U svetlu sve češće razmene teških reči i gledanja preko “užarenog plota” velikih svetskih sila čiji se interesi prelamaju preko Bliskog istoka, a i iščekivane osvete Irana prema Izraelu za niz prethodno politički motivisanih atentata na njegove najbliže saveznike, Hamas i Hezbolah, koji su već 10 meseci u otvorenom ratu sa Izraelom, Jovanović za portal “Simptom” kaže da je aktuelna kriza došla “poprilično neočekivano za kolektivni Zapad”.

Komentarišući genezu problema za bliskoistočna sporenja, kaže da se oni češće dešavaju spontano negoli po želji velikih sila, ali se ponekad i otvore “i do izvesne mere kontrolišu od velikih sila kada im je to potrebno”.

“U ovom slučaju može se konstatovati da je kriza na Bliskom istoku došla poprilično neočekivano za kolektivni Zapad jer je bio i još uvek je zauzet pitanjem Ukrajine i rusko-ukrajinskog rata te eksploatisanjem te teme na način koji bi za Zapad bio prihvatljiv, u želji da Rusiju dovede u što teži položaj – ili da je privoli da ponovo postane zapadni ‘mlađi partner’ ili da dođe do njenog urušavanja, što je takođe želja, rekao bih, ako ne i cilj, nekih zapadnih planera”, napominje Jovanović.

U prilog tezi da izbijanje krize i rata na Bliskom istoku, objektivno posmatrano, više pogoduje Rusiji i ruskim interesima nego Zapadu, bivši diplomata kaže da sukob, s jedne strane, “odvlači pažnju ne samo od otvorenog već i ratujućeg konflikta u Ukrajini”, i s druge strane, “demobiliše puno angažovanje Zapada u eksploataciji ‘slučaja Ukrajine'”.

“To je nešto što daje ograničeni karakter ratu i situaciji na Bliskom istoku. Ona je otvorena ali ostaje kao kontrolisana od velikih sila, koje uprkos dramatičnim pretnjama i nagoveštavanjima ‘vrućih momenata’ u međusobnim odnosima, jesu i dalje vezane strahom od ulaska u tzv. nuklearno oružano doba”, navodi Jovanović, koji dodaje da velike sile to neće dozvoliti, “i to je nešto što praktično umiruje čovečanstvo da do direktnog svetskog sukoba i neće doći”.

Kako kaže, to ne znači da ne može doći do otvaranja novih kriza i žarišta, u želji da se u međusobnom nadigravanju i “snimanju” mogućnosti jedne i druge strane, pripremi teren za dan kada će sve to jednom da se primiri i pristupi “podeli interesnih sfera na nov način”.

Za njega, tzv. jednopolarni svet nastao na razvalinama Hladnog rata ne samo da je osporen nego i urušen što se i, kako kaže, pokazalo u pristupu prema pitanju sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini.

“Koliko je kolektivni Zapad u svom agresivnom odnosu prema Rusiji ostao prilično izolovan od ostatka sveta vidi se i po apelima, pa i pretnjama drugim zemljama da pristupe toj seriji sankcija prema Rusiji. Međutim, to nije doseglo dalje od granica tog ‘zapadnog sveta’. Na svim drugim kontinentima nije bilo pozitivnog odgovora na te apele i to je već alarmni znak za Zapad da se nešto dešava što nije mogao da predvidi… a i opominje da bi dalje izolovanje od ostatka sveta zbog jednostrane i agresivne politike prema Rusiji moglo da ga dovede u još tešnji položaj”, precizirao je Jovanović te ukazao da je i to još jedan od razloga što će se slučajevi Ukrajine i Bliskog istoka držati pod kontrolom.

Po njegovim rečima, “erupcione nekontrolisane mogućnosti” sa iznenađujućim dejstvom na Bliskom istoku nisu nikako isključene, kao što, uostalom, nisu bile ni u prošlosti.

“Ali ovoga puta raspored snaga na tom području nije povoljan za Zapad”, zaključio je Vladislav Jovanović.

Simptom/M. M.