Čak je i Iran, gde vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ima poslednju reč o svim državnim pitanjima, izabrao Masuda Pezeškijana, poslanika koji je dugo bio povezan sa reformističkim pokretom.

U Francuskoj je levičarska koalicija pobedila krajnju desnicu na treće mesto na parlamentarnim izborima. Britanska Laburistička partija levog centra vratila se na vlast u klizištu posle 14 godina vladavine konzervativaca. Iranski birači, koji su imali ograničen izbor na ograničenim predsedničkim izborima, odlučili su se za umerenijeg od dva kandidata da zameni pokojnog tvrdolinijaša Ebrahima Raisija.

Ali s obzirom na to da su birači u mnogim zemljama i dalje podeljeni i razočarani u pozadini ekonomske sumornosti, analitičari kažu da je marš desnice možda samo bio usporen, a ne zaustavljen.
„Ovo je kriza koja je odložena, a ne izbegnuta“, rekao je analitičar Grupe Eurasia Mujtaba Rahman o ishodu u Francuskoj, gde su birači odbacili krajnje desničarski Nacionalni skup – ali su takođe usmerili gnev na centrističkog predsednika Emanuela Makrona, koji je raspisao iznenadne izbore. Makronova centristička grupa završila je na drugom mestu posle drugog kruga glasanja u nedelju, ispred krajnje desničarskog Nacionalnog skupa.

„To nije dobra situacija ni za Francusku, ni za Evropu, ni za NATO“, rekao je Rahman, generalni direktor Eurasia Group, Evropa. „Francuska je članica G-7, stalna članica Saveta bezbednosti (UN)… Sve što slabi Emanuela Makrona, sve što ga primorava da posveti više pažnje unutrašnjim poslovima… naravno da će biti oduzeto od njegovog sopstvenog uticaja, i takođe uticaj Francuske u svetu.”

Nasuprot tome, nova britanska vlada obećava da će se ponovo angažovati sa svetom nakon godina u kojima je Velika Britanija bila po strani i ometena njenim izlaskom iz Evropske unije.

Laburistička partija premijera Keira Starmera osvojila je ogromnu većinu na izborima održanim u četvrtak, zauzevši 412 od 650 mesta u Donjem domu. Konzervativci, koji su vladali od 2010, smanjeni su na 121 mesto, što je najgori rezultat u 190-godišnjoj istoriji stranke.

Laburisti će moći da sprovedu svoju politiku, ali slika je nestabilnija nego što ta većina sugeriše.

Pobeda laburista je izgrađena na promenljivoj podlozi: bes na konzervativce, taktičko glasanje za njihovo izbacivanje i pobunjenička partija na desnici, Reform UK, koja je pojela podršku konzervativaca.

Reforma je osvojila samo pet mesta, ali je uzela skoro 14 odsto glasova. Njen lider Najdžel Faraž kaže da je njegov plan da preuzme ulogu istinske opozicije laburističkoj vladi od umanjenih i demoralisanih konzervativaca pre sledećih izbora, koji se moraju održati do 2029. godine.

Evropa uopšte, pokušava da se izbori sa postepenim gubitkom poverenja biračkog tela u sposobnost vlade da se nosi sa globalizacijom i pobednicima i gubitnicima koji su rezultirali, rekao je Robin Niblet, bivši direktor istraživačkog centra Chatham House.

„Upravo smo u veoma, veoma teškom periodu unutrašnje politike. Dakle, ne mislim da je to ni povratak levice“, rekao je on. „Nalazimo se u veoma nestabilnom i rizičnom periodu, ali u onom u kojem bih rekao da stranke umerenosti još uvek imaju ruku ako mogu da budu kreativne.

U međuvremenu, Le Pen i njena stranka u Francuskoj „možda čekaju svoje vreme i samo čekaju“, rekao je Filip Marlijer, profesor francuske i evropske politike na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

“Naravno da je to nazadovanje za Nacionalni skup, ali oni mogu da kažu: ‘Poraženi smo jer su se sve druge stranke udružile protiv nas… bez tog smešnog taktičkog glasanja mi bismo pobedili'”, rekao je on.

„Naročito ako situacija postane neuredna, što je mogućnost, čekaće svoje vreme. A za tri godine imate predsedničke izbore i Le Penova bi bila u jakoj poziciji da pobedi.

AP