Taktička bitka u prvom poluvremenu Srbije i Slovenije iznedrila je iscrpljujuću i u mnogim segmentima nepovezanu igru “orlova” koji su samo na momente podsetili na potencijal koji imaju.

Sve do 40. minuta Slovenci su ostavili bolji utisak, dok su naši reprezentativci bili iza protivničkih igrača, loše pozicionirani i pomalo anemični.

Desilo se u tim trenucima upravo ono što nije smelo da se desi – Slovenci su duže držali loptu od nas. Protivnik je pogodio stativu u 38. minutu, a Srbija nije pokazala ništa od očekivanog. Odjednom, sjajna šansa Mitrovića u 41. minutu, pa šut Saše Lukića u 43, pa polupokušaj iz kaznenog prostora ponovo Mitrovića u 46. glavom ukazali su na moguće promene i bolju igru naših u nastavku.

Kako je počeo drugi deo igre ređale su se šanse naših: u 47. minutu Tadić je kreirao za Mitrovića stopostotnu šansu koju je ovaj promašio; potom i u 49. opasan centaršut Gaćinovića, da bi dobar početak II poluvremena opet začinio tandem Tadić–Mitrović. Prvi je centrirao a drugi odlično šutirao glavom ali je lopta nakon odbitka otišla u korner.

U momentima kada je Srbija imala nešto konstantniju igru, desni bek Slovenije Karničnik se iskrao, tačnije primio “poklon” od Gaćinovića koji je načinio kardinalnu grešku na polovini Slovenije i sjajno se iz drugog plana ubacio u šesnaesterac te na povratnu loptu iskosa odlično odreagovao: Slovenija je tada povela sa 1-0 (69).

Mitrović je imao novu odličnu šansu u 72. koju nije iskoristio, i sve je delovalo da će Srbija ponovo izgubiti.

Međutim, na radost svih naših navijača, u dubokoj nadoknadi vremena, Luka Jović je fenomenalnim i rezantnim udarcem smestio loptu u mrežu glavom posle kornera koji je izveo Ivan Ilić (90+5).

Inače, na početku, himna Srbije “Bože, pravde” je odjekivala minhenskom “Alijanc arenom” i otpevana uglas, zajedno sa desetinama hiljada naših navijača te je osećaj svih kojima je Srbija na srcu bio potpun.

Simptom/M. M.