„To je zato što žele da budu polarna supersila“, kaže.
Kina vam možda neće instinktivno pasti na pamet kada razmišljate o Arktiku – ali je odlučna da bude veliki arktički igrač. Borila se za kupovinu nekretnina, uključila se u infrastrukturne projekte i nada se da će uspostaviti stalno regionalno prisustvo.
Kina sebe već opisuje kao „blisku arktičku državu“, iako je njen najseverniji regionalni glavni grad Harbin na približno istoj geografskoj širini kao Venecija u Italiji.
Ali Arktik brzo postaje jedan od najžešće osporavanih delova sveta. Peking se suočava sa oštrom konkurencijom iz Rusije, Evrope, Indije i SAD.
Trka za Arktik je u toku
Naučnici za klimu kažu da se Arktik zagreva četiri puta brže nego bilo gde drugde. Ovo utiče na ekosisteme, divlje životinje i lokalno stanovništvo. Arktik je ogroman, obuhvata 4% planete.
Ali globalne sile vide novi svet mogućnosti koji se otvara na Arktiku usled promena životne sredine.
Led koji se topi na Arktiku olakšava pristup neverovatnim prirodnim resursima regiona – kritičnim mineralima, nafti i gasu – kaže se da se oko 30% neiskorišćenog prirodnog gasa nalazi na Arktiku.
I otvara mogućnosti za nove pomorske trgovačke rute, drastično smanjujući vreme putovanja između Azije i Evrope. U izvoznom poslu vreme je novac.
Luka Kirkenes izgleda prilično sablasno
Unutar Arktičkog kruga, na najsevernijoj tački kopnene Norveške, nekadašnji rudarski grad je u oštrom kontrastu sa razglednicom, snegom prekrivenim planinama i fjordovima koji ga okružuju.
Postoje prodavnice sa kapcima i napuštena skladišta, izrešetana razbijenim prozorima. Grad se oseća zaboravljenim i ostavljenim.
Direktor gradske luke, Terje Jørgensen, planira da izgradi potpuno novu međunarodnu luku. Oči mu sijaju kada priča o tome da postane Singapur visokog severa Evrope.
„Ono što pokušavamo da izgradimo ovde u Kirkenesu je luka za pretovar u kojoj se susreću tri kontinenta: Severna Amerika, Evropa i Azija. Iznećemo robu na obalu i pretovariti na druga plovila [za dalji izvoz]. Ne moramo nikome da prodajemo zemljište. Ni kompaniji iz UK, ni kineskoj kompaniji.
Gradonačelnik Meland svakako izgleda oprezan prema namerama Kine. „Želimo odnos sa Kinom, ali ne želimo da zavisimo od Kine“, kaže mi on.
„Evropa mora da se zapita ’Koliko želite da zavisite od totalitarnih i autoritarnih režima?“
Kineski pristup „kupi svoj put do Arktika“ počinje da se odbija širom evropskog Arktika. Nedavni pokušaji Pekinga da kupi morske luke u Norveškoj i Švedskoj i aerodrom na Grenlandu, na primer, odbijeni su.
Ovo gura polarnu gladnu Kinu – najveću svetsku supersilu u nastajanju – u naručje najvećeg igrača na Arktiku, Rusije.
Rusija kontroliše ogromnu polovinu arktičke obale – i privlači kineske investicije
Dve zemlje vojno sarađuju i na Arktiku. Kineska obalska straža ušla je na Arktik prvi put u oktobru, u zajedničkoj patroli sa ruskim snagama. Dve zemlje su mesec dana ranije ovde izvele zajedničke vojne vežbe. U julu, bombarderi velikog dometa iz obe zemlje provokativno su patrolirali Arktičkim okeanom u blizini Aljaske u Sjedinjenim Državama.
Kao da Peking i Moskva gledaju u NATO, koji je pojačao svoje vežbe na Arktiku, i poručuju: Možemo i mi ovo.
Svaka zemlja koja se graniči sa Arktikom je članica NATO-a osim Rusije. Finska i Švedska su se pridružile nakon potpune invazije na Ukrajinu.
Andreas Østhagen, viši saradnik na nezavisnom Institutu Fridtjof Nansen, opisuje Arktik kao „nisko visi plod“ za rusko-kinesku saradnju.
„Rusiji su potrebne investicije i komercijalni akteri koji su zainteresovani za razvoj Arktika – resursa LNG [tečnog prirodnog gasa], resursa nafte ili razvoj severnog morskog puta kao brodskog puta.
„Kina je to tržište. Dve zemlje traže načine da prošire svoju političku, ekonomsku, pa i vojnu saradnju.
Ali Kina želi da se ne povezuje previše blisko sa Rusijom. Želi da izbegne sankcije Zapada i da nastavi da posluje sa zapadnim silama, unutar i van Arktika.
I Rusija ima rezerve.
„Pazite da ne precenjujete odnose Rusije i Kine“, kaže gospodin Osthagen. „Rusija ostaje oprezna da pusti Kinu previše duboko u svoj Arktik.
Simptom/BBC