Iranom. Daleko teža grupa nego što je ova sad. Istina je da je Švajcarska verovatno najjača u našoj grupi i da su favoriti da budu prvi u našoj grupi, mada se ništa ne zna.”
video, skrinšot, Sarajevo
Mišljenja je da će se za drugo mesto borba verovatno voditi između BiH i Kanade i ne veruje da se Katar može umešati u borbu za drugo mesto.
“Znači, borba za to drugo mesto između nas i Kanade. Kanada je domaćin, ali ne verujem da imaju bolju ekipu nego što je naša, tako da šanse realno postoje da budemo među prve dve ekipe u našoj grupi”, ocenio je.
Kao jedini selektor koji je Bosnu i Hercegovinu vodio na Svetskom prvenstvu, Sušić kaže da je nastup na Mundijalu vrhunac karijere za svakog igrača i da se taj osećaj ne može porediti ni sa čim drugim u fudbalu.
bhfudbal.ba/Instagram
“Svakako najveći cilj jednog fudbalera je pre svega da obuče dres s državnim grbom, a onda eventualno da igra Svetsko prvenstvo. Imao sam sreću da sam bio tri puta na Svetskom prvenstvu, dva puta kao igrač (za Jugoslaviju; Španija 1982, Italija 1990, prim. nov.), jednom kao selektor (Brazil 2014). Ne može ništa zameniti osećaj igranja utakmice Svetskog prvenstva. Prvenstvo je jedna stvar. Liga prvaka isto tako, ali najveće zadovoljstvo, najveći motiv za svakog igrača je igrati na Svetskom prvenstvu pred punim stadionom i slušati himnu”, kaže Sušić, uz smeh dodajući: “Mada kod nas nema teksta.”
Prisećajući se plasmana za prvo Svetsko prvenstvo BiH 2014. godine, Sušić ističe da mu je posebno u sećanju ostala ta pobeda protiv Litvanije (1:0), koja je donela plasman i veliko olakšanje nakon ogromnog pritiska.
“Bila je to pre svega velika radost i veliko olakšanje. Jer je strahovito veliki pritisak bio. Mi smo zaista dobro igrali te kvalifikacije. Sama činjenica da smo dali 30 golova u kvalifikacijama, a Grci 12 dovoljno govori koliko se dobro igralo. Na kraju smo imali isti broj bodova. Možete reći da smo malo i sreće imali, ali ne verujem da smo imali sreće bez obzira na to što su oni imali isti broj bodova. Mi smo te kvalifikacije zaista odigrali kako treba i zasluženo otišli na Svetsko prvenstvo”, naglasio je.
“Još jednom čestitam našim reprezentativcima, zaista su napravili veliki uspeh i želim puno sreće na Svetskom prvenstvu”, zaključio je Sušić.
Simptom/Anadolija
Fudbalska reprezentacija BiH se posle 12 godina plasirala na Mundijal, a Italija, četvorostruki svetski prvak, propušta treće uzastopno svetsko prvenstvo, što je za takvu zemlju ravno katastrofi.
Italijanski selektor Đenaro Gatuzo bio je u suzama, rekavši da njegova budućnost „nije važna“.
„Boli, jer nam je bilo potrebno da odemo na Mundijal, zbog nas, zbog cele Italije… Ovaj udarac ćemo teško svariti.
„Dao bih godine svog života, novac, da bismo postigli svoj cilj“, rekao je slomljeni Gatuzo, koji je uoči baraža rekao da će se „odseliti iz Italije, ako ne odu na Mundijal”.
Dok je Italija u šoku, u mnogim gradovima Federacije BiH, jednom od dva entiteta balkanske zemlje, veliko slavlje.
Posle dve neverovatne pobede u penal-serijama dva meča baraža, najpre nad Velsom u gostima, potom i Italijom u Zenici, ‘zmajevi’ (kako glasi nadimak selekcije BiH), uspeli su da se domognu Mundijala u Americi, Meksiku i Kanadi.
Simptom/BBC na srpskom
Srbi prekosutra startuju u Tirani protiv neugodne Albanije, nakon tri dana kod kuće, u Leskovcu, dočekuju Andoru, a u grupi su još izuzetno jaka Engleska, aktuelni vicešampion Evrope, kao i Letonija. (Olakšan put našima biće jedino ako uspeju da nadmaše Engleze, u suprotnom bi ih, pod uslovom da završe kao drugoplasirani, čekao pakleno teški baraž sa još 15 preostalih timova – samo 4 od 16 iz baraž doigravanja idu na Mundijal.)
Kakva su očekivanja od kvalifikacija, sa kakvim šansama ulazimo u novi ciklus, ko bi mogao da blesne i da li će Piksi biti ovenčan slavom koja do sada nije pripala nijednom selektoru nijedne od naših bivših država – tri od tri velika takmičenja u nizu, za “Simptom” su govorili Željko Vučković, urednik sportske redakcije agencije “Tanjug” i Milan Zarić, glavni urednik portala “Direktno”.
Prema rečima Vučkovića, grupa je teška, Engleska je favorit, ali će sve svoje kvalitete morati da pokaže na terenu.
Foto: Željko V., FB
“Srbija ne bi trebalo previše da razmišlja o Englezima, nego da ide korak po korak, a prvi bi mogao da bude najvažniji. Pobeda protiv Albanije u Tirani 7. juna bila bi idealna za početak i olakšala bi sve što dolazi kasnije. Nikako ne bismo smeli potceniti ni Letoniju, pogotovo u Rigi, ali ono što je ključno jeste da sve zavisi od nas i da će, naravno, biti potrebno malo sreće, kao što smo je imali u Portugalu kada je izboren plasman u Katar. Od tada sreća nije bila naš saveznik, možda je vreme da se vrati za to što smo bez druge faze EP i četvrtfinala Lige nacija ostali zbog jednog gola”, istakao je Vučković i dodao da ni opcija da budemo drugoplasirani i izborimo baraž, nije nimalo loša.
“Bitno je da je imamo, makar kroz drugu šansu, samo da odemo na Mundijal.”
Zarić je mišljenja da bez ikakve sumnje Srbiju čeka vraški težak put ka Mundijalu i puno komplikacija da se uradi slično onome pre četiri godine pred Katar 2022.
“Naša selekcija ulazi u novi ciklus osokoljena posle ostanka u A diviziji Lige nacija, ali kako možemo videti, ni to nije nešto posebno vratilo nadu u naš tim”, navodi Zarić.
Foto: Milan Zarić/ustupljena fotografija
On potencira da je grupa takva da bi bilo prvorazredno iznenađenje da Englezi ne zauzmu prvu poziciju.
“Najtačnije je da Srbija ‘gađa’ to drugo mesto, koje nas vodi u baraž, iz kog neće biti nimalo lako da se ode na Mundijal; od ogromnog značaja će biti ostvariti dobar rezultat u Tirani. Eventualna pobeda može da da značajan vetar u leđa našim momcima, posebno uzimajući u obzir koliko tenzija će nositi utakmica protiv Albanije. Zbog toga bi i eventualni neuspeh mogao da ‘ubije’ voljni momenat u redovima ‘orlova’. Ukratko rečeno, taj duel daće odgovor na pitanje od čega je satkana reprezentacija Srbije”, ocenio je Zarić.
Upitan od koga očekuje da se pokaže u pravom svetlu od reprezentativaca, Zarić izdvaja dva imena, napadača Juventusa Dušana Vlahovića i ofanzivnog vezistu italijanske Atalante, Lazara Samardžića.
“Vlahović mora biti prvi izbor Dragana Stojkovića Piksija, a bitnu ulogu bi morao da ima i Lazar Samardžić, koji bi mogao da se nametne kao legitimni naslednik Dušana Tadića. Poslednja linija i golmani su takođe važna snaga ‘orlova’, pa me ne bi čudilo da poslednja linija bude postojana kao i na EURO 2024. Naravno, napad mora da bude mnogo bolji nego tada, ako želimo da se nadamo uspehu”, jasan je urednik portala “Direktno”.
Vučković takođe navodi potencijale Vlahovića.
“Dušan Vlahović, uprkos svim problemima u klubu, Juventusu, ima kvalitete vođe oko kojeg bi se mogao graditi tim”, naveo je on dodajući kako ipak odbranu vidi kao najjači adut srpskog tima:
“Svakom, pa i Englezima biće teško da pronađe put do naše mreže, bez obzira ko je bude čuvao.”
Meč u Tirani, balkanski derbi Albanija–Srbija, kojim naši otvaraju kvalifikacioni ciklus, igra se u subotu u 20.45.
Simptom/M. M.
Sjedinjene Američke Države, Sjedinjene Meksičke Države i Kanada čekaju 48 najboljih reprezentacija sveta naredne, 2026. godine (11. jun – 19. jul), a 16 od tih 48 biće sa našeg, Starog kontinenta. Svi se nadamo da će na severnoameričkom tlu biti mesta i za srpske momke, što bi dalo poseban pečat našem fudbalu i Savezu na nebrojeno aspekata: marketinškom, finansijskom, promotivnom. (Koliko bi tek sam odlazak u tzv. Novi svet značio našoj brojnoj dijaspori i ne treba trošiti reči.)
Svoje kvalifikacije Srbija startuje u okviru grupe K u Albaniji u subotu, 7. juna, a sve do 16. novembra odigraće ukupno osam utakmica, sa selekcijama favorizovane Engleske, Letonije, Albanije i Andore (sa svakom po dve). Po propozicijama, samo pobednik ide direktno na prvenstvo, dok drugoplasirani ide u pakleno teški baraž, u kome mora biti među četiri najbolje plasirane ekipe od 16 u baraž doigravanju. Da bi se taj scenario izbegao potrebno je u grupi nadmašiti Gordog Albiona, jednu od najboljih i najkvalitetnijih evropskih i svetskih reprezentacija, koja je na poslednjem EP završila kao vicešampion.
Foto: reprezentacija, sajt
Da li je to moguće, sa kakvim šansama i nadama ulazimo u novo takmičenje i kakva nas uzbuđenja na tom putu čekaju, Ilustrovana Politika je razgovarala sa poznatim i priznatim stručnjacima i poznavaocima prilika u fudbalu, ex reprezentativcem i danas direktorom A tima Srbije, Stevanom Stojanovićem, i dugogodišnjim urednikom sportske redakcije Tanjuga, Željkom Vučkovićem.
Foto: reprezentacija, sajt
Stojanović kaže da je najvažnije održati zdrav ambijent i atmosferu u timu, na krilima poslednjih nesumnjivih uspeha reprezentacije i ostanka u najjačoj, A diviziji Lige nacija (protiv Austrije u martu izboren opstanak).
Kako ističe, dvomeč sa Albanijom u grupi čini se kao presudan za osvajanje drugog mesta, ali se sve mora pokazati na terenu “koji je najbolje merilo”.
“Još kad su formirane grupe i rangirani rivali praktično je bilo jasno da ćemo se mi i Albanija boriti za drugo mesto. U Tirani idemo na pozitivan rezultat, da odmah od starta nametnemo ritam i otvorimo vrata drugom mestu. Naravno, nema lakih rivala i autsajdera, danas svi igraju fudbal i ne smemo zapostaviti nijednog protivnika, pa tako ni Letoniju i Andoru”, jasan je Stevan Dika Stojanović, legendarni golman i kapiten Crvene zvezde i osvajač Kupa evropskih šampiona u Bariju 1991.
Foto: FSS
Upitan za odmeravanje snaga sa Englezima (9. septembra u Beogradu, 13. novembra u Engleskoj), kaže da je nepotrebno trošiti reči o kvalitetima engleskog tima i igrača, ali da je Srbija pokazala, i na poslednjem EVRO2024, da je konkurentan tim sa najjačima u Evropi.
“U pitanju su najskuplji igrači sveta, sjajan fudbalski savez itd. Međutim, sa Englezima smo pokazali da možemo da se nosimo, nismo imali sreće u Nemačkoj prošle godine, izgubili smo sa 1-0, a moglo je, vrlo lako, da se sve okrene na drugu stranu, u našu korist. Sve je moguće i stručni štab je pokazao da znamo šta nam je činiti u pogledu pripreme za velika takmičenja, što smo i pokazali plasmanima u Katar i Nemačku”, istakao je Stojanović, koji bi, uz selektora Stojkovića u tandemu, ako bi se izborio plasman u Severnu Ameriku, zlatnim slovima bio upisan u istoriju domaćeg reprezentativnog fudbala (odlazak na tri međunarodna takmičenja zaredom).
Potencijalnih “tri od tri” lepo zvuče:
“Kada je ovaj stručni štab potpisao ugovor sa Savezom (2021), istakli smo da je cilj plasman na jedno od dva naredna takmičenja, a uspeli smo da se plasiramo na oba. Sledeći cilj je SP 2026, imamo za šta da se spremamo, motivisani smo i znamo šta nam je činiti da bismo obradovali naciju”, zaključio je direktor seniorske reprezentacije.
Željko Vučković naglašava da je najvažnije dobro početi kvalifikacije, ali i da se ne treba mnogo osvrtati na protivnike, uključujući tu i glavnog favorita grupe, selekciju Engleske.
“Jasno je da je Engleska favorit u našoj grupi, ali isto tako nema dileme da će to morati da potvrdi na terenu. Srbija ne bi trebalo previše da razmišlja o Englezima, nego da ide korak po korak, a prvi bi mogao da bude najvažniji. Pobeda protiv Albanije u Tirani 7. juna bila bi idealna za početak i olakšala bi sve što dolazi kasnije. Nikako ne bismo smeli potceniti ni Letoniju, pogotovo u Rigi, ali ono što je ključno jeste da sve zavisi od nas i da će, naravno, biti potrebno malo sreće, kao što smo je imali u Portugalu kada je izboren plasman u Katar. Od tada sreća nije bila naš saveznik, možda je vreme da se vrati za to što smo bez druge faze EP i četvrtfinala Lige nacija ostali zbog jednog gola”, ističe Vučković, koji dodaje da ni opcija da budemo drugoplasirani i izborimo baraž, nije nimalo loša. “Bitno je da je imamo, makar kroz drugu šansu, samo da odemo na Mundijal.”
Na pitanje kako vidi ulogu selektora Stojkovića dosad, odgovara da su brojke neumoljive i jasne i da je po tom parametru Piksi bez premca.
Foto: FB
“Piksi je naš najuspešniji selektor. Da li je grešio? Jeste, prilično. Da li je mogao bolje? Jeste, mogao je. Da li mu je nedostajalo sreće? I to jeste. Da li je najbolje rešenje? Apsolutno. Razgovarao sam u Beču sa njim o Mundijalu, rekao mi je da ‘sigurno idemo u Meksiko, Kanadu i Ameriku’. Sve što je obećao do sada Piksi je ispunio. Verujem mu, dokazao je da imamo puno razloga za to i treba da mu veruje nacija”, zaključuje urednik sporta u Tanjugu.
Antrfile 1: Piksi za tri od tri!
Da li će Piksi kao selektor ući u istoriju sa tri vezana učešća na šampionatima?
Selektor srpske reprezentacije Dragan Stojković Piksi, i hvaljen i osporavan, i voljen i omražen, pokušaće da ostvari nešto dosad nezamislivo u svetu saveznih kapitena naše zemlje (SFR Jugoslavija, SR Jugoslavija, Srbija i Crna Gora, Srbija); da prvi put u okviru selektorskog mandata tri puta zaredom ostvari plasman na finalni, završni turnir. Nakon SP u Kataru 2022, EP u Nemačkoj 2024, nacija s pravom očekuje odlazak i “preko bare” dogodine, budući da je nakon nesumnjivih uspeha samim plasmanima na pomenuta dva prethodna takmičenja, ostala uskraćena za bolje i rezultatski uspešnije nastupe na njima, ali i zbog činjenice da gro igrača selektiranih u Stojkovićevo vreme brani crveno-plavo-bele boje i u ovom reprezentativnom ciklusu, te se očekuje da zasijaju upravo sada. Stojković je selektorsku palicu preuzeo na svoj rođendan, 3. marta 2021. godine.
Foto: Wikipedia, grb reprezentacije
Antrfile 2: Srbi uglavnom uspešni u prolazu na svetsku smotru
Od ukidanja sportskih sankcija 1995, u procesu raspada bivše Jugoslavije, i mogućnosti da učestvuju na najvećoj svetskoj smotri najboljih fudbalera, naši reprezentativci su, od poslednjih sedam mogućih, nastupili na pet takmičenja (u regionu bolja jedino Hrvatska sa šest od sedam nastupa). “Preskočena” su prvenstva 2002. u Japanu i Južnoj Koreji i 2014. u Brazilu. Najveći uspeh ostvaren je 1998. u Francuskoj (10. mesto), a najlošiji 2006. u Nemačkoj (32. mesto).
Antrfile 3: Da li će Rusija učestvovati na SP?
Mundijal u fudbalu 2026. dobra je prilika i za umirenje nekih nabujalih strasti proisteklih iz turbulentnih međunarodnih geopolitičkih okolnosti i odnosa, pa tako, čini se da je nikad bliža mogućnost za ponovno uključivanje Ruske Federacije u međunarodna takmičenja i borbu za odlazak na Mundijal. (Nakon napada na Ukrajinu 2022, međunarodne organizacije, FIFA i UEFA, isključile su Rusiju i diskvalifikovale iz takmičenja pod svojom ingerencijom.) Čak je Donald Tramp, predsednik SAD, najprominentnijeg domaćina prestižnog takmičenja, pre nekog vremena izrazio uverenje da bi “uključivanje Rusije u tokove svetskog fudbala moglo da okonča ratne sukobe na prostoru Ukrajine”.
Na sastanku radne grupe za SP 2026. Tramp je pored predsednika FIFA-e Đanija Infantina istakao da bi “to moglo da bude dobar podsticaj (za prestanak rata)”.
Na Mundijalu naredne godine očekuje se izuzetno veliki priliv turista iz celog sveta. U SAD će biti odigrano 78 od ukupno 104 utakmice, između ostalog i ona najvažnija, finalna na stadionu “MetLife” (82.500 gledalaca) u Njujorku/Nju Džerziju 19. jula.
Simptom/Ilustrovana Politika/Miloš Mićanović
