Upitana za izlazak na lokalne izbore (u Kosjeriću i Zaječaru), imajući u vidu trenutne okolnosti i nedostatak stvarnih uslova za održavanje fer i poštenih izbora, Đorđevićeva ocenjuje da odluka o učešću ili neučešću “treba da bude autohtona odluka građana u lokalnim sredinama”, nikako plod odluka centrala stranaka iz Beograda, ističući da takav pristup ne samo da je ispravan, već, dodaje, “iskustvo pokazuje da neće moći da se spreči jer ljudi na kraju izađu iz partija da bi na lokalnim izborima učestvovali”.

“Učešće nije priznanje da je sve u redu – izbori su i dalje neslobodni i nepošteni, ali je odluka koju ljudi donose spram onoga što osećaju da je borba za koju su spremni da se daju i da za njih ima smisla”, kazala je kopredsednica ZLF-a u razgovoru za beogradski portal “Simptom”.

Naglasila je da pitanje jedinstvenog ili nekakvog drugog oblika učešća opozicionih političkih partija na lokalu takođe mora da uviđa specifičnosti pojedinih sredina, te navela da je “najjača formacija za izlazak opozicije negde (možda) zajednička lista, a negde jasan dogovor i koordinacija dve ili više lista”.

VLADA ĐURA MACUTA BIĆE VLADA OSVETE, A PREMIJER “KRATKOTRAJNA VUČIĆEVA IGRAČKA”

Na pitanje kako gleda na izbor novog mandatara Đura Macuta i formiranje kabineta koji suštinski ne odudara (što imena ministara i potvrđuju) od već viđene i zacrtane trase koalicije SNS–SPS, i gde se nije izašlo u susret, po mnogima, opravdanim zahtevima opozicije za formiranjem privremene (prelazne) vlade kao vidom izlaska iz političke krize, sagovornica kaže da će buduća vlada biti “osvetnička”, sa intencijom “nastavka sukoba i pokušaja slamanja protesta i blokada, a uvijena u celofan navodno nestranačke ličnosti profesora Macuta koji će biti iskorišćen kao ‘kratkotrajna Vučićeva igračka'”.

“Na ovaj izbor Vlade gledam kao na kupovinu vremena i pokušaj konsolidacije režima do nekog trenutka kada će sami oboriti sopstvenu vladu u trenutku koji njima odgovara, a ne onda kada su zatečeni političkom krizom, jer tako su do sada radili i tako jedino znaju da rade”, kaže Đorđevićeva, navodeći da je zadatak i opozicije ali i čitave pobunjene javnosti “da im osujetimo te planove i da oni više ne budu u poziciji da diktiraju tempo”.

Prema njenim rečima, sramotno je da u ekspozeu mandatara nema ni reči o tome zašto se ta vlada formira – da je prethodna pala nakon što su partijski batinaši polomili vilicu jednoj studentkinji, niti, kako kaže, ima kredibilnog rešenja za pobunu univerziteta, posebno sa postavljanjem “nedostojnog kandidata za ministra prosvete (Dejan Vuk Stanković)”.

“Takođe, negira se problem kriminala i korupcije, ne spominje se Reformska agenda Srbije niti prioriteti u njoj – revizija biračkog spiska i novi saziv Saveta REM-a, zbog čega EU nije isplatila novac Srbiji u okviru Plana rasta”, istakla je Đorđevićeva.

ZA ZAJEDNIČKI FRONT KOJI STAJE IZA KONCEPTA PRELAZNE VLADE; POSTOJE ODREĐENE KONTRADIKTORNOSTI U STUDENTSKOM PREDLOGU

Na pitanje kako raspetljati čitavu situaciju sa studentskim (ako do toga na kraju dođe) i opozicionim predlozima za prelaznu vladu, i može li doći do zbližavanja stavova, ona je odgovorila da se “zbližavanje već desilo time što se priča o prelaznoj ekspertskoj vladi kao rešenju situacije”.

Objašnjava da takav koncept vlade ima manje-više sličan mandat u dva predloga i da tu nema ničega spornog.

“Ono u čemu postoji nerazumevanje je problem nekih kontradiktornosti studentskog predloga. Najpre, tu je ideja da se eksperti smeju nalaziti ne samo izvan partija, već i izvan udruženja građana i svih formi političkog delovanja u širem smislu a da istovremeno budu eksperti za politička pitanja. Jer stvaranje uslova za slobodne i poštene izbore je političko pitanje i specifičnu ekspertizu za to su najviše razvile partije i posebno nevladine organizacije koje prate izbore”, naglašava naša sagovornica, dodajući da je “zatim tu ideja da studenti sami predlažu te eksperte a da postojeća Narodna skupština po automatizmu glasa za te predloge, iako se ne ukazuje na spremnost da se načini ikakav napor da se razgovara sa poslanicima koji ne samo što treba da izglasaju ekspertsku vladu već i zakone koje će ona pripremati u svom ograničenom mandatu”.

“Dakle, nejasno je kako bi se to dogodilo i zašto bi se glasalo na zvonce, još i više, zašto bismo želeli da podstičemo nastavak glasanja na zvonce kojem je sklona partija na vlasti”, zaključuje Biljana Đorđević, uz zapažanje da je neophodno otvoriti širi dijalog u društvu oko predloga prelazne vlade, jer, kako kaže, “bez zajedničkog fronta koji staje iza tog predloga niko sam neće moći da pobedi u ovoj borbi”.

Biljana Đorđević, narodna poslanica, uz Radomira Lazovića je kopredsednik Zeleno-levog fronta, političke partije formirane 2023, iznedrene iz inicijative “Ne da(vi)mo Beograd”.

Simptom