Odlukom zemalja članica odobrene su reformske agende svih zemalja Zapadnog Balkana, osim Bosne i Hercegovine koja još uvek nije dostavila kompletan program reformi.

Ova politička odluka je ujedno i poslednji korak u procesu odobravanja Reformske agende, koju je prethodno usvojila vlada Srbije i pozitivno ocenila Evropska komisija.

Prva tranša od 112 miliona evra predstavlja okvirno sedam odsto od 1,58 milijardi evra koliko je ukupno izdvojeno za Srbiju u okviru Plana za rast. Ovaj iznos se isplaćuje na osnovu usvojene reformske agende, a ostatak isplata će ići postupno po kalendaru reformskih koraka, kada Evropska komisija proceni da su mere predviđene agendom zaista i sprovedene.

Trećinu fondova iz Plana za rast EU čine bespovratna sredstva, a ostatak su zajmovi pod povoljnim uslovima.

Da bi prva isplata bila moguća pre kraja godine, potrebno je i da Srbija i EU u kratkom roku sklope bilaterlani sporazum o grantovima i zajmovima.

U reformskoj agendi 98 mera

Reformska agenda Srbija navodi ukupno 98 mera, odnosno reformskih “koraka za isplatu” u četiri ključne oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava.

Među preduslovima za korišćenje fondova iz Plana za rast je poštovanje demokratskih mehanizama, održavanje slobodnih i fer izbora i princip vladavine prava.

U slučaju Beograda i Prištine, dodatni preduslov je i “konstruktivni angažman” u dijalogu i primena sporazuma o putu ka normalizaciji i aneksa o njegovoj implementaciji.

Uprkos nastojanju nekih zemalja i Evropskog parlamenta, usklađivanje sa spoljnom politikom EU i uvođenje sankcija Rusiji nisu preduslov za korišćenje sredstava.

Ipak, u regulativi koja određuje pravila Fonda za rast navodi se da reformske agende Srbije i drugih zemalja treba da “sadrže objašnjenje na koji način će doprineti progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU”.

U oblasti demokratije, reformska agenda Srbije do decembra ove godine predviđa delimično ispunjavanje preporuka ODIHR-a za unapređenje izbornog procesa, a potpunu primenu preporuka do kraja 2025 godine.

Do kraja ove godine predviđena je “temeljna revizija biračkog spiska” i izbor novog saveta REM-a. Za 2025. godinu planirana je izmena više zakona, uključujući i zakone o izboru narodnih poslanika, o lokalnim izborima, finansiranju političkih aktivnosti i dr.

Među merama za koje se navodi da će biti sprovedene do kraja ove godine je i usklađivanje viznog režima sa još “najmanje tri države” čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU.

U oblasti spoljne politike, agenda ne pominje pitanje sankcija prema Rusiji, već navodi da je Srbija u “poslednje vreme značajno proširila broj pitanja u kojima je postigla dogovor sa EU”. Ističe se i da Srbija “nije i neće biti platforma za zaobilaženje restriktivnih mera EU”.

Plan za rast Zapadnog Balkana, vredan šest milijardi evra odnosi se na period do kraja 2027. godine. Isplate će se vršiti dva puta godišnje na osnovu izveštaja o ispunjenosti reformi.

Evropska komisija može da zadrži ili uskrati predviđen sredstva, ako dogovrene reforme nisu sprovedene.

Simptom/RTS/Dragan Gajić