Prema rečima portparola, „nema promena u stavu o principijelnoj mogućnosti takvog sastanka“.
Međutim, takav sastanak treba da bude rezultat konkretnih dogovora dve delegacije“, naglasio je Peskov.
Simptom/TASS
Šta treba znati o mogućim mirovnim pregovorima Rusije i Ukrajine u Turskoj
Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je u četvrtak ponovno pokretanje direktnih mirovnih pregovora sa Ukrajinom u tom turskom gradu koji se prostire na Aziji i Evropi. A predsednik Volodimir Zelenski izazvao je lidera Kremlja da se lično sastane u Turskoj.
Šta će se odvijati ostaje nejasno. Kremlj je odbio da potvrdi ko ide u Tursku i da li će to uključivati Putina. Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak rekao je da će Zelenski sesti samo sa ruskim liderom.
Zelenski je u utorak rekao da „ako Putin ne dođe i ne igra igrice, to je konačna tačka da on ne želi da okonča rat“.
Šta se zna o mogućim razgovorima:
Kako je nastala ideja o pregovorima u Turskoj?
Zelenski je u subotu ugostio francuskog predsednika Emanuela Makrona, britanskog premijera Keira Starmera, nemačkog kancelara Fridriha Merca i poljskog premijera Donalda Tuska u demonstraciji jedinstva. Oni su uputili koordinisani poziv na 30-dnevni prekid vatre u Ukrajini od ponedeljka.
Plan je dobio podršku Evropske unije i predsednika SAD Donalda Trampa, koji je tokom svoje kampanje obećao da će brzo okončati rat koji sada traje četvrtu godinu. Lideri su obećali strože sankcije Rusiji ako Putin ne prihvati predlog.
Zelenski je odgovorio insistiranjem na prekidu vatre, rekavši da će otputovati u Tursku — i izazvao Putina da učini isto: “Čekaću Putina u (Turska) u četvrtak. Lično. Nadam se da ovog puta Rusi neće tražiti izgovore.”
Ko dolazi i zašto?
Pod pritiskom novinara ko će predstavljati Rusiju u Istanbulu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da kaže, ističući da je Putin dovoljno jasno izneo stav Rusije.
Trampova administracija je u martu pokrenula odvojene razgovore sa Rusijom i Ukrajinom u Saudijskoj Arabiji. Ali od tada, administracija je nagovestila da bi se mogla povući iz procesa ako se ne postigne opipljiv napredak. Tramp je u ponedeljak rekao da je optimista po pitanju pregovora – što je oštar kontrast u odnosu na sporni sastanak u Ovalnoj kancelariji sa Zelenskim 28. februara. Postoji „potencijal za dobar sastanak“ Putina i Zelenskog, rekao je Tramp u Vašingtonu. On je dodao da “razmišlja o preletu” nakon posete Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali je kasnije rekao da će državni sekretar Marko Rubio i drugi iz SAD otići u Tursku na razgovore.
On je dodao da u okruženju Zelenskog „uvek ima ljudi“ koji mogu „da vode određene pregovore na odgovarajućim nivoima“ sa Rusima, ali je doveo u pitanje smisao sastanka na nižem nivou. „Nesumnjivo, samo Putin može da donese odluku da nastavi rat ili zaustavi rat“, rekao je on.
Zelenski je u utorak rekao da će se sastati sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u glavnom gradu Ankari i tamo sačekati. Ako ruski lider izabere Istanbul za sastanak, rekao je Zelenski, onda će on i Erdogan otputovati tamo.
Ako se Putin ne pojavi, evropski i američki lideri bi trebalo da sprovedu dodatne sankcije Rusiji, dodao je on.
Šta se desilo na pregovorima u Istanbulu 2022.
Kremlj je pregovore u četvrtak nazvao „ponovnim pokretanjem“ mirovnih pregovora u Istanbulu 2022. godine, na početku rata, koji su se brzo raspali. Moskva je okrivila Ukrajinu i Zapad za njihovu navodnu želju da nastave borbu, dok je Kijev rekao da ruski zahtevi predstavljaju ultimatum, a ne nešto oko čega bi se strane mogle međusobno dogovoriti.
Kremlj je više puta ponavljao da bi “stambulski sporazumi” mogli poslužiti kao osnova za dalje mirovne pregovore. Nakon što je Moskva ilegalno anektirala ukrajinske regione Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje u septembru 2022. godine, ruske vlasti su počele da govore da i Kijev treba da prizna „realnost na terenu“.
Simptom/AP
Zelenski: Tramp mora da shvati da je Putin prepreka miru
Volodimir Zelenski je rekao da se nada da će se sadašnji period bijesne diplomatije i velikih gambita između Rusije i Ukrajine završiti tako što će Donald Tramp shvatiti da je Vladimir Putin prava prepreka mirovnom sporazumu.
“Tramp treba da veruje da Putin zaista laže. I mi treba da uradimo svoj deo. Razumno pristupimo ovom pitanju, da pokažemo da nismo mi ti koji usporavaju proces”, rekao je Zelenski, obraćajući se maloj grupi novinara, uključujući Gardijan, u svojoj kancelariji u predsedničkoj administraciji u Kijevu.
Zelenski je rekao da će otputovati u Tursku u četvrtak bez obzira da li je Putin doleteo na razgovore ili ne.
Zelenski je rekao da je dogovorio da se sastane sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u Ankari, ali da će biti spreman da odleti u Istanbul u trenutku kada se pojavi ruski lider. „Ako Putin ne dođe i ne igra igrice, to je konačna tačka da on ne želi da okonča rat“, rekao je on u utorak.
Simptom/TheGuardian
Zelenski: Ukrajina bi volela da vidi Trampa na pregovorima u Istanbulu
“Svi mi u Ukrajini bismo želeli da predsednik Tramp bude tamo sa nama, na ovom sastanku u Turskoj. Ovo je prava ideja. Možemo mnogo toga da promenimo. Predsednik Turske Redžep Erdogan zaista može da bude domaćin sastanka na najvišem nivou”, naglasio je Zelenski na svom Telegram kanalu.
On je napomenuo da podržava Trampove ideje o potpunom i bezuslovnom prekidu vatre, kao i direktne pregovore sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.
“Biću u Turskoj. Nadam se da Rusi neće izbeći ovaj sastanak”, dodao je ukrajinski lider, prenosi Suspilne.
Tramp je ranije rekao da razmatra mogućnost da lično bude prisutan u Istanbulu.
Pored toga, nagovestio je da bi Putin ipak pristao na prekid vatre koji su predložili Kijev i njegovi partneri.
Prethodno je istakao da bi Ukrajina trebalo da pristane na direktne pregovore sa Rusijom u Turskoj, koje je predložio ruski predsednik.
U slučaju sastanka, po njegovom mišljenju, ukrajinske vlasti će bar moći da saznaju da li je moguć dogovor sa Kremljom ili ne.
Ako se to ne desi, onda će, kako je naveo, evropski lideri i Sjedinjene Američke Države shvatiti “kakva je situacija” i moći da deluju u skladu sa tim.
Nakon toga, Zelenski je rekao da će čekati Putina u Istanbulu, u Turskoj, u četvrtak, 15. maja, na direktnim pregovorima i da se nada prekidu vatre. Kremlj je saopštio da Ukrajina treba da uđe u pregovore “bez ikakvih uslova”.
Simptom/Newsmax Balkans/Tanjug
Zelenski: Nemoguće je okončati rat bez prekida vatre
“Bez prekida vatre, svakako je nemoguće okončati rat, jer je nemoguće otvoriti put diplomatiji. Potrebno je pokazati neki rezultat koji je signal da jedna ili druga strana želi da se rat završi”, rekao je on na konferenciji za novinare nakon sastanka “Koalicije voljnih” u Kijevu, prenosi agencija Ukrinform.
Zato je, prema rečima Zelenskog, Ukrajina odmah podržala predlog predsednika SAD Donalda Trampa o bezuslovnom prekidu vatre.
Ukrajinski lider je naglasio da će do prekida vatre doći i da je to samo pitanje vremena.
“Svi smo se okupili da ovo koordiniramo i uradimo što je brže moguće, jer svakog dana, nažalost, raste broj žrtava ovog rata”, dodao je.
Francuski predsednik Emanuel Makron, nemački savezni kancelar Fridrih Merc, kao i britanski i poljski premijeri Kir Starmer i Donald Tusk prisustvovali su danas u Kijevu sastanku “Koalicije voljnih”, sa ciljem da se koordinira podrška planu za 30-dnevnu pauzu u rusko-ukrajinskom sukobu.
Simptom/Newsmax Balkans
„Uskršnje primirje“ u ruskom ratu u Ukrajini obeleženo optužbama za kršenja…
Ukrajina i Rusija optužuju jedna drugu za kršenje „uskršnjeg primirja“ koje je najavio ruski predsednik Vladimir Putin za koje je Ukrajina rekla da se krši od trenutka kada je počelo.
Kako se kratki prozor bližio kraju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski citirao je izveštaj vojnog komandanta Aleksandra Sirskog, navodeći da je „od početka dana [nedelje] ruska vojska prekršila Putinov prekid vatre više od dve hiljade puta“.
Ukrajinski lider je, međutim, rekao da u nedelju nije bilo vazdušnih sirena ili raketa i predložio je da Moskva odustane od udara dronova i raketa na civilnu infrastrukturu najmanje 30 dana.
Putin neće produžiti primirje, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije u nedelju, a prenosi agencija TASS. Prekid vatre ističe u ponoć (21:00 GMT), a Stejt department SAD je rekao da bi pozdravio produženje posle nedelje.
U iznenadnoj objavi u subotu, Putin je naredio svojim snagama da „zaustave sve vojne aktivnosti“ duž linije fronta u ratu protiv Ukrajine, navodeći humanitarne razloge. Prestanak neprijateljstava od 30 sati bio bi najznačajnija pauza u borbama tokom trogodišnjeg sukoba.
Simptom/Aljazeera
Tramp o bombardovanju Sumija: Pogrešili su. Moraćete njih da pitate
Donald Tramp ocenio je napad u Sumiju na severoistoku Ukrajine gde su poginule 34 osobe i povređeno 117 kao “užasan” ali nije direktno okrivio Rusiju.
“Mislim da je to strašno. I rečeno mi je da su pogrešili. Ali mislim da je to užasna stvar”, rekao je sinoć američki predsednik novinarima.
Upitan o toj “grešci”, Tramp je odgovorio da su oni pogrešili ne precizirajući na koga misli.
“Pogrešili su. Moraćete njih da pitate”, rekao je Tramp.
Prethodno je američki Savet za nacionalnu bezbednost ocenio da je bombardovanje Sumija naglasilo potrebu za pregovorima o okončanju rata.
“Raketni napad na Sumi je jasan i oštar podsetnik zašto su napori predsednika Donalda Trampa da pokuša da okonča ovaj užasni rat došli u ključnom trenutku”, rekao je portparol Brajan Hjuz (Brian Hughes).
Ni Tramp ni Savet za nacionalnu bezbednosti nisu okrivili Rusiju za raketni napad koji je izazvao nezavodoljstvo međunarodne zajednice.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je juče pozvao Trampa da poseti njegovu zemlju i uveri se sam šta je učinila ruska agresija.
Lavrov: Dobro definisane garancije u slučaju obnavljanja crnomorske inicijative, mogu biti samo rezultat naređenja Vašingtona Zelenskom
On je podsetio da je Ukrajina gađala stanicu za merenje gasa u Sudži, optužujući Rusiju za taj čin, iako od toga zavisi snabdevanje energijom jednog broja evropskih zemalja.
TASS je prikupio ključne zaključke iz izjava ruskog ministra spoljnih poslova.
Konsultacije Rusije i SAD
Ruski predsednik Vladimir Putin i američki lider Donald Tramp trenutno se informišu o rezultatima rusko-američkih konsultacija u Rijadu u Saudijskoj Arabiji.
„Fokus njihovih razgovora bio je na obezbeđivanju bezbedne plovidbe Crnim morem“.
Ruski pregovarači podsetili su SAD na razloge neuspeha crnomorske inicijative i naveli da Moskva očekuje da „ovog puta neće biti nejasnoća“.
Mogući nastavak crnomorske inicijative
Rusija se zalaže za obnavljanje Crnomorske inicijative u „nekom obliku, koji više odgovara svima“.
Moskvi će biti potrebne „dobro definisane garancije“ u slučaju obnavljanja crnomorske inicijative, a one „mogu biti samo rezultat naređenja Vašingtona“ Vladimiru Zelenskom i njegovom timu: „Inicijativa o Crnom moru je bila ključna tema razgovora u Rijadu. Naš stav je jednostavan: ovom čoveku ne možemo verovati na reč“.
Simptom/TASS
Zelenski: Zvaničnici predsednika SAD počeli da veruju ruskom predsedniku
“U razgovoru sa Trampom u Beloj kući branio sam dostojanstvo Ukrajine… Zašto su se Ukrajinci branili na početku ovog rata? Bilo je to zbog dostojanstva. Mi sebe ne smatramo nekom vrstom supersile”, rekao je Zelenski u intervjuu za “Tajms”.
On je naveo da su Ukrajinci veoma emotivni, kao i da, kada su ugrožena njihova osećanja dostojanstva, slobode, demokratije, taj narod se diže i ujedinjuje.
Zelenski je rekao da je tokom burnog sastanka sa Trampom u Ovalnom kabinetu prošlog meseca imao utisak da SAD “ne zauzimaju poziciju saveznika”.
“Ali u tom trenutku je postojao utisak da nismo saveznici ili da nismo zauzeli poziciju saveznika”, naglasio je ukrajinski lider, govoreći o sastanku sa Trampom u Beloj kući 28. februara koji je pre vremena završen verbalnim sukobom.
Zelenski je rekao da smatra kako su zvanični predstavnici administracije predsednika SAD “počeli da veruju ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na reč”.
Prema njegovim rečima, američki zvaničnici su ponavljali ruske dezinformacije čak i kada su njihove sopstvene obaveštajne informacije bile suprotne tome.
Kao primer je naveo tezu o “opkoljavanju ukrajinskih trupa u Kursku”, što je tvrdnja koju je Tramp više puta ponovio posle razgovora sa Putinom.
“To je bila laž. Američke obaveštajne agencije, među njima i CIA, rekle su Trampu da ukrajinske trupe nisu opkoljene, ali je Tramp nastavio da ponavlja rusku tvrdnju. Verujem da je Rusija pomoću dezinformacija uspela da utiče na neke ljude iz tima Bele kuće. Njihova poruka Amerikancima je bila da Ukrajinci ne žele da zaustave rat i da se nešto mora učiniti da se primoraju na to”, zaključio je Zelenski.
Simptom/Times
Kratka novost u obraćanju Donalda Trampa
“Mislim da smo na pravom putu“, rekao je on, neuobičajeno se povinujući visokim zvaničnicima administracije da otkriju više o razgovoru. Dalje saopštenje će biti objavljeno “uskoro”, rekao je on.
Evo njegovog komentara u celosti:
“Upravo sam obavio veoma dobar telefonski razgovor sa predsednikom Ukrajine Zelenskim. To je trajalo otprilike jedan sat.
Veliki deo diskusije zasnivao se na jučerašnjem pozivu predsednika Putina kako bi se i Rusija i Ukrajina uskladile u pogledu njihovih zahteva i potreba.
Na pravom smo putu i zamoliću državnog sekretara Marka Rubija i savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Valca da daju tačan opis tačaka o kojima se razgovaralo.
Ta izjava će uskoro biti objavljena”.
Simptom/TheGuardian
Volodimir Zelenski: Sjajno je što uz Evropu nismo sami; Bivši predsednik Petro Porošenko: Moj tim sarađuje sa američkim „partnerima“
Ispostavilo se da je francuski predsednik Emanuel Makron takođe sedeo sa ukrajinskim liderom da prođe kroz najnovije ideje i planove za Ukrajinu dok nastavljaju da rade na predlogu koji bi mogao da zadovolji američku administraciju Donalda Trampa i pomogne u postizanju pravednog i trajnog mira na koji pozivaju evropski lideri.
Lideri ukrajinske opozicije odbacili su ideju o održavanju ratnih izbora, nakon medijskog izveštaja o kontaktima između njih i američkih zvaničnika i nakon što je predsednik Donald Tramp svog ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog nazvao „diktatorom“ jer ih nije održao, prenosi Rojters.
Bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko rekao je da njegov tim sarađuje sa američkim „partnerima“ na održavanju podrške Ukrajini – ali je dodao da se protivi ratnim izborima.
U pisanoj izjavi objavljenoj na Telegramu, Porošenko je rekao da izbori treba da se održe tek nakon što se uspostavi mir. On je dodao da bi glasanje trebalo da bude održano najkasnije 180 dana nakon završetka rata.
Julija Timošenko, još jedan opozicioni lider, rekla je da njen tim „razgovara sa svim našim saveznicima koji mogu da pomognu u obezbeđivanju pravednog mira što je pre moguće“, i rekla da izbori ne bi trebalo da se održavaju pre nego što se to postigne.
Simptom/TheGuardian
Tramp planira samit s Putinom nakon verbalnog sukoba sa Zelenskim; ukrajinski predsednik odbacuje teritorijalne ustupke
Ruska vojska je najaktivnija u pravcu Pokrovska, Torecka i u regionu Kurska, saopštava Generalštab Oružanih snaga Ukrajine. Navodi da je na frontu prethodnog dana bilo više od 70 sukoba.
Šef samoproglašene Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin izvestio je da ukrajinske snage prebacuju u Časov Jar dodatne rezerve gde su u toku borbe.
Na diplomatskom terenu iz Londona, nakon hitnog Samita o Ukrajini, na kojem je učestvovao i predsednik Volodimir Zelenski stiže podrška toj zemlji. Britanski premijer Kir Starmer najavljuje novu pomoć Kijevu – 5.000 raketa protivvazduhoplovne odbrane. Kaže da su se Velika Britanija, Francuska i Ukrajina dogovorile da rade na planu prekida vatre koji će biti predstavljen SAD.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navodi da su dobro razmotrili šta je potrebno Ukrajini da obezbedi snažnu poziciju. Poručuje da Evropa mora hitno ponovo da se naoruža.
Iako Zelenski veruje da će moći da obnovi odnose s predsednikom Donaldom Trampom, ističući da je i dalje spreman da potpiše sporazum o retkim mineralima, iz SAD i dalje stižu drugačiji tonovi.
Savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc kaže da SAD još nisu spremne da daju bezbednosne garancije Ukrajini i da one moraju biti deo mirovnog sporazuma u kome će Kijev ustupiti teritoriju Rusiji.
Smatra da bi tokom pregovora o okončanju rata Rusi trebalo da pristanu na raspoređivanje evropskih mirovnih snaga u Ukrajini.
Državni sekretar Marko Rubio ističe da je Donald Tramp jedini na Zemlji koji može da dovede ruskog predsednika Vladimira Putina za pregovarački sto.
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov ističe da Trampova administracija direktno kaže da želi mir, dok Evropa zahteva “nastavak banketa” u vidu rata.
“Informacija da su posmatrači misije OEBS-a u Donbasu tajno preneli podatke o lokaciji jedinica DPR i LNR Oružanim snagama Ukrajine moraju biti istražene”, naglašava Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Dodaje da je OEBS dužan da odgovori na optužbe.
Simptom/RTS
Tri godine rata u Ukrajini – Harkov pod bombama, Rjazanj u plamenu
Zelenski povodom godišnjice početka rata: Tri godine otpora i heroizma Ukrajinaca
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je, povodom treće godišnjice početka rata u toj zemlji, poručio ukrajinskom narodu da je ponosan na heroizam koji su pokazali tokom sukoba.
“Tri godine otpora. Tri godine zahvalnosti. Tri godine apsolutnog heroizma Ukrajinaca. Ponosan sam na Ukrajinu!”, rekao je Zelenski.
Zelenski je, u objavi na mreži Iks, zahvalio ”svima koji brane i podržavaju” Ukrajinu, dodavši da Ukrajina pamti one koji su izgubili živote u odbrani zemlje.
Ranije jutros, u Kijev su doputovali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta.
Na treću godišnjicu brutalne invazije Rusije, Evropa je u Kijevu. Danas smo u Kijevu, jer je Ukrajina Evropa. U ovoj borbi za opstanak nije u pitanju samo sudbina Ukrajine. To je sudbina Evrope”, rekla je Fon der Lajen u objavi na mreži Iks.
Danas se obeležava treća godišnjica početka rata u Ukrajini u punom obimu, a očekuje se da se uskoro nastave rusko-američki pregovori o okončanju rata, u koje Ukrajina i EU nisu uključene.
U Kijevu se danas održava samit posvećen obeležavanju trogodišnjice početka rata u Ukrajini, a na samitu, koji je predsednik Zelenski nazvao “prekretnicom”, učestvovaće ukupno 37 državnih lidera, od kojih će 13 biti prisutno lično, a 24 putem video linka.
Fon der Lajen i Kosta u Kijevu povodom treće godišnjice početka rata u Ukrajini
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta su doputovali u Kijev povodom treće godišnjice početka rata u Ukrajini u punom obimu.
“Na treću godišnjicu brutalne invazije Rusije, Evropa je u Kijevu. Danas smo u Kijevu, jer je Ukrajina Evropa. U ovoj borbi za opstanak nije u pitanju samo sudbina Ukrajine. To je sudbina Evrope”, rekla je Fon der Lajenova u objavi na mreži Iks.
Kosta je na istoj društvenoj mreži objavio fotografiju sa Fon der Lajen na Železničkoj stanici u Kijevu, uz poruku ”U Ukrajini, o Ukrajini, sa Ukrajinom”.
Danas se obeležava treća godišnjica početka rata u Ukrajini u punom obimu, a očekuje se da se uskoro nastave rusko-američki pregovori o okončanju rata, u koje Ukrajina i EU nisu uključene.
Specijalna operacija Rusije, kako Moskva zvanično već tri godine naziva napad na Ukrajinu, počela je 24. februara 2022. godine oko pet časova ujutru po kijevskom vremenu.
Ukrajina je od početka rata sa Rusijom u punom obimu izgubila kontrolu nad oko 11 odsto teritorije, pokazala je analiza Instituta za proučavanje rata Si-En-Ena. Prema proračunima, kada se uzme u obzir teritorija Krima, izgubila je ukupno 18 odsto teritorije.
Prema Kancelariji UN za ljudska prava tokom sukoba je ubijeno ili povređeno više od 40.000 civila.
Američki predsednik Donald Tramp je saopštio da je Ukrajina izgubila 700.000 vojnika, o čemu svedoče satelitski snimci SAD.
Ogromni su gubici i na ruskoj strani takođe u ljudstvu, ali ih Moskva ne iznosi. Tramp je krajem prošle godine izneo tvrdnju da je Moskva izgubila u ratu 600.000 vojnika.
Ukrajina je 6. avgusta prošle godine pokrenula ofanzivu unutar granica Rusije u oblasti Kurska.
Procenjuje se da je u Ukrajini bilo 3,7 miliona interno raseljenih lica, dok je još 6,9 miliona Ukrajinaca potražilo utočište i azil van zemlje, od čega 6,3 miliona u Evropi.
Za nedelju dana od Minhenske konferencije, međunarodna politika se radikalno promenila. Sjedinjene Američke Države i Rusija su počele da približavaju svoje stavove, Evropska unija je ostala sama u svojoj podršci Ukrajini, a sam Kijev pokušava da nađe svoje uporište.
Pregovori predstavnika SAD i Rusije koji su počeli u Rijadu 18. februara nakon dolaska Donalda Trampa na mesto predsednika predstavljaju početak procesa koji bi mogao da dovede do mira i okončanja najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskoga rata.
Telefonski razgovor predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Donalda Trampa snažan je signal da će dve zemlje pokušati da reše postojeće probleme dijalogom. Očekuje se i susret dvojice predsednika.
Tramp traži od Kijeva da potpiše sporazum o prirodnim resursima kao nadoknadu za pomoć koju su SAD pružale tokom rata.
Dan uoči treće godišnjice rata, Zelenski poručuje da da neće priznati 500 milijardi dolara duga SAD.
Kaže i da je spreman da se odrekne predsedničke funkcije, ako bi to značilo mir u Ukrajini ili članstvo u NATO-u.
Ruske snage su prošle noći upotrebile rekordnih 267 dronova protiv Ukrajine, a u roku od nedelju dana Rusija je lansirala 1.150 bespilotnih letelica, preko 1.400 vođenih bombi i 35 raketa
“Strateški kurs razvoja oružanih snaga ostaje nepromenjen u kontekstu brzih promena u svetu”, poručuje predsednik Rusije Vladimir Putin na Dan branioca otadžbine.
Simptom/RTS
Politiko: Trampova Amerika, sada Putinov saveznik
Evropa i Ukrajina ovih dana gledaju koliko je SAD “malo briga” , dok se novi predsednik svrstava u red njihovog najvećeg neprijatelja.
Sedam dana predsedničkih intervencija u rusko-ukrajinskom sukobu učinilo je stvarnim noćne more Ukrajinaca i mnogih njihovih saveznika, poremetivši transatlantske odnose koji podržavaju evropsku bezbednost od 1945. godine.
Evropski političari počinju da shvataju koliko se duboko promenio njihov svet: oni sada moraju da se nose sa Amerikom koja je u najboljem slučaju skeptična, a u najgorem neprijateljska prema starom svetu koji oni predstavljaju.
Posle skoro tri godine čvrste podrške ukrajinskom otporu pod predsedništvom Džoa Bajdena, novi čovek u Beloj kući izgovara Putinove reči. U novom govoru u sredu, on je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenksog označio kao „diktatora“ jer nije raspisao izbore i priznao da mu nije mnogo stalo do ishoda rata.
„Ovaj rat je mnogo važniji za Evropu nego za nas“, napisao je Tramp na društvenim mrežama. “Imamo veliki, prelepi okean kao razdvajanje.”
Osećanja su poražavajuća za Evropljane, ali su u skladu sa neprijateljstvom koje je Tramp pokazao prema kontinentu od povratka na funkciju.
U svom “prvom mesecu” , Tramp i njegov tim su najavili tarife, više puta “divljali” ka EU kao instituciji, prodali Ukrajinu pre nego što su mirovni pregovori uopšte počeli, naveli vreme na istorijskim američkim opredeljenjima za evropsku bezbednost i poželeli dobrodošlicu Putinu da se vrati u međunarodno krilo.
U internim diskusijama u Briselu, neke diplomate direktno pokreću ideju koja je nekada bila nezamisliva: da rukovodstvo SAD nalazi zajednički jezik sa Rusijom u nastojanju da uništi EU.
‘Iritansi’
Tokom prve runde razgovora između američkih i ruskih delegacija u Saudijskoj Arabiji u utorak, dve strane su razgovarale o „iritantima“ u njihovim odnosima, uključujući sankcije uvedene Moskvi kao odgovor na ilegalni rat.
Razgovarali su o mogućnostima za buduću energetsku saradnju i ulaganja — čak i kada je EU dogovorila novu rundu sankcija Rusiji.
Nova realnost se pojavljuje u Briselu: SAD jednostavno nisu na našoj strani.
Proevropske političke stranke u Evropskom parlamentu izdale su zajedničko saopštenje u kojem priznaju razmere krize sa kojima se suočavaju.
Simptom/Politiko
U Parizu evropski lideri o Ukrajini; Sutra u Rijadu pregovori o okončanju rata
Francuski predsednik Emanuel Makron danas će biti domaćin sastanka evropskih lidera na kojem će se razgovarati o situaciji u Ukrajini, rekao je francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro
Britanski premijer Kir Starmer, nemački kancelar Olaf Šolc, generalni sekretar NATO-a Mark Rute i predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen učestvovaće, između ostalih, na sastanku, saopštilo je francusko predsedništvo.
U saopštenju se navodi da će na sastanku učestvovati i zvaničnici iz Italije, Poljske, Španije, Holandije i Danske.
Najava sastanka usledila je dan nakon što je specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za Ukrajinu Kit Kelog rekao da Evropa neće imati mesto za pregovaračkim stolom.
Tramp je u sredu odvojeno razgovarao o ratu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i poručio američkim zvaničnicima da počnu pregovore o okončanju skoro trogodišnjeg sukoba.
Telefonski pozivi su usledili ubrzo nakon što je ministar odbrane SAD Pit Hegset vojnim saveznicima Ukrajine u Briselu rekao da je povratak na granice Ukrajine pre 2014. nerealan i da SAD ne vide da bi deo rešenja bilo članstvo Kijeva u NATO, piše Rojters.
Građani Ukrajine su, prema pisanjima medija, zabrinuti da se Tramp, nakon telefonskog razgovora s Putinom, sprema da rasproda njihovu zemlju.
Makron je za Fajnenšel tajms rekao da je Tramp otvorio “prozor mogućnosti” za rešenje sukoba pregovaranjem, gde “svako mora da igra svoju ulogu”, dodajući da je uloga Zelenskog da razgovara o pitanjima teritorije i suvereniteta.
Britanski premijer Kir Starmer izrazio je spremnost da britanske trupe pošalje u Ukrajinu ukoliko se postigne dogovor o okončanju rata sa Rusijom, preneli su danas britanski mediji.
Starmer je priznao da bi to moglo dovesti britanske snage “u opasnost” ako Vladimir Putin pokrene novi napad, prenosi londonski Gardijan navodeći da je ovo bio prvi put da je britanski premijer eksplicitno potvrdio da razmatra raspoređivanje britanskih mirovnih snaga u Ukrajini.
Ovi Starmerovi komentari su usledili neposredno uoči održavanja današnjeg hitnog samita sa evropskim liderima u Parizu organizovanog s ciljem da se osmisli strategija kojom bi se pariralo nastojanjima predsednika SAD Donalda Trampa da postigne dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i najavama da će smanjiti američka izdvajanja za evropski sistem odbrane.
Starmer je poručio da je ovakva kriza “trenutak koji se dešava jednom u generaciji” i ocenio da je reč o “egzistencijalnom pitanju za Evropu”.
Zelenski doputovao u UAE, dok se sprema sastanak delegacija SAD i Rusije u Rijadu
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski doputovao je u nedelju sa suprugom Olenom Zelenskom u zvaničnu posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Svrha posete UAE je i razgovor o investicijama, ekonomskom partnerstvu i “velikom humanitarnom programu”, objavio je predsednik Ukrajine na svom Telegram kanalu, preneo je Unian.
“Prioritet je da se više naših ljudi vrati kući iz zatočeništva”, naglasio je on.
Prethodno je ukrajinska ministarka ekonomije Julija Sviridenko navela je da je delegacija ukrajinske vlade doputovala u Saudijsku Arabiju kako bi pripremila posetu Zelenskog toj zemlji.
“U narednim danima održaćemo desetine sastanaka kako bismo se pripremili za posetu Volodimira Zelenskog Saudijskoj Arabiji”, napisala je ona u objavi na Fejsbuku.
Istovremeno, izaslanik Bele kuće za Bliski istok Stiv Vitkof potvrdio je da će otputovati u Saudijsku Arabiju, na razgovore o okončanju rata Rusije protiv Ukrajine.
Prema rečima Vitkofa, predstavnici Ukrajine neće biti prisutni na razgovorima.
Pregovori o okončanju rata u Ukrajini trebalo bi da počnu sutra u Rijadu uz učešće zvanične ruske delegacije, preneo je Komersant.
Ruski list nije preneo ko će biti članovi ruske delegacije u pregovorima u Saudijskoj Arabiji, navodeći da su se na Telegramu pojavile informacije o pripremama ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova za posetu Saudijskoj Arabiji.
Očekuje se da će kao predstavnici Sjedinjenih Američkih Država u pregovorima o okončanju rata u Ukrajini učestvovati američki državni sekretar Marko Rubio, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc i specijalni izaslanik predsednika SAD za Bliski istok Stiv Vitkof.
Blumberg je ranije objavio, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, da bi sastanak američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina mogao da se održi u Rijadu narednih nedelja.
Prema Blumbergu, moguće je da će se u delegaciji ruske strana naći pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov i direktor Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin.
Ruske vlasti nisu potvrdile informaciju o sastavu učesnika u pregovaračkom procesu.
Američki predsednik Donald Tramp je 14. februara najavio da će se sastanak o početku pregovora o okončanju rata u Ukrajini održati u Saudijskoj Arabiji.
Predstojeći razgovori u Saudijskoj Arabiji biće među prvim razgovorima na visokom nivou između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država o okončanju rata u Ukrajini i prethodiće sastanku između predsednika SAD Donalda Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina.
Simptom/Tanjug/RTV
Tramp i Putin “zapanjili” Evropu mirovnim planom za Ukrajinu
Bio je to trenutak od kojeg su se Evropljani i Ukrajinci plašili mesecima, ako ne i godinama.
Ipak, kada je konačno došao, “jednog zimskog popodneva” dok se Kijev smrzavao, iznenađenje zbog obima mirovnog plana Donalda Trampa, ostavilo je ukrajinske saveznike u šoku.
Sjedinjene Države su praktično zatražile podršku Ukrajini dok se odupiru ruskoj invaziji, a Tramp je najavio hitne pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i poručio ukrajinskom lideru Volodimiru Zelenskom da odustane od nade da će povratiti svu zemlju koju je Rusija zauzela.
Američki ministar odbrane Pete Hegseth prvi je otkrio stav Amerike na sastanku u sedištu NATO-a u Briselu.
Hegset je rekao svojim kolegama okupljenim u belgijskoj prestonici da Zelenski nema šanse da ostvari svoj cilj da izbaci ruske snage sa Krima i istoka zemlje i vrati Ukrajinu na njene granice pre 2014.
„Potera za ovim iluzornim ciljem samo će produžiti rat i izazvati još patnje“, rekao je Hegset.
Simptom/Politico