Upitan da li očekuje rekonstrukciju crnogorske vlade koja je inače najavljena tokom ove godine, a po dogovoru konstituenata parlamentarne većine – 49 poslanika Skupštine (“Pokret Evropa sad!”, “Za budućnost Crne Gore”, Demokrate, SNP–Demos i partije predstavnice albanske manjine), i u koju bi, prema najavama, trebalo da uđu predstavnici prosrpske koalicije “Za budućnost Crne Gore”, Živković je mišljenja da među raznim mogućim kombinacijama i scenarijima koje premijer Milojko Spajić može upotrebiti “najlogičnija i najlakša solucija jeste uključenje srpskih partija, Nove srpske demokratije Andrije Mandića i Demokratske narodne partije Milana Kneževića, u izvršnu vlast”.”
“Da podsetimo, srpske partije daju defakto manjinsku podršku Vladi. Uključenje srpskih stranaka u Vladu, kroz davanje nekoliko resora, najlakše je rešenje jer Spajić ne bi morao da uđe u savez sa DPS-om ili Bošnjačkom strankom, dve stranke koje su bile okosnica bivšeg režima (bivšeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića)”, navodi Živković i dodaje da je Spajićevim biračima, još uvek, “svaka pomisao saradnje sa bivšim režimom tabu-tema”.
Živković smatra da je, u čitavoj kombinatorici koja proističe iz dosta kompleksnih odnosa na crnogorskoj političkoj sceni, Spajić ipak glavni faktor i “moćniji akter” te da će pre on nego neko drugi “biti stožer Vlade”.
“Izgleda da je jedino izvesno da Milojko Spajić i Dritan Abazović, lider opozicionog Građanskog pokreta URA, ne mogu biti zajedno u Vladi”, kaže on.
Povodom nedavnog “uslovljavanja” od jedne članice koalicije “Za budućnost Crne Gore”, konkretno DNP-a Milana Kneževića, da se u najskorijem periodu usvoji Rezolucija o Jasenovcu u Skupštini CG, i predstave tačne smernice za sprovođenje ekonomskog programa “Evropa sad 2”, koje je aktuelizovano nakon što je Crna Gora podržala Rezoluciju o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, ili će, u suprotnom, DNP uskratiti podršku Vladi, Živković naglašava da “Knežević jeste povisio svoju retoriku i zahteve u poslednje vreme”, ali procenjuje da je to “prirodna posledica frustracija izazvanih Spajićevim odugovlačenjem da ispuni obećano – da će nakon nekoliko meseci manjinske podrške, srpske stranke dobiti nekoliko ministarstava na upravljanje”.
“Ispunjenjem tog obećanja, Spajić bi umirio svoje koalicione partnere, ojačao stabilnost vladajuće koalicije te znatno produžio životni vek ovoj vladi. Određeni otpori sa Zapada, ali pogotovo od opozicije, bili bi neminovni. Ali, čini se da bi, posebno nakon podrške Rezoluciji o Srebrenici u UN, Spajić mogao lakše da brani inkluziju političkih predstavnika Srba i da to ne bi izazvalo neke značajnije potrese”, precizirao je Živković.
Osvrćući se na lokalni crnogorski teren (nedavno održani izbori u Budvi gde se čini da je situacija za formiranje vlasti “pata karta”, a na jesen se šuška o izborima u Podgorici), Živković kaže da su i glavni grad i metropola turizma “dobar primer fragmentisanosti političke scene u Crnoj Gori, tj. podeljenosti pobednika od 30. avgusta 2020. godine”. (Podsetimo, u Podgorici podela jedinstvenog “Pokreta Evropa sad!” Milojka Spajića; a u Budvi budvanskog ogranka “Za budućnost Crne Gore” NSD-a i DNP-a, što je i dovelo do prevremenih izbora.)
“Oboriviši DPS, nekadašnji opozicionari su došli u poziciju da su međusobni takmaci u borbi za uticaj i vlast. Stoga, došlo je do podela, poput one među srpskim političkim korpusom u Budvi, ili unutar PES-a u Podgorici. Uz svu nezahvalnost predviđanja, deluje da i na republičkom nivou i na lokalu još uvek postoji logika da je važno sastaviti vlast na anti-DPS platformi, jer bi svaka saradnja sa partijom trodecenijskog režima bila od birača viđena kao izdaja”, smatra Živković.
S obzirom na to da se zbog nemogućosti formiranja vlasti pominju i novi, tj. ponovljeni izbori u Budvi, u čitavu jednačinu i budvansku “kvadraturu kruga” Živković je umetnuo i, kako se po medijima nagađa, najavljenu podelu Demokratske partije socijalista. Kaže da je izvesno i sigurno da, ako bi do toga došlo, DPS ili “neko njegovo krilo” u nekom momentu “postanu koalicioni partner novim vlastima”.
“Ali, teško je to očekivati u najskorijoj budućnosti. Čak i izbori, ali pre svega dogovor “30-avgustovske većine” su daleko izvesniji”, ocenio je sagovornik portala.
Novinska vest, više nego spekulacija, s obzirom na kredibilnost turskog izvora u kojem je objavljena, da bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović slovi za kandidata za zamenika generalnog sekretara NATO-a, tj. da na tome rade članice NATO-a, za Živkovića su “svojevrsno iznenađenje”.
“U poslednje vreme, mnogo je bilo indicija da Zapad pušta Đukanovića niz vodu – zapadne bezbednosne službe dostavile su dokaze na osnovu kojih je uhapšeno više visokih službenika Đukanovićevog režima, a lokalna i regionalna javnost je čak brujala o izvesnom hapšenju i samog Đukanovića. Na te navode je reagovao i sam Đukanović, jednim intervjuom koji je jasno pokazivao njegovu uplašenost. Naime, bivši predsednik Crne Gore je imao izrazito povišenu retoriku, čak preteći krvnom osvetom, kao starom institucijom crnogorskog društva, u odgovoru na hapšenja njegovih saboraca”, podseća Živković i dodaje da je uz to, došlo i do najava o podeli DPS-a – bivši premijer Duško Marković potvrdio je navode da priprema formiranje nove stranke “što je svakako potez koji teško da je mogao biti učinjen bez amina sa zapadnih adresa”.
Stoga, po Živkovićevom mišljenju, eventualni izbor Đukanovića za zamenika generalnog sekretara NATO saveza “značio bi da Zapad, iako demontira mnoge strukture bivšeg režima, spašava lično Đukanovića”.
“Njegove zasluge za Zapad nisu male, od podrivanja Miloševićeve vlasti, tajnih kontakata sa NATO savezom u vreme agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999, te ulaska Crne Gore u NATO 2017 – što je bila i kruna odnosa Đukanovića sa Zapadom – do prilika da Alijansa zaokruži svoju kontrolu nad Jadranom i, šire gledano, severnim Mediteranom. Stoga, ne bi čudilo da se Đukanoviću ponudi ruka spasa, uprkos njegovoj neupitnoj upletenosti u kriminalne aktivnosti u Crnoj Gori. Svakako, sve vesti su još uvek nepouzdane, te ostaje i otvorena sudbina bivšeg crnogorskog lidera”, zaključio je Bogdan Živković.
Simptom/M. M.