Prema poslednjem istraživanju Centra za istraživanje Pju (Pew Research Center) i dečaci i devojčice tinejdžeri se suočavaju sa mnogim istim problemima, uključujući pritisak u školi i zabrinutost za mentalno zdravlje, ali možda im trebaju različite vrste podrške.

„Jedan od glavnih ciljeva istraživanja bio je pokušaj da razumemo izazove sa kojima se tinejdžeri suočavaju u današnje vreme, a posebno kako oni doživljavaju školu i da li se ove stvari razlikuju po polu“, navodi Kim Parker, direktorka istraživanja društvenih trendova Centra za istraživanje Pju.

„Ove godine smo uradili mnogo istraživanja o muškarcima i muškosti, a deo toga uključuje i istraživanje šta se dešava sa dečacima i devojčicama.“

Istraživanje je sprovedeno od 18. septembra do 10. oktobra među 1.391 tinejdžerom uzrasta od 13 do 17 godina.

Iako podaci pokazuju razlike među njima – kao na primer da devojčice ističu veći pritisak da se uklope u društvo i izgledaju dobro, dok su dečaci rekli da osećaju da bi trebalo da budu snažni i dobri u sportu – mnogi njihovi pogledi su bili slični.

Prema dobijenim rezultatima, i devojčice i dečaci su rekli da je veoma važno pronaći poziv u kome će uživati, zarađivati novac i negovati prijateljstva u budućnosti.

„Skloni smo negativnom stereotipiziranju tinejdžera kao površnih i nezaineresovanih, a ovi rezultati su odličan podsetnik da su tinejdžeri ozbiljni u vezi sa školskim obavezama i da razmišljaju o svojoj budućoj karijeri“, napominje psiholog dr Liza Damur, koja nije bila uključena u istraživanje.

Pritisak da budu uspešni
Prema podacima, i dečaci i devojčice tinejdžeri su izjavili da su pod pritiskom da budu uspešni u školi. I jedni i drugi su u većem procentu izjavili da devojčice dobijaju bolje ocene i da ih nastavnici favorizuju.

Ova njihova percepcija se poklapa sa postojećim podacima koji govore da devojčice imaju u proseku bolje ocene od dečaka.

Ali ocene nisu jedino merilo – uspeh devojčica u školi ne mora da znači da su dečaci lošiji, napominje psiholog dr Eni Mahu, docentkinja na Univerzitetu Severne Karoline. Disparitet bi mogao biti znak da nešto u organizaciji školstva ne funkcioniše za dečake onako kako bi trebalo.

„Škole su ustrojene tako da će deca koja mirno sede i koja su manje impulsivna biti bolje ocenjena, a znamo da postoji velika razlika u razvoju mozga u ranoj adolescenciji i da se deo mozga koji se koristi za kontrolu impulsa i kritičko razmišljanje razvija kasnije kod dečaka nego kod devojčica“, navodi Mišel Ajkard, porodična terapeutkinja.

Više aktivnosti i različitih metoda podučavanja koji uključuju praktično učenje, na primer, mogli bi da pomognu dečacima tinejdžerima da budu bolji u akademskom smislu, smatrja Ajkardova.

Podrška prijatelja
Postoje dobre i loše vesti kada je u pitanju ono što su tinejdžeri rekli o svojim prijateljstvima.

Samo dva odsto tinejdžera je reklo da nemaju prijatelja, prema izveštaju Pjua. I dok bi u idealnom slučaju broj onih bez prijatelja bio nula, manji je od očekivanog i deluje kao pozitivan rezultat. Prijateljstva su posebno važna u adolescentskom dobu.

„Tinejdžeri su u godinama kada je manje verovatno da će se obratiti odrasloj osobi za podršku. Oni će prirodno dopreti do svojih vršnjaka pre nego što potraže odraslu osobu, a vršnjaci po potrebi mogu biti sjajni vodiči odraslima“, ističe Ajkardova. „Ali ako nemate nekoga ko kaže: ’Hej, ovo je problem o kome bi trebalo da razgovaraš sa nekim starijim“, onda to može biti opasno.“

Iako je većina dečaka izjavila da imaju bliskog prijatelja kome mogu da se obrate za podršku, taj broj je bio manji (85%) u poređenju sa devojkama (95%) koje su rekle da mogu da se obrate prijateljima za podršku, pokazuju podaci.

„Moramo pokušati da se oslobodimo mita o tome da dečaci ne sklapaju bliske odnose“, kaže dr Liza Damur. Ali u isto vreme, „treba da shvatimo veoma ozbiljno činjenicu da socijalizujemo dečake tako da žive u ubeđenju da je ranjivost neprihvatljiva. I sve dok to radimo, imaćemo dečake i odrasle muškarce koji ne uživaju snažnu društvenu podršku koju zaslužuju.”

Različiti izrazi mentalnog zdravlja
Postojala je razlika u načinu na koji su dečaci i devojčice doživljavali svoje unutrašnje borbe: i jedni i drugi su rekle da su devojčice češće iskusile anksioznost i depresiju, a kod dečaka je bila veća verovatnoće zloupotebe supstanci, sukoba i fizičkih obračuna sa vršnjacima.

Međutim, ovi nalazi ne znače da jedna grupa ima problema sa mentalnim zdravljem, a druga samo sa problemom ponašanja, napominje Damurova.

„Pod mentalnim zdravljem, trebalo bi da razmotrimo nalaz da dečaci češće učestvuju u fizičkim tučama. Jedno od naših dobro utvrđenih stavova kao kliničara je da kada su devojke u nevolji, one su socijalizovane da se povuku u sebe – i zato je veća verovatnoća da će doživeti anksioznost i depresiju. Kada su dečaci u nevolji, veća je verovatnoća da će se ponašati nasilno i upadati u nevolje.”

Iako bi disciplinske mere mogle biti prikladne kada tinejdžer zloupotrebljava supstance ili se ponaša nasilno, važno je da takva kazna bude praćena razumevanjem da ponašanje potiče od patnje, čime se takođe treba pozabaviti, navodi dr Liza Damur.

„Kada vidimo bes kod tinejdžera, pomislimo: ’Pa, to nije depresija,’ ali može biti. Ili ako vidite dečaka koji se ponaša nepromišljeno, možda ćete pomisliti: ‘Oh, on je hrabar’“, dodaje Ajkardova. „To ponašanje je odraz osećaja nevezanosti za druge ljude. Dakle, ne bih tako lako zaključila da se dečaci osećaju manje anksiozno i manje depresivno.”

Simptom/RTS