Time je prošle nedelje okončano višednevno natezanje vlasti i opozicije kada će ta sednica biti održana i da li će biti vanredna ili redovna. Zbog toga je Aleksandar Jovanović Ćuta nazvao predsednicu srpske skupštine “ponoćnim ekspresom” (film Alena Parkera i Olivera Stouna o momku koji završi u turskom zatvoru zbog šverca hašiša) rekavši i da je “čekamo u ponoć da zakaže redovnu sednicu za 7. oktobar” i pitajući “Koja je razlika između redovnog i vanrednog? Nema ovde ništa redovno u ovoj zemlji, sve je vanredno, mi živimo u vanrednom stanju”.
“Mlatimo se danima kada će sednica biti zakazana. Dve i po godine opozicija traži i zahteva da se raspravlja u Skupštini o litijumu, mi sad čekamo nju kao vampira da zakaže”, rekao je Ćuta, dodajući da vlast to radi jer im se “ne dopada istraživanje javnog mnjenja”.
Sa druge strane, Brnabić je rekla da je sednicu o litijumu zakazala za ponedeljak, 7. oktobar, u skladu sa zakonom, budući da je redovno zasedanje počelo 1. oktobra u ponoć, a da su poslanici opozicije tražili da se pomenuta sednica održi tokom vanrednog zasedanja.
Pritom je optužila opoziciju kako su učinili sve da odugovlače raspravu o rebalansu budžeta, zbog čega sednica o litijumu nije mogla da bude održana nedelju dana ranije, kako je najavljivano, već će biti održana 7. oktobra. Brnabić je to odugovlačenje objasnila time što je opoziciju, kako je rekla, “sramota predloga zakona koji su uputili”, jer ne žele da predstavnici vlasti “pokažu kakve su neistine izneli u njemu i kakav bi uticaj taj zakon imao na privredu i investicije”, dodajući usput da je on “protivustavan”.
Predstavnici opozicije, međutim, tvrde da je krivica zašto pitanje litijuma nije stavljeno na vanrednu sednicu, kako su oni to tražili, na vlasti. Tako je predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac rekao da je vlast na rapsravu o budžetu potrošila tri četvrtine vremena, a opozicija tek četvrtinu.
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je da je suština svih pokušaja Ane Brnabić i poslanika vlasti da izbegnu sednicu Skupštine Srbije o litijumu, u tome što toj sednici ne može da prisustvuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Otkud ovakvo nadgornjavanje vlasti i opozicije oko termina zasedanja i da li će ono biti nedelju dana ranije ili kasnije i šta su motivi za njega?
Kako za NIN kaže Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, pomeranjem sednice o litijumu za sedam dana ništa konkretno nisu dobili ni vlast ni opozicija.
“Prethodni dani su više bili poligon za taktička nadmudrivanja i međusobne optužbe, nego što su nešto mogli suštinski da promene. Pozicije su jasne i pomeranje za nekoliko dana neće značiti nikakvu promenu. Svi su dobili dodatno vreme za pripremu, a vlast je dobila i priliku da se dodatno konsultuje s predsednikom Vučićem”, smatra Klačar.
Litijum kao previše krupna tema
Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, međutim, kaže za NIN kako je u pitanju manevar vlasti da pokaže kako ima moć da odredi kada će o čemu da se razgovara.
“Ovo je suviše krupna tema da bi se skroz sklonila sa dnevnog reda, ali ovim malim smicalicama vlast se trudi da bar ostavi utisak da je sve pod kontrolom što se tiče iskopavanja litijuma”, kaže on.
Za Đorđa Vukadinovića, nekadašnjeg poslanika i urednika Nove srpske političke misli, “igrokaz oko zakazivanja skupštinske sednice posledica je dve stvari”:
“Pod jedan, što se čitava opozicija ujedinila u zahtevu za tu sednicu i pod dva što na toj sednici o litijumu Aleksandar Vučić nema šta da traži, zato drama”, napisao je Vukadinović na društvenoj mreži Iks.
Vučić se nekoliko dana pred sednicu izjasnio da joj neće prisustvovati, jer je, kako je objasnio “opozicija tražila da on ne dože na nju”, dodajući i da bi “otkazao sve sastanke” da su ga predstavnici opozicije zvali na sednicu, iako za 7. oktobar ima zakazan sastanak sa Olafom Šolcom u Nemačkoj.
Tema prisustva predsednika ovoj sednici bila je prethodno veoma prisutna i u istupima opozicije i vlasti, što se vidi iz izjave Dragana Đilasa, ali i nastupa Ane Brnabić, koja je rekla da “opozicija ni oko te stvari ne može da se dogovori”. Ona je pojasnila da kao predsednica parlamenta može da pozove Vučića na sednicu, ali da je njeno lično mišljenje da “ne treba da bude prisustan, jer je to tako blamantan predlog zakona”.
Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić mišljenja je da tema skupštinske rasprave nije Vučić, već zakon o zabrani iskopavanja litijuma te da “ako se ta sednica pretvori u to koliko je neko izdržao da sedi a da ne ode u toalet, šta je jeo ili nije i postane neka vrsta rijalitija, onda građani od toga neće imati nikakve koristi”
Pored toga, Vučićeva uloga u sednici o litijumu prenela se i na druge političke odnose, pa je tako predsednik Pokreta “Kreni-promeni” Savo Manojlović ustvrdio kako će Vučić pre sednice “na konsultacije kod nemačkog kancelara Olafa Šolca”. Vučić je to oštro demantovao, rekavši da “ništa ne radi iza leđa građana Srbije”, a Manojlovićeve tvrdnje je prokomentarisao rečima “što je tikva praznija, to je bezobraznija”.
“Ne konsultujem se sa Šolcom oko toga, već oko svih drugih stvari koje se mnogo važnije”, rekao je Vučić.
Uostalom, tema litijuma se u srpskoj javnosti i percipira kao sudbinska, oni koji su protiv iskopavanja smatraju da će se time nepovratno uništiti životna sredina, dok njeni zagovornici tvrde da će imati ogroman pozitivan uticaj na razvoj ekonomije i države. Otud se kao prirodno može shvatiti i pitanje prisustva predsednika države raspravi o tako važnoj temi.
Za Bojana Klačara, prisustvo Vučića sednici moglo je više da donese vlasti, koja je zbog toga i promovisala tu ideju, dok opozicija želi da u ovoj fazi izbegne Vučićevo prisustvo.
“Nekoliko je razloga kako možemo da objasnimo ove pozicije i pomenućemo dva najvažnija. Najpre, Vučić je osoba od najvećeg poverenja javnosti (posebno među sopstvenim biračkim telom) i samim tim njegovi stavovi o litijumu dobijaju i drugačiju težinu. Drugo, procena opozicije je da se komunikacijski mogu lakše nositi sa poslanicima vladajuće većine nego sa Vučićem koji se u Skupštini snalazi veoma dobro i najbolje je informisan akter”, kaže Klačar.
Sa druge strane, Popović ukazuje kako bi za opoziciju bolje bilo da se rasprava vodi isključivo o onome što je tema, što bi uz Vučićevo prisustvo bilo gotovo nemoguće, jer bi “tema prirodno postao on”. Međutim, Popović smatra da je prisustvo predsednika sednici o litijumu moglo ipak da donese i prednost opoziciji
“Prisustvo Vučića moglo je sa jedne strane da motiviše opoziciju da nastupi oštrije. Vučić odavno nije bio u prilici da sluša direktne napade na sebe, niti argumentovanu kritiku, pošto uglavnom nastupa pod sopstvenim uslovima i na strogo kontrolisanim medijima. Sa te strane bi bilo interesantno videti kako bi se snašao i kako bi istrpeo oštre kritike. Sa druge strane, njegov izostanak može u delu javnosti da se protumači kao kukavičluk, a on je svoj imidž među sopstvenim glasačima izgradio kao neko ko je hrabar i spreman da svakome izađe na crtu”, objašnjava Popović dodajući da su tako obe odluke mogle da imaju političke posledice po Vučića.
Za razliku od Vučića, koga optužuju da ide kod Šolca zbog litijuma, predstavnici opozicije bili su gosti stanovnika Gornjih Nedeljica i lokalnih ekoloških organizacija, koje su dodale da se “borba protiv litijuma neće završiti na samoj sednici parlamenta, pa je potrebno da se svi udruže i naprave dalju strategiju po pitanju sprečavanja projekta Jadar”.
Sagovornici NIN-a smatraju da održavanje sednice o litijumu ima važnu ulogu u strategiji opozicije i njenog političkog delovanja, iako je već jasno iz najava predstavnika vladajuće većine da od usvajanja zakona nema ništa
“Jedan od ključnih problema opozicije je odsustvo političkog pluralizma u zemlji. To znači da svaka rasprava o temama koje interesuju građane jeste korak napred i prikazuje javnosti da je opozicija legitiman faktor u društvu, da nisu u pitanju neprijatelji i izdajnici, već tek jedna od političkih opcija. Stoga verujem da je korisno da se ove sednice održe i da se čuju različiti stavovi. Nije poenta da se usvoje predloženi zakoni, već da se pokaže ljudima da o važnim temama mora da se razgovara u najvišem zakonodavnom telu ove zemlje”, kaže Dragan Popović.
Dva su glavna razloga zašto je sednica o litijumu bitan činilac delovanja opozicije, veruje Klačar
“To su podizanje vidljivosti ove teme među mejnstrim publikom, ali i ciljnim grupama koje su naklonjenije vlasti i, pod dva, dodatna homogenizacija protivnika rudarenja litijuma jer je litijum tema na kojoj će opozicija bazirati svoje buduće političko delovanje. Diskusija u Skupštini po definiciji znači puno medijskog prostora i opozicija svesno želi da iskoristi taj prostor za dodatno učvršćivanje fronta protivnika rudarenja litijuma”, kaže izvršni direktor CESID-a.
Iako pred sednicom visi Damoklov mač toga da neće biti kvoruma, čime je zapretio šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije Milenko Jovanov rečima “šta ćete da radite ako se mi uplašimo i odemo kući, kako ćete da počnete sednicu”, mnogi su u zajedničkom nastupu opozicije i zahtevima za ovu, ali i sednicu o Kosovu, videli “tiho ujedinjavanje”. Sagovornici NIN-a misle da je priča o mogućem ujedinjavanju, zajedničkom nastupu opozicije i uticaju na političku scenu Srbije veoma daleka.
“Verovatno će voditi ka nekoj vrsti ukrupnjavanja, ali u srednjeročnom periodu, ne za kratko vreme. Opozicija se još nije konsolidovala posle lokalnih izbora, niti se vratilo međusobno poverenje koje je izgubljeno zbog različitih stavova o bojkotu. Trenutna posledica po politički život se ogleda u tome da je litijum skoro pa jedina tema za opoziciju i da je opoziciona agenda svedena na samo jednu temu. To znači da se litijumom bave i stranke kojima ta tema i nije u prvom planu, pa čak i one koje bi možda mogle shodno svom programu da imaju i bitno drugačiji odnos prema rudarenju litijuma. Međutim, pošto je tema litijuma potentna politička tema, ovo znači da je opozicija izabrala ovu temu kao siguran put za politički opstanak. Pitanje je da li svođenje agende na borbu protiv rudarenja litijuma može značiti i više od toga odnosno da li može biti osnova za političke promene”, smatra Klačar.
Dragan Popović dodaje da je u pitanju “silom prilika uspostavljena saradnja oko konkretnih pitanja”.
“Čak kada je Kosovo u pitanju, saglasnost se završava na tome da treba da se razgovara i da treba da bude na dnevnom redu Skupštine. Mislim da nije ni potrebno ni dobro da se opozicija ujedinjuje na ovako apstraktnim i potencijalno populističkim temama. Niko ne može da izbegne da se o tim temama izjasni, ali to nisu teme na kojima se ruši vlast. Za rušenje vlasti moraće da se ponudi kredibilna alternativa i kada su u pitanju ljudi i kada su u pitanju rešenja za svakodnevni život građana. To se ne dobija prisilnim ujedinjenjem različitih političkih opcija. Štaviše”, zaključuje Popović.
NIN
