U saopštenju Ministarstva kulture navodi se da je Vlada Srbije ovlastila Ambasadu Srbije u Ujedinjenom Kraljevstvu da na javnoj aukciji kupi ovo poznato delo velikog slikara, koje će biti čuvano u likovnoj kolekciji Istorijskog muzeja Srbije.
Paja Jovanović je jedan od najvećih srpskih slikara. Bio je tipičan predstavnik akademskog realizma. Njegova najpoznatija dela su: „Seoba Srba“, „Borba petlova“, „Čas mačevanja“ i „Krunisanje cara Dušana“.
Simptom
Iznenadnu donaciju, koju je MAM ocenio kao “izuzetnu i istorijsku”, uputila je Barbara Dofen Dituit, supruga Matisovog unuka Kloda, koji je preminuo 2011. godine u Njujorku.
Mnoga dela su prethodno pozajmljena muzeju za izložbu “Matis i Margerita”, ali je odluka Dituitove da ih trajno ustupi muzeju usledila kao “potpuno iznenađenje”.
Margerita, često prikazivana u Matisovim radovima kao njegov omiljeni model, preživela je tešku bolest u detinjstvu a učestvovala je u francuskom Pokretu otpora tokom Drugog svetskog rata.
Simptom/TheGuardian
Slikar, vajar arhitekta i poeta Mikelanđelo Buonaroti, čiji genije dominira renesansom u vremenu koje je već bilo puno nadprosečnih umetnika, bio je – uostalom kao i danas – viđen kao jedan od najvećih koji je ikada postojao.
Čuvena je njegova skulptura Pieta koju je uradio s 22 godine i za koju je njegov učenik i prijatelj Đorđo Vazari napisao: „Stvarno je čudo da jedan kamen, u početku bez ikakvog oblika, može postati savršenstvo kakvo i priroda s teškoćom stvara od krvi i mesa.“
Foto video
Zanimljivost je u tome što je potpis na traci preko Bogorodičinog ramena, Mikelanđelo dodao u toku noći, kad je već bila izložena, jer je čuo kako njegov rad pripisuju drugom umetniku.
Tako je Pieta, izložena pod neprobojnim staklenim zvonom u Bazilici Svetog Petra u Vatikanu, ostala njegov jedini potpisan rad ikada.
Mikelanđelo je dodao potpis u toku noći, kad je Pieta već bila izložena, jer je čuo kako njegov rad pripisuju drugom umetniku.
Mikelanđelo je želeo da bude sahranjen u Firenci, ali je umro u Rimu, gde su mu pripremali veliku sahranu. Međutim, sin njegovog brata Leonarda došao je u Rim da preuzme njegovu zaostavštinu i udesio da se telo ukrade, umota kao obična roba i prenese u Firencu.
Veliki trg ispred crkve Santa Kroče bio je mali da primi ogroman broj umetnika, plemića i građana Firence. Njegov grob izradio je Đorđo Vazari, a pored njega su grobnice Galileja i Makijavelija.
Simptom/Gradnja.rs
Đorđe Andrejević Kun (1904-1964) bio je srpski slikar i grafičar, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe i član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Autorka izložbe Gordana Rafael ocenila je da je otvaranje te izložbe dobar trenutak, jer je Kun bio čovek sa uzbudljivom biografijom.
“Kun je čovek koji nam pokazuje kako i svojim talentom možemo da se borimo za ono u šta verujemo. On je verovao u univerzalne ljudske vrednosti poput slobode, humanosti i pravde, za njih se borio tako što je slao vrlo jasnu poruku kroz svoje stvaralaštvo”, kazala je Rafael.
Na izložbi je predstavljeno umetnikovo stvaralaštvo u oblasti filatelije, izlaganjem Кunovih umetničkih nacrta za prigodne poštanske marke, kao i nekih neusvojenih idejnih rešenja.
Kako je istaknuto, prvi put u javnosti su izložena dela primenjene umetnosti, a izložbu upotpunjuju lični predmeti umetnika (slikarski pribor, štafelaj, rukopisi, fotografije) koje Muzej izlaže u saradnji sa porodicom i uz njihovu saglasnost.
Кao deo izložbe, predstavljeni su i nacrti poštanskih maraka koje je uradio Đorđev otac, Veljko Кun, ksilograf i grafičar, autor prve višebojne novčanice u Кraljevini Jugoslaviji.
Izložba će za posetioce biti otvorena do 31. januara 2025. godine.
Simptom/Beta
„Treperenje i eruptivnost su odlike sveta u stalnoj promeni i evolutivnosti. Taj svet je u stalnoj napetosti i iščekivanju događanja, a sam čovek često paralisan brzinom dešavanja. Životni tokovi promiču u vidu nagomilanih obojenih formi. Često ono čega se prisećamo ima samo nejasne obrise ili intezivnu obojenost. Svet koji svakog trenutka poprima drugačije obličje i obrazac, inspiriše nas svojom pojavnošću sa novim odnosima i isprepletenošću. Svaku svoju sliku doživljavam kao putovanje kroz jedan takav efemeran svet“, kaže Mile Šaula.
Žive boje i izražajni potezi četkice u tehnici ulje na platnu, na velikim formatima karakteristični su za sve radove na ovoj izložbi. Umetnik, čiji najpoznatiji opus čine apstraktni radovi, posle zapaženih izložbi u Njujorku i Berlinu, konačno predstavlja svoja najnovija dela u Aleksić galeriji, koja je u poslednjih godinu dana uspešno prezentovala veliki broj umetnika sa zapaženim karijerama u zemlji i inostranstvu.
Šaula stvara dinamične kompozicije koje karakteriše međuigra oblika, linija i tekstura, a slike liče na predele iz snova. Kako i sam kaže, njegova umetnost je pod uticajem ličnih iskustava i zapažanja sveta oko sebe, stoga nastoji da prenese emocije i ideje koristeći boju i formu.
Mile Šaula (1970.) je aktivan na međunarodnoj likovnoj sceni i u svojoj uzbudljivoj umetničkoj karijeri imao je više od dvadeset samostalnih i još toliko grupnih izložbi širom sveta (od Beograda, preko Berlina, Pariza pa sve do San Franciska i Njujorka).
Dobitnik je brojnih nagrada za svoja umetnička dela, a njegove slike se mogu naći u mnogim privatnim i javnim kolekcijama. Šaula je diplomirao na Tehnološkom fakultetu Beogradu. Takođe, završio je i Master studije slikarstva na Fakltetu savremnenih umetnosti u Beogradu.
Izložba Mileta Šaule traje do 19. oktobra 2024. godine.
https://www.instagram.com/reel/DAoVoKWs2MK/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=MzRlODBiNWFlZA==
Simptom/Danas
