Podsetio je da je nakon ranih uloga u filmovima “Vatrene ulice” i “Živeti ili umreti u Los Anđelesu”, prelomni trenutak u njegovoj karijeri stigao 1985. godine sa “Vod smrti ” (Platoon), filmom nagrađenim Oskarom.

Čuvena scena njegove filmske smrti, ocenjuju kritičari, ušla je u istoriju kinematografije, a sam Defo kaže da mu je poster sa tim kadrom bio oslobađajući jer “nije video sebe, već nekog drugog tipa“.

Ubrzo je usledio poziv američkog reditelja Martina Skorsezea za “Poslednje Hristovo iskušenje”.

“To nije bio film o Bogu, već o čoveku. Snimali smo brzo, bez spektakla, sirovo i jednostavno. Šokiralo me je da film o veri, snimljen iskreno, izazove toliki otpor”, rekao je Defo, prisećajući se kontroverzi i protesta koji su pratili premijeru.

Moderator masterklasa Nik Jang podsetio je i na saradnje sa Dejvidom Linčom, Polom Šrederom i Ejbelom Ferarom.

Defo je otkrio da je Linčev “Divlji u srcu” za njega bio posebno iskustvo.

 “Njegova uputstva bila su apstraktna. Rekao bi: ‘Vilem, kada počneš scenu, ti si zelen, a onda postaješ braon.’ Prihvatio sam to i pustio lik da se sam otključa. Proteze, ti lažni zubi, promenili su mi držanje i izraz, postali su okidač za lik”, objasnio je.

O radu sa rediteljem Ejbelom Ferarom istakao je da se granice između glumca i reditelja često brišu.

“Kod njega ponekad nema tradicionalnog scenarija, samo okvir događaja. Snimamo odmah, bez mnogo proba. On očekuje spontanost i da glumac zna svoj posao”, rekao je.

Za razliku od Ferare, po njegovim rečima, sa Šrederom je kreativni proces potpuno drugačiji.

“Sve je precizno napisano i režirano. U filmu ‘Lagani spavač’ prvi put sam pomislio: ovo bih mogao da budem ja, da mi je život krenuo drugačije. Lik je bio diler u Njujorku, nešto vrlo blisko onome što sam mogao postati”, rekao je Defo.

O Džinu Hekmanu, partneru iz filma “Misisipi u plamenu”, Defo je govorio da je “bio snažan ali i blag”.

“Znao je da bude grub i da ne trpi gluposti. Tada sam naučio da ljudima treba dati prostor i pustiti ih da pronađu svoje mesto”, ocenio je Defo.

Filmovi su mu u početku bili način da plati stan
Govoreći o rodnom gradu Epltonu u Viskonsinu, gde su rođeni i Hari Hudini i Džozef Makarti, prisetio se detinjstva.

“Kada sam odrastao, grad je imao oko 50.000 ljudi, uglavnom zaposlenih u papirnim fabrikama. Bilo je to dobro mesto za detinjstvo, ali čim sam odrastao znao sam da moram da odem u Njujork”, rekao je Defo.

“Nisam bio filmofil, rastao sam uz pozorište. Ketrin Bigelou me je zapazila na sceni i pozvala u film “Bez ljubavi”. To je bio prvi angažman, doneo mi je 10.000 dolara i tada ogroman novac”, rekao je.

Dodao je da u saradnji sa rediteljima najviše voli kada u njemu prepoznaju stvari koje sam ne vidi.

“To je deo uživanja, učenja i uzbuđenja. Gluma je prostor za istraživanje i otvaranje novih osećanja”, naglasio je.

Defo se osvrnuo i na prethodni boravak u Sarajevu 2000. godine sa filmom “Fabrika životinja” Stiva Bušemija, ističući da je to, malo nakon rata, bilo jedno sasvim drugačije Sarajevo i “lep festival”.

Ururučeno mu je Počasno Srce Sarajeva za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

Simptom/NewsmaxBalkans/Tanjug