politička kriza

Vladimir Dobrosavljević: Visoka izlaznost i dobra strukturiranost ključ uspeha opozicije na izborima

July 22, 2026 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Komentarišući sve navedene aspekte, on je portalu “Simptom” kazao da se ni kod jednog od pomenutih preduslova ne može sa sigurnošću reći kako će izgledati, tj. da li će biti ispunjen, pogotovo imajući u vidu činjenicu da je, kako je naveo, Srbija problemima veoma bremenito i turbulentno društvo, a politička situacija u najmanju ruku nepredvidiva.

Dobrosavljević kaže da je nepoznanica kako će najširi opozicioni, odnosno antirežimski front nastupiti.

“Za njih bi bilo veoma dobro da se pojave što grupisanije, u što manjem broju kolona. Osim studentske liste koja ima nesumnjivo najveći rejting, bilo bi neophodno da anti-EU lista i pro-EU lista izađu u po jednoj koloni sa svake strane. Međutim, nema naznaka da će to tako i biti, štaviše, imamo varijacije da će čak po dve ili više lista izaći. To stvara problem”, ocenjuje Dobrosavljević i objašnjava da broj opozicionih glasača koje neće pokupiti studentska lista nije preveliki, a uz razdeljen nastup postoji velika verovatnoća da mnogi politički subjekti ne pređu cenzus te da se tako praktično izgube glasovi.

AJS, N. Jovanović, X nalog

On procenjuje da je “uslovno ideologizovanih birača, sklonih jasnijoj i preciznijoj opozicionoj profilaciji nego što nudi studentski pokret”, između 10 i 12 odsto, i da sa aspekta interesa političke alternative nikako ne bi valjalo da zbog neadekvatne strukturiranosti političkih subjekata, “ti glasovi ostanu ispod cenzusa”.

Pitanje izlaznosti i motivacije apstinenata je takođe, po rečima Dobrosavljevića, iznimno važno pitanje.

Foto: AJS, N. Jovanović, X nalog

Podseća na slučajeve iz naše nedavne prošlosti, kada je na izbore izlazilo preko 4.000.000 glasača, što vidi kao nešto bez čega u ovom momentu nema mogućnosti za izborni uspeh političke alternative.

“Iskustvo Crne Gore 2020. i Srbije (tada SR Jugoslavije) 2000. godine pokazuje da je ogromna izlaznost potrebna za smenu vlasti. Sada bez izlaska preko 4.000.000 birača na izbore – a poslednji put se to dešavalo na parlamentarnim izborima 2007. i u drugom krugu predsedničkih izbora 2008. godine – neće biti promene vlasti. Uobičajeni apstinenti imaće značajan uticaj na rezultat predstojećih izbora”, naglasio je Vladimir Dobrosavljević.

S. S. / Simptom

Izbori, vanredni parlamentarni, najavljeni su od strane vlasti za jesen, a njihovo raspisivanje zatražili su studenti u blokadi univerziteta u Srbiji još od maja prošle godine.

Srbiju od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. potresa najveća društveno-politička kriza, a zemlja je praktično potpuno podeljena na dva nepomirljiva i suprotstavljena bloka.

Simptom/M. M.

Konzervativci blizu pakta sa Marin Le Pen: Hoće li krajnja desnica preuzeti vlast u Francuskoj?

November 20, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

To je bio jasan znak da, uprkos čestim poricanjima, daleko umanjeni naslednici konzervativnog pokreta Šarla de Gola polako koračaju ka kontroverznoj „uniji desnice“ koja bi mogla dovesti Le Pen ili njenogu štićenika Džordana Bardelu u Jelisejsku palatu 2027, piše za Gardijan Pol Tejlor, saradnik Evropskog političkog centra.

Nestao je tabu na bilo kakvu saradnju sa ekstremnom desnicom, koji je zagovarao golistički predsednik Žak Širak kada je otac Le Penove, Žan-Mari Le Pen, prvi put stigao u drugi krug predsedničkih izbora 2002.

Nestao je i „republikanski front“ koji je obuhvatao partije od centralne-desnice preko centriste predsednika Emanuela Makrona do radikalne levice France Unbowed (LFI), koji je prošle godine sprečio krajnju desnicu da odnese potpunu pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima.

Prema tom neformalnom paktu, partije „republikanskog luka“ povlačile su svoje kandidate u korist najbolje plasiranog kandidata među njima kako bi pobedile RN u drugom krugu.

To je rezultiralo zastojem u parlamentu sa tri strane, sa slabim vladama koje se smenjuju kao na pokretnoj traci, što je srušilo poverenje javnosti u glavne partije i povećalo rejting RN-a.

Svake nedelje se pojavljuju novi dokazi da se „vatreni zid“ između mejstrim centralne-desnice i ekstremne desnice raspada, dok se Les Republicains bore za opstanak protiv naglog rasta podrške nacionalističkom, ksenofobičnom i euroskeptičnom RN-u.

Nedavne ankete pokazuju da RN ima podršku od 35 odsto ili više, bilo da je njihov predsednički kandidat Le Penova, trenutno sprečena da se kandiduje zbog osude za proneveru sredstava EU, na koju je uložila žalbu, ili Bardela, 30-godišnji predsednik partije. Nijedan od potencijalnih kandidata LR ne dostiže ni 10 odsto, a podrška za kandidate centrista takođe opada.

LR je zaglavljen u borbi za vlast između Retajoa, koji je bio na vrhuncu kao tvrdolinijski ministar unutrašnjih poslova dok nije srušio vladu pre nekoliko nedelja, i Lorana Vokijea, lidera LR-a u parlamentu.

Ostali kandidati LR, uključujući velikog političkog igrača sa severa Gzavijera Bertranda, takođe se takmiče za nominaciju.

Bertrand je jedan od retkih golista koji se protive bilo kakvom dogovoru sa krajnjom desnicom. Njegova linija ima malo uticaja među članovima LR-a u parlamentu koji se bore da sačuvaju svoje mandate, što bi moglo zahtevati barem uzajamni pakt o nenapadanju sa Le Penovom partijom.

Nekolicina LR poslanika, predvođena bivšim liderom partije Erikom Siotijem, odvojila se i sklopila takav dogovor sa Le Penovom na poslednjim parlamentarnim izborima. Sada pritisak za „uniju desnice“ raste – pojačan od strane desničarskih medijskih imperija milijardera Vinsenta Bolorea i Pjera-Eduarda Sterina.

Lideri Les Republicains već se nadmeću sa krajnjom desnicom u oštrom retoričkom nadmetanju i predlozima za ograničavanje imigracije i uskraćivanje prava novim imigrantima. Kao ministar unutrašnjih poslova do septembra, Retajo je zaoštrio uslove za sticanje francuskog državljanstva i vodio kampanju protiv državljanstva po rođenju.

Trenutno, deca imigranata rođena na francuskoj teritoriji automatski stiču državljanstvo kada napune 13 godina, pod uslovom da su pet godina boravila u zemlji.

Glavni konzervativci i dalje pokušavaju da uspostave kontakt sa krajnjom desnicom. Vokije je nedavno sreo Erika Zemura, radikalnog antiislamskog borca desno od Le Pen, kako bi razgovarali o ideji predsedničkih primarnih izbora otvorenih za sve kandidate od centralne do krajnje desnice. RN nema interesovanje za takvo takmičenje jer je njihov kandidat daleko ispred u anketama, pa primarni izbori izgledaju malo verovatno.

Ipak, pokretanje te ideje predstavlja način za gradnju mostova ka desnici izvan LR.

Problem za Les Republicains je što, osim izbornog čuda, „unija desnice“ samo olakšava put tvrdolinijskoj desnici ka vlasti.

Kao što je Žan-Mari Le Pen voleo da kaže, birači više vole original nego kopiju. Dakle, LR bi verovatno završio kao mlađi partner, ili se pridružio vladi u kojoj dominira RN, kao što je sestrinska partija Forca Italia učinila u vladi Đorđe Meloni u Italiji, ili podržavajući RN vladu sa strane.

Dok se ova manevrisanja odvijaju u Parizu, LR se približava krajnjoj desnici i u Evropskom parlamentu u Briselu, gde je njegov lider grupe, Fransoa-Gzavije Belami, glasao za RN-ovu moć za osudu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen zbog njene podrške trgovinskom sporazumu EU sa zemljama Južne Amerike.

LR je takođe glasao zajedno sa tvrdolinijskom desnicom protiv ambicioznog cilja EU za smanjenje emisije ugljen-dioksida do 2040. godine, što pokazuje konvergenciju neprijateljstva prema politikama prijateljskim prema klimi.

Erozija francuskog „vatrenog zida“ protiv ekstremne desnice odražava i raspad barijera u zakonodavnom telu EU.

Centralno desna Evropska narodna partija, kojoj pripada LR, sve je spremnija da sprovede svoju agendu deregulacije uz glasove krajnje desnice kada ne može da nagovori centrističke i socijalističke grupe da popuste oko zahteva za izveštavanje o životnoj sredini i odgovornosti preduzeća.

To su učinili i 13. novembra glasajući o pravilima korporativne održivosti i transparentnosti lanca snabdevanja.

Francuski konzervativni lideri tvrde da žele birače Le Pen, a ne lidere njene partije. Ali kada se suoče sa izborom da izgube preostale gradske opštine ili da sklope dogovore sa RN na opštinskim izborima narednog marta, malo je sumnje da će LR pristati na lokalne sporazume, čak i ako to znači izbor više RN gradonačelnika i odbornika.

Ako Les Republicains postanu omogućavaoci preuzimanja Francuske od strane tvrde desnice, koja bi povukla prava na državljanstvo i socijalnu zaštitu i dovela Pariz u sukob sa EU, to bi verovatno razbilo partiju i označilo kraj golističkog nasleđa u francuskoj politici – kao i moralno diskreditovalo samu partiju.

Simptom/Danas/

Siniša Kovačević za “Simptom”: Pobediće veličanstvena buna Srbije

October 29, 2025 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Kovačević za portal “Simptom” kaže da je neverovatno sa koliko obesti, samoljubivosti i bahatosti prvi čovek države javno istupa, nemajući ni najmanji osećaj da je potrebno smirivanje tenzija u društvu i unormaljivanje atmosfere koja bi vodila prema fer i poštenim izborima.

“Čovek bi pomislio kakav strašan div-junak koji čini čuda, kad gle, on se najpre boji izbora, potom od tog silnog straha ‘čisti’ nepodobne kadrove iz jedne po jedne institucije instalirajući svoje ‘lojaliste’, a najveći dokaz stepena uplašenosti jeste ono ruglo i rugoba usred srpske prestonice zvana ‘Ćacilend’. Samo iz razloga da bi se sprečilo okupljanje ljudi na tom prostoru, nema nijednog drugog razloga za tim jer tamo nema S od studenata koji navodno ‘žele da uče’. Sve je to odjek histerične potrebe za vlašću i straha od silaska sa trona, pošto za mnoge iz vladajuće garniture to neće biti silazak sa vlasti nego odlazak na robiju”, istakao je Kovačević.

Foto: Simptom, 15. mart, protest/arhiva

On napominje da se očito, “čoveku koji je uzjahao na vlast, ona veoma mnogo dopala”.

“Kao što se i svim njegovim poslušnicima vlast jako dopala. Saživeli su se s njome i doživljavaju je kao plen. Zato mu, bez obzira na vrijući lonac koji uveliko kipi i u kome smo, ne pada na pamet da pristane na bilo kakav razuman potez i kompromis koji bi doveo do nečega što bi podrazumevalo npr. dvomesečno ili tromesečno strpljenje do nekih budućih izbora.”

Ti izbori bi, dodaje on, morali biti fer, pošteni i u skladu sa normalnim demokratskim standardima, gde će se narodna volja poštovati, a svi učesnici rezultate priznati, “ni u kom slučaju ne sme biti falsifikovana i pokradena…”.

Foto: X mreža/Vidovdan, Trg Slavija

“Vama, gospodine predsedniče, stotine hiljada ljudi izlaze na ulicu, nije rešenje da lažete o broju prisutnih nego da raspišete izbore i svoje građane umirite, dovedete ih u politički poredak bez trvenja i sukoba, ovolikih omraza itd.”, navodi Kovačević.

Upitan kako vidi kraj aktuelne vlasti, kaže da se pomalo pribojava “da se ovo neće tako lako završiti”, imajući u vidu grčevitu borbu za fotelje i mentalni sklop svevladara, te napominjući da je samo zahvaljujući principu strpljenja koji manifestuju studenti izbegnuta veća eskalacija.

Foto: Simptom

Istovremeno, optimista je da će u krajnjoj instanci studenti, omladina i celo pobunjeno društvo odneti pobedu.

Na pitanje o skupu povodom godišnjice tragedije na Železničkoj stanici, u Novom Sadu 1. novembra, on odgovara da “još ne znamo da li će Marko uzorati drumove i sprečiti odlazak ljudi u Novi Sad, pošto je i takvih najava bilo bez obzira na kasnije demantije”.

“Sa njima se nikad ne zna, hoće li se pojaviti neki Valter da minira prugu, ili Prle i Tihi da naprave neku diverziju. Nismo sigurni kako će se tamo ići ali je sigurno da tamo treba biti”, zaključio je Siniša Kovačević.

Simptom/M. M.

Francuska opozicija žestoko protiv nove vlade

October 11, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Desničarsko Nacionalno okupljanje, koje vodi u svim anketama, saopštilo je da će odmah pokušati da sruši novu francusku vladu, koja „nema nikakvu budućnost“.

Druga vlada Lekornije, koju je proglasio Makron, koji je izolovaniji nego ikada pre u Jelisejskoj palati, je samo loša šala, sramota za demokratiju i poniženje za Francuze, rekao je lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela.

Marin Le Pen, neformalni čelnik Nacionalnog okupljanja, je navela da je jedini cilj ovog Makronovog manevra da se iskoristi ustavna mogućnost i da se budžet usvoji bez glasanja u Nacionalnoj skupštini.

„Nužno je rušenje i ove vlade, a raspuštanje parlamenta je neophodnije nego ikada“, poručila je Le Pen.

Lider stranke krajnje levice Nepokorena Francuska Žan Lik Melanšon poručio je da „su oni koji stoje iza ove komedije ostali smešni“.

„Makron ne može uraditi ništa drugo nego da bude Makron“, naveo je.

Liderka Zelenih Marin Tondelije Makronovu odluku je komentarisala jednom rečju: Neverovatno.

Simptom/Danas/FoNet

Makron zatražio od premijera u ostavci da još jednom pokuša da formira vladajuću većinu u parlamentu

October 7, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Odluka je doneta nekoliko sati nakon što je Lekorni podneo ostavku na mesto premijera, samo 27 dana od stupanja na dužnost.

Lekorni je posle sastanka sa predsednikom države saopštio da je prihvatio zahtev Makrona da održi pregovore kako bi se rešila trenutna politička kriza.

„U sredu uveče ću reći predsedniku da li je to moguće ili ne, kako bi mogao da izvuče sve potrebne zaključke“, rekao je Lekorni.

Makron je posle sastanka sa Lakornijem rekao da je spreman da „preuzme odgovornost“, ako premijer u ostavci u narednih 48 sati ne uspe da dođe do dogovora u parlamentu.

Tom porukom, čini se da Makron nagoveštava da će raspustiti Narodnu skupštinu, ocenili su analitičari.

Liderka Zelenih Marin Tondelije osudila je odluku Makrona da zatraži od premijera u ostavci da još jednom razgovara sa parlamentarnim strankama.

„Sve je to pomalo tužno. Ovo su zaista poslednje poruke iz političkog sveta koji se urušava i drži se kao dagnja za svoj kamen“, rekla je Tondelije novinarima.

Simptom/Danas/FoNet

Kakav je rasplet političke krize u Francuskoj – pred Makronom tri opcije

October 6, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U danu velikih političkih previranja, francuski predsednik Emanuel Makron snimljen je, kako francuski mediji prenose, kako zabrinuto šeta pokraj Sene.

Za zabrinutost ima razloga, budući da je Francuska ostala bez trećeg premijera za nešto više od godinu dana. Ostavka koju je Sebastijan Lekorni jutros podneo, Makronu sigurno zadaje glavobolju.

A politička kriza započela je u junu prošle godine i to upravo Makronovom odlukom da raspiše prevremene parlamentarne izbore posle poraza njegove stranke na izborima za Evropski parlament.

To je, kažu upućeni, bilo kockanje koje ga je koštalo, budući da je tom odlukom stvorio još fragmentiraniji parlament.

Upravo zbog toga za godinu i po dana Francuska je imala čak tri premijera, od kojih je Sebastijan Lekorni uspeo da obori rekord i da sa svega 27 dana na funkciji postane premijer sa najkraćim mandatom u istoriji Francuske.

Opozicija traži vanredne izbore ili Makronovu ostavku

U francuskoj opoziciji mnogi su pohitali da zatraže od predsednika Makrona da raspiše vanredne parlamentarne izbore ili podnese ostavku.

“Makron sada mora da izabere: raspuštanje parlamenta ili ostavku, i to brzo!“, saopštila je krajnje desničarska Nacionalna alijansa na društvenoj mreži Iks.

I lider stranke Nepokorena Francuska (LFI), Žan Lik Melanšon, pozvao je da se hitno razmotri predlog za opoziv predsednika Makrona.

“Nakon ostavke Lekornija, pozivamo na hitno razmatranje predloga koji su podnela 104 poslanika za smenu Emanuela Makrona”, navodi se u objavi Melanšona na platformi Iks.

Šefica poslaničkog kluba partije LFI Matilda Pano izjavila je da je “odbrojavanje počelo” i pozvala Makrona da ode sa funkcije.

“Tri premijera poražena su za manje od godinu dana. Odbrojavanje je počelo. Makron mora da ode”, napisala je Pano nakon ostavke Lekornija.

I krajnja desnica pozvala je na vanredne parlamentarne izbore.

“Ova šala traje predugo, farsa mora da se završi“, poručila je Marin le Pen i dodala da bi bilo “mudro“ da predsednik Makron podnese ostavku.

Dejvid Lisnar iz konzervativne stranke Republikanci takođe je bio među onima koji su pozvali Makrona da napusti funkciju.

Duboka nestabilnost

Francuska je retko prolazila kroz ovako duboku političku krizu od osnivanja Pete republike 1958. godine, koja predstavlja sadašnji oblik državnog uređenja.

Ustav iz 1958. osmišljen je da obezbedi stabilno upravljanje državom, stvaranjem snažne i visoko centralizovane funkcije predsednika sa čvrstom većinom u parlamentu, kako bi se izbegla nestabilnost koja je obeležila periode neposredno pre i posle Drugog svetskog rata.

Međutim, Makron – koji je dolaskom na vlast 2017. godine temeljno preoblikovao politički pejzaž – sada se suočava sa rascepkanim parlamentom u kojem centar više nema presudan uticaj, dok krajnja desnica i krajnja levica dobijaju sve veću snagu.

A Francuska nije navikla da gradi koalicije i postiže konsenzus.

Bio sam spreman na kompromis, ali bilo je previše postavljenih crvenih linija, rekao je Lekorni u današnjem obraćanju nakon podnošenja ostavke.

Do crvene linije sada je stigao Makron pred kojim su tri mogućnosti: da raspiše nove vanredne izbore, podnese ostavku ili pokuša da imenuje još jednog premijera.

Imenovanje četvrtog premijera za godinu dana teško da bi nešto rešilo, a u proteklih nekoliko meseci, Makron, čiji mandat traje do maja 2027. godine, više puta je isključio prve dve mogućnosti.

Ipak, još se čeka njegova reakcija na najnoviju ostavku.

Simptom/RTS/France24/Reuters

Protesti „Blokiraj sve“ i haotične scene širom Francuske: Nastao kolaps u saobraćaju, uhapšeno više desetina demonstranata

September 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Informacije o demonstracijama pod nazivom „Blokiraj sve“ pojavile su se na društvenim mrežama tokom leta, a analitičari i korisnici su ih upoređivali sa protestima „Žutih prsluka“ iz 2018. godine. Tada su demonstracije počele zbog povećanja cena goriva, ali su se ubrzo proširile u širi pokret protiv francuskog predsednika Emanuela Makrona i njegovih planova ekonomske reforme.

Članovi pokreta „Blokiraj sve“, za koji analitičari i zvaničnici kažu da je započeo među desničarskim grupama, a kasnije ga je preuzela levica i ekstremna levica, tvrde da politički sistem više nije funkcionalan i da nije u službi građana.

Ove demonstracije dodatno komplikuju političku situaciju u Francuskoj, samo dva dana nakon što je parlament smenio premijera Fransoa Bajrua u glasanju o poverenju. U utorak je Makron imenovao svog petog premijera u manje od dve godine, Sebastijana Lekornu.

Ekstremno levičarska partija Francuska Nepokorena već je najavila da će podneti predlog za izglasavanje nepovjerenja Lekornu, dok je ekstremna desničarska Nacionalna Rali trenutno spremna da sarađuje sa njim.

Ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo rekao je novinarima u sredu rano ujutro da je oko 50 maskiranih ljudi pokušalo da blokira saobraćaj u Bordou, dok je u Tuluzu došlo do manjeg požara na kablovima, koji je brzo ugašen, ali je i dalje izazvao zastoje između Tuluza i Oša, u jugozapadnoj Francuskoj.

Raspoređene snage bezbednosti i hapšenja širom zemlje

Retajo je naveo da su neke akcije zabeležene i u Parizu tokom noći, ali nije precizirao detalje. Pariška policija saopštila je da je do sada privedeno 75 ljudi, ali nije objavila gde su uhapšeni niti razloge hapšenja, piše Rojters.

Na drugim mestima, operater autoputeva Vinci prijavio je proteste i zastoje u saobraćaju širom Francuske, uključujući Marsej, Montpeље, Nant i Lion.

Ministar Retajo rekao je da je širom zemlje raspoređeno 80.000 pripadnika snaga bezbednosti, uključujući 6.000 u Parizu. Francuski mediji ranije su izvestili da se očekuje učešće oko 100.000 ljudi u demonstracijama.

„Postoji rizik od mobilizacije koja bi mogla dovesti do akcija širom zemlje,“ upozorio je Retajo.

Simptom/Nova.rs/Mila Marinović

Makron će u narednih nekoliko dana imenovati novog premijera Francuske

September 9, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Parlament Francuske danas je velikom većinom glasova izglasao nepoverenje vladi, koju je Bajru predvodio manje od devet meseci.

Bajru je predložio da se u budžetu za narednu godinu potrošnja smanji za skoro 44 milijarde evra, što je uključivalo zamrzavanje socijalnih davanja, ukidanje dva državna praznika i značajno smanjenje budžeta za zdravstvo.

Cilj mu je bio da se smanji javni dug od 3,3 biliona evra, što je 114 odsto bruto domaćeg proizvoda, i budžetski deficit koji je prošle godine bio 5,8 odsto BDP. Opozicija je podržala cilj, ali je zahtevala da se do njega dođe na druge načine.

Naredni premijer biće peti u drugom Makronovom mandatu, koji je počeo 2022. godine. Dosadašnji premijeri u njegovom drugom mandati Elizabet Born, Gabrijel Atal, Mišel Barnije i Fransoa Bajru nisu uspeli da pronađu zajednički jezik sa opozicijom, a analitičari predviđaju da ni Barnijeov naslednik neće imati više uspeha.

Problem za budućeg premijera biće isti kao i za dosadašnje predsednike vlade, jer levica zahteva da se budžet dovede u ravnotežu uvođenjem visokih poreza za bogate, dok desnica traži da se drastično smanje izdaci za migrante.

Simptom/Danas/FoNet

Pala francuska vlada

September 8, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kako prenosi CNN, ukupno 364 poslanika glasalo je protiv Bajrua, a 194 za njega, nakon što je on sam pokrenuo glasanje u pokušaju da progura nepopularni plan štednje od 44 milijarde evra, koji je uključivao ukidanje dva državna praznika i zamrzavanje državne potrošnje.

Bajru će sada biti primoran da podnese ostavku posle samo devet meseci na funkciji, sledeći put svog prethodnika Mišela Barnijea, koji je izgubio glasanje o nepoverenju prošlog decembra.

Njegov odlazak ostavlja francuskog predsednika Emanuela Makrona sa malo prihvatljivih opcija. On može da imenuje još jednog premijera, čija bi eventualni mandat verovatno opet bio na klimavim nogama. Druga opcija je da raspiše nove parlamentarne izbore, na kojim bi, po svemu sudeći, Nacionalno okupljanje Marin Le Pen ostvarilo najbolji rezultat.

Simptom/Danas

Sprema se blokada Francuske: Većina Francuza podržava akciju „Blokiraj sve“

September 8, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Prema istraživanju, 28 odsto je protiv blokade Francuske, dok je 26 odsto neopredeljeno. Glavni razlog za pokret je pad kupovne moći, prema anketi sprovedenoj 3. i 4. septembra.

Levičarske pristalice u ogromnoj većini podržavaju ovaj pokret, koji se pojavio na društvenim mrežama, a manje ga podržavaju simpatizeri desnice i esktremne desnice. Taj pokret blokade se najmanje dopada pristalicama krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje.

Pokret najviše podržavaju pristalice vladajuće centrističke koalicije, dodaje Figaro.

Pozive na štrajkove u sredu, 10. septembra izdalo je nekoliko sindikata, posebno u sektoru transporta i medicinskih usluga, a najavljene su i druge akcije, od kojih neke podsećaju na nekadašnje akcije građanskog pokreta Žuti prsluci, sa blokadama puteva.

Poziva se na izbegavanje korišćenja bankovnih kartica i bojkot odlazaka u kupovinu.

Tačno 51 odsto Francuza pripisuje pokret „Blokiraj sve“ padu kupovne moći domaćinstava, 47 odsto planu premijera Fransoa Bajrua (Francois Bayrou) za smanjenje deficita, a 43 odsto zbog nepopularnosti predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Makcron) i premijera Bajrua.

Anketa je sprovedena uoči glasanja o poverenju vladi u parlamentu, koje je zakazano za sutra i može da izazove pad vlade.

Simptom/Nova.rs/Beta

Vida Ognjenović: Otkazi u prosveti politička odmazda, ucena kod studenata i đaka nije prošla

September 6, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Gostujući u emisiji GrađaNIN na Newsmax Balkans televiziji, pozorišna rediteljka, govoreći o studentskim akcijama, odnosno protestima, napomenula je da na njih gleda navijački i s krajnjim razumevanjem.

“To su moji studenti koji su izašli i rekli dosta, dočekali smo da nas naši studenti prekore što smo toliko trpeli i pravili kompromise, uglavnom na sopstvenu štetu. Divim se studentima, njihovoj izdržljivosti i načinu koji je neinvanzivan iako ih optužuju za nasilje, što je smešno”, navela je ona.

Dodala je da pozdravlja studente i podržava njihov pokret. Komentarišući proteste protiv blokada, književnica se zapitala šta će političkoj stranci koja je na vlasti i njenim pristalicama ulica.

“Postajemo država karneval. Umesto da se rukovodstvo naše države bavi rešavanjem krize i problema, da nemaju ljude na ulicama, oni organizuju proteste. Protiv koga? Politička stranka koja je na vlasti organizuje proteste u svoju korist, za sebe. To je dovelo do građanske unezverenosti i haosa. Ulica je za protestante koji nemaju drugi forum i način”, rekla je Ognjenović.

Rediteljka je istakla da rešenje “političkog haosa” vidi u raspisivanju izbora.

“Hajka na profesore”
Ognjenović je navela da je prosveta na ispitu.

“Politički kriterijum se primenjuje pre svega na prosvetu i sada je hajka na profesore koji su podržali proteste. Škole ostaju bez direktora i nastavnika. Đaci ostaju bez vrhunskih profesora zbog političke krivice. Ako naše društvo to prihvati, naša će prosveta biti unazađena za više desetina decenija”, ukazala je književnica.

Dodala je da je očigledno da su otkazi odmazda.

“Politička ucena kod studenata i đaka nije prošla i bez obzira na sve tako će i ostati. Previše je očigledno da su kazne i otkazi politička odmazda. To ne može da prođe kod mladog čoveka”, zaključila je Ognjenović.

Simptom/Newsmax

Đilas: Potrebni mirni protesti, na njih režim nema odgovor

September 4, 2025 by Miloš Mićanović 1 Comment

Đilas je na KTV televiziji objasnio da na mirne, dostojanstvene proteste, vlast Aleksandra Vučića nema odgovor, a da je i najmanja primesa nasilja, svakako, kaže, izazvanog i podstaknutog od strane režima, loša jer, najpre, doprinosi produbljivanju jaza i podela u društvu, a i neke prema režimu kritički nastrojene ljude odvraća od protesta ili gura u apstinenciju.

“Protesti da bi imali snagu moraju biti mirni i bez ikakve primese nasilja. Protiv sam, i to sam govorio, odlazaka ispred kuća i zgrada gde žive predstavnici vlasti jer to nije dobar način. Tu žive neka deca, i moja deca su kroz to prošla i znam kako to izgleda. Kao što se ne sme dozvoliti razbijanje ili paljenje prostorija nečije stranke”, rekao je Đilas, navodeći da na scene nasilja jedan deo ljudi ne reaguje pozitivno, biva odvraćen od protesta i odlazi u apstinenciju.

Takođe, kako kaže, neki ljudi, ne ulazeći previše u detalje o svemu, ne razmišljaju da je npr. pre samo nekoliko dana u odnosu na momenat kada se desilo neko nasilje, neki student ili građanin sadistički, brutalno i skandalozno prebijen u Valjevu od strane policije.

“Nedužna deca su šutirana na zemlji, svi smo videli to, postoje snimci a ni dan-danas tužilac nije reagovao. Ponavljam, neki ljudi to percipiraju kao ‘svi su oni isti’ ili ‘ta politika je prljava’ itd. Scene nasilja treba izbegavati.”

Đilas je ponovio svoje ranije iznete stavove da je Aleksandar Vučić naneo strašno zlo narodu i zemlji i “formatirao je prema sebi”.

Foto: video

“Situacija je sve gora i zemlja je kao prava ludnica. Mi smo za 13 godina njegove vladavine došli do toga da smo kao društvo nikad podeljeniji, nema institucija, represija aparata sile je strahovita i nepodnošljiva, hapse se svakodnevno ljudi na pravdi boga… Ljudi iz prosvete ostaju bez posla, otpuštaju se nastavnici i direktori, korupcija je na neverovatnom nivou, vidimo svi kako se ponašaju i bahate ljudi koji su pre 13 godina ušli u politiku bez igde ičega, a šta danas poseduju. To više ne može da se sakrije i Vučić će za sve to jednom morati da odgovara”, poručuje Đilas.

Govoreći o stepenu podela i zavađenosti u društvu, lider SSP-a navodi da je namere onih koji kroz istoriju Srbiji nisu želeli dobro ili su igrali na kartu podela u srpskom društvu, huškajući građane jedne na druge, “odmenio Vučić i SNS”.

“Sada to više nije potrebno, Vučić je to odradio.”

Poslednja istraživanja prorežimskog IPSOS-a, koja pominju rejting SNS-a na 48% ocenio je kao “besmislena i smešna”, ali i naveo da SNS ima jako i homogeno biračko telo, “koje će uvek glasati za tu opciju dok su na pozicijama vlasti”.

Simptom/M. M.

Tadić: Mislim da će doći do promene vlasti u skorijem periodu

September 2, 2025 by Miloš Mićanović Leave a Comment

On je, na konkretno pitanje u emisiji na Novoj S, da li očekuje da epilog afere tzv. zvučni top sačeka neka dalja vremena i promenu vlasti, naveo da misli “da će doći do brze promene vlasti”, te da režim Aleksandra Vučića neće imati mogućnost “da na odložen način reaguje na taj ‘zločin učinjen prema građanima'”.

Kralja Milana, 15. mart, raskrsnica “London”/video

“To je bio dramatičan i agresivan napad na građane 15. marta. Vučić je pripremio i neke ljude koji će potom kamenovati građane, siguran sam da će kad-tad doći do sudskog epiloga kao i da će oni koji su vinovnici svega biti osuđeni”, rekao je bivši predsednik Srbije u emisiji “Među nama”.

Terazije, 14. mart, doček studenata, video, arhiva

Tadić je, pokušavši da zamisli situaciju u kojoj je sam na čelu države, a da se, kako kaže, kojim slučajem desila slična tragedija poput novosadske (pad nadstrešnice na ŽS 1. novembra 2024, uz pogibiju 16 ljudi), istakao da bi momentalno podneo ostavku, te je uputio poziv Vučiću da učini isto.

“Da kompletno društvo, građanstvo zbog moje pozicije trpi?; lično bih dao ostavku i išli bismo na nove izbore. Živimo u nenormalno vreme, gde se proizvodi agresija među policajcima, gde se ljudi stimulišu da tuku studente, pobunjene građane, gde se daju dnevnice za odanost režimu… sve to govori o monstruoznosti postojećeg naprednjačkog sistema. Ako ima imalo morala (Vučić) podneo bi ostavku i došlo bi do nekakvog razrešenja ove napete političke situacije. Međutim, on to neće jer se plaši. To je čovek kukavica, koji nema elementarne hrabrosti. Plaši se izbora i gubitka vlasti ne samo on nego i kohorta naprednjačkih biznismena za sve ono što su radili u prethodnom periodu i kako su pljačkali državu, što će se otkriti”, kazao je Tadić i dodao da je Vučićev režim “potpuno razorio srpsko društvo”.

Simptom, arhiva, protest 15. mart

Prema njegovim rečima, režim, kada udara na omladinu i studente, kada se represijom pokušavaju ućutkivati kritičari vlasti i na surov, okrutan i brutalan način vode “ulični ratovi” protiv njih ili koristi strahovita sila, zapravo tako “vodi borbu protiv vlastite budućnosti”.

Foto: Simptom, 15. mart, protest/arhiva

“Ovde je izvrnuta stvarnost na glavu, ovo je ogromna borba koja definiše svačiju ulogu, svakog čestitog čoveka na ulici, ali i u policiji, tužilaštvima, sudstvu… Svaki građanin ima privilegiju da bude heroj i borac. Lično sam optimista i siguran sam da ćemo se izboriti. Nema povratka na staro i situacija za Vučića oćekujem da će biti sve gora i gora u narednom periodu”, poručuje Tadić, uz zapažanje da bi vanrednih izbora moglo biti do kraja godine “ako pritisak studenata, protestanata i cele pobunjene javnosti bude dovoljno jak”.

Simptom/M. M.

Milivojević: Nijedan autokrata nije pobedio sopstveni narod

September 2, 2025 by Miloš Mićanović 2 Comments

On za portal “Simptom” kaže da “nagrizenom režimu” koji, kako ističe, nastavlja okupirati društvo i građane, niko i ništa ne može pomoći i spasiti ga “političkog brodoloma”, a da je jučerašnji 1. septembar “dobrano zamirisao na slobodu”.

“Svedočili smo još jednom veličanstvenom protestu građana Srbije u organizaciji naših najmlađih pobunjenih građana, srednjoškolaca. Da sam u koži prvog čoveka režima, a na sreću nisam, bio bih ozbiljno zabrinut pred rekom ljudi koja hoda i ćuti. Ona zastrašujuća, ujedno i veličanstvena tišina, veoma je jaka poruka”, naveo je Milivojević, dodajući da stoga “razume svu muku i strah našeg vlastodršca”.

“Razumem i da je pobegao u Peking (Kina, poseta NR Kini), to je prilično sigurna destinacija u ovom trenutku za njega. Ali, trebalo bi da se suoči sa istinom i smatram da nije toliko oglupaveo da ne zna da su odvajkada autokrate gubile bitke sa svojim građanima.“

Simptom/arhiva

Milivojević u gro-plan stavlja jučerašnje, kako je rekao, “zaprepašćenje na licima ljudi u ‘moralnom brlogu (ćacilendu)’, kada su se suočili sa rekom protestanata koja je pokraj njih proticala satima”.

“Jasno se videla ukočenost pogleda, zaprepašćenje i neverica kod njih”, napomenuo je Milivojević.

“MUP PRIMER ISTINOLJUBLJA I UGLEDA”

Na pitanje da prokomentariše saopštenje MUP-a da je na protestima juče bilo 19.665 lica (od čega u Beogradu 9.080; istovremeno, skupovi u organizaciji SNS-a se drastično uvećano broje) lider DS-a kaže:

Foto: Simptom, 15. mart, protest/arhiva

“Apsolutno verujem tom saopštenju MUP-a, kao što verujem da je Dalibor Dragijević u policijskoj stanici u Boru umro prirodnom smrću, a ne usled policijske torture, kao što verujem da nemaju zvučni top pa posle tvrde da imaju itd. Sveopšte uzev, mislim da je MUP epski primer istinoljublja i samo neka nastave tako”, zaključuje u ironičnom tonu predsednik DS-a, uz opasku da je “takvih groteski” Srbija prepuna, “deluju posve zabavno i karikaturalno”.

Simptom/M. M.

„Makron da planira ostavku“: Francuska vlada na ivici pada, zemlja pred masovnim protestima

September 1, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Budžetska kriza: Štednja koja deli zemlju

Vlada premijera Bajru predložila je budžet koji predviđa štednju od 44 milijarde evra i ukidanje dva državna praznika. Cilj je smanjenje deficita na 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, kako bi se ispunili kriterijumi Evropske unije i smanjila zabrinutost finansijskih tržišta.

Ministar finansija Erik Lombar izjavio je da bi u suprotnom mogla uslediti intervencija Međunarodnog monetarnog fonda. „Naša je odgovornost da zadržimo poverenje tržišta. Kretanje u pravom smeru je ključno“, rekao je Lombar, ističući da Francuska već sada troši na kamate više nego Italija. Lombar je dodao da plan „fer štednje“ zahteva da najbogatiji doprinesu najviše, kako bi opterećenje bilo pravedno raspoređeno.

Opozicija, međutim, tvrdi da predložene mere nisu fer i da ne rešavaju osnovne probleme. Socijalisti, zeleni i ekstremna levica kritikovali su Bajruov pristup, dok Nacionalni savez Marin le Pen otvoreno poziva na nove izbore.

Politička scena: Premijer na tankoj liniji

Bajru vodi manjinsku vladu, što znači da svaki zakon, uključujući budžet, zavisi od kompromisa s opozicionim strankama. Tri velika bloka – ultradesni Nacionalni savez, centar koji podržava Makrona i levica – pokazuju minimalnu spremnost na saradnju.

Žan-Lik Melenšon, lider „Nepokorene Francuske“, pozvao je sindikate da podrže masovne proteste 10. septembra i organizuju generalni štrajk. Melenšon je u intervjuu za radio izjavio: „Ne možemo da pregovaramo s ovom administracijom. Potrebno je da Makron bude opozvan“.

Čak ni konzervativci nisu pošteđeni kritike. Bivši lider Republikanske stranke Žan-Fransoa Kope izjavio je da bi Makron trebalo da planira svoju ostavku, aludirajući na odlazak generala Šarla de Gola 1969. godine nakon neuspeha referenduma o ustavnim reformama.

Ako Bajru ne obezbedi većinu u parlamentu, predsednik Makron će se naći pred teškim izborom: imenovanje novog premijera, formiranje ekspertske vlade ili raspisivanje parlamentarnih i predsedničkih izbora pre isteka mandata. Svaka od opcija nosi značajan rizik za stabilnost zemlje i Makronov politički kapital.

Protesti 10. septembra: Narod protiv politike štednje

Pokret za „nacionalni šatdaun“ 10. septembra, koji okuplja anonimne aktiviste i razne političke frakcije, dobija sve veći odziv javnosti. Prema anketi “Toluna Haris Interaktiv”, dve trećine ispitanika podržava protest, uključujući glasače s levog i desnog spektra.

Ovaj pokret se već poredi sa „Žutim prslucima“ iz 2018–2019, čija je mobilizacija krenula iz Fejsbuk grupa i prerastala u masovne demonstracije širom zemlje. Melenšon i njegov pokret planiraju parlamentarnu inicijativu za opoziv Makrona, iako se očekuje da neće biti uspešna.

Sindikat CGT pozvao je članove na štrajk gde god je to moguće, dok su i drugi sindikati dali podršku protestu. Građani su, prema izveštajima, izrazili ogorčenje zbog smanjenja socijalnih davanja i ukidanja praznika, što dodatno povećava rizik od masovnih demonstracija.

Istorijski kontekst: Francuska 1932–1933

Kriza u Francuskoj podseća na period iz 1930-ih godina, kada je zemlja bila teško pogođena svetskom ekonomskom krizom. Između 1932. i 1933. godine, Francuska je imala šest premijera u samo godinu dana, što je izazvalo političku paralizu.

Razlog je uvek bio isti – neslaganje oko budžeta. Nijedan predloženi plan, bilo povećanje poreza, smanjenje izdataka ili posebne mere, nije mogao da pridobije podršku većine u parlamentu. Državni budžet je tada postao kamen spoticanja koji je podrio poverenje građana u demokratiju.

Danas, Francuska je prezadužena sa 3.000 milijardi evra, a kamate na dug svake godine gutaju desetine milijardi. Finansijska tržišta pažljivo posmatraju poteze vlade, a pad berzanskog kursa i rast kamata na obveznice signalizuju ozbiljnu zabrinutost.

Reakcije političkih blokova i sindikata

Ultradesni Nacionalni savez: traži nove izbore, investicije u policiju i vojsku, jačanje kupovne moći, finansirano dodatnim zaduživanjem.

Ekstremna levica: planira generalni štrajk i parlamentarnu inicijativu za opoziv Makrona.

Zeleni, socijalisti i komunističke stranke: odbijaju da podrže Bajruov budžet, nude alternativne budžete s većim opterećenjem za bogate.

Sindikati (CGT i drugi): pozivaju na štrajkove i masovne proteste.

Konzervativci takođe kritikuju mere štednje, upozoravajući da bi stroge fiskalne mere mogle dodatno opteretiti srednji sloj i ojačati opozicione blokove koji vode u anketama.

Finansijski pritisak: Tržišta i međunarodni pritisci

Investitori i finansijska tržišta već reaguju na Bajruove predloge. Kamate na državne obveznice nadmašile su nivo grčkih obveznica, što signalizuje nepovjerenje u francusku fiskalnu politiku. Bez kredibilnog plana za konsolidaciju finansija, Francuska bi mogla da izgubi kreditni rejting.

Evropska unija i Brisel takođe vrše pritisak na Francusku da sprovede štedljive mere, dok Međunarodni monetarni fond nadzire fiskalnu politiku zemlje i upozorava na moguće posledice neuspeha.

Ključni mesec za Francusku

Francuska se suočava s kombinacijom političke, ekonomske i društvene krize. Premijer Bajru kocka s poverenjem u parlamentu, predsednik Makron mora da razmotri teške odluke, a građani i sindikati spremaju masovne proteste 10. septembra.

Istorijske paralelne sa krizom iz 1930-ih, visoka zaduženost, rast kamata i nezadovoljstvo građana stvaraju scenario u kojem svaki pogrešan potez može dodatno destabilizovati zemlju. Francuska stoji pred testom svoje političke i finansijske stabilnosti, a naredne nedelje biće ključno da li vlada uspe da sačuva poverenje parlamenta, tržišta i građana.

Simptom/Nova.rs/Mila Marinović

Dobrosavljević: Očekujem na jesen posredovanje međunarodne zajednice u krizi u Srbiji

August 30, 2025 by Miloš Mićanović 1 Comment

Kako i u kom obliku bi to bilo nije još moguće predvideti, navodi on, ali ističe da Evropa sigurno neće mirno i skrštenih ruku gledati sa strane “raspirivanje nestabilnosti u Srbiji, sa potencijalom širenja i prelivanja na region”, potencirajući činjenicu da su “naše vladajuće elite potpuno nespremne da upravljaju krizom, jer da jesu u kapacitetu da to urade, to bi već bilo urađeno”.

Bunt studenata i pobunjenog dela društva ocenio je kao “organski”, a desetomesečne proteste krajnje očekivanim procesom i “posledicom ukupnog nezadovoljstva ogromnog dela društva načinom na koji se upravlja državom”.

Foto: Simptom, 15. mart, protest/arhiva

“Vladajuće strukture su do te mere antagonizovale naše društvo, stvarale podele, frustracije… da su politički protivnici bivali dehumanizovani (od njih su pravljeni politički neprijatelji a ne rivali). Kada imate takvu sliku, logično je da se jedan veliki deo građanstva osetio ugroženim jer vidi da se vladajuća elita i oligarhija odvojila od društva, a da je država postala praktično samo plen u njenim rukama”, poručuje Dobrosavljević u razgovoru za portal “Simptom”, precizirajući da to nezadovoljstvo vidi kao deo jednog neprekinutog niza: počevši od vanrednog stanja u vreme pandemije COVID-a (2020), preko tragedija u Ribnikaru i Mladenovcu (2023), slučaja Banjska (2023), pitanja tzv. kopanja litijuma u Jadru (2024), do nesreće ispod nadstrešnice u Novom Sadu (2024).

“Čitav proces koji je gradirao vremenom doveo je do toga da se, umesto na neki artikulisan politički način, bunt izlije na ulice. Ovo nezadovoljstvo je sveopšte”, ukazuje on.

Foto: FB, Vladimir Dobrosavljević

Govoreći o tzv. posredovanju iz inostranstva u tekuću krizu u Srbiji, navodi nekoliko razloga za to, pre svih iz domena očuvanja stabilnosti i bezbednosti, a podseća i na pre dve godine usvojene Vladine zaključke OEBS-ove kancelarije ODIHR, koji se tiču poboljšanja izbornih uslova u Srbiji.

“Srbija je najpre na putu ka EU. Evropa, siguran sam, ne bi dozvolila da se kriza iz Srbije izlije na susede. Takođe, Srbija je decembra 2023. (kontaminiran izborni proces, posebno na lokalu) preuzela na sebe obavezu da implementira 20 i više preporuka ODIHR-a. Zbog toga su povučena i određena sredstva iz evropskih fondova i krajnji rok za normiranje tih preporuka je upravo kraj ove godine; međutim, zbog pojačanih akutnih tenzija i antagonizama u srpskom društvu, ovde će biti neophodno da se posreduje u smirivanju tenzija, dijalogu oko uopšte načina održavanja izbora, kontrole izbornog procesa, te onemogućavanja svih zloupotreba od strane vlasti: funkcionerske kampanje, ucenjivanja birača, tzv. izbornog turizma, odnosno dovođenja (i dovoženja) birača iz jednog mesta u drugo itd.”

Foto: Simptom/M. P., video

U tom kontekstu (posredovanja) ukazuje na moguću ulogu EU koju, kaže, vlast “nikako ne treba da potcenjuje” ili da važne evropske zemlje čini ljućima, jer, po njemu, ne bi bilo mudro izazivati ih da pokazuju svoju snagu na nekom slabijem od sebe, recimo nama, tj. da pokazuju da su “kadri da kontrolišu ovaj region za koji smatraju da je njihova interesna zona”.

On dalje dodaje da je iskustvo pokazalo da su i demokratija i politička kultura “stvar dobre volje”, te podvlači da “ova aktuelna garnitura na vlasti ne oseća da je za kvalitet života, pa i političkog života u jednom društvu, neophodno da se ponaša na određeni valjan i ispravan način”…

“Taj ispravan i pristojan način svakako ne podrazumeva da se zloupotrebljavaju mnogobrojni državni resursi, koji se vrlo lako mogu zloupotrebiti ako su vam namere nečasne i rđave”, zaključio je Dobrosavljević.

Simptom/M. M.

# politička kriza

Vladimir Dobrosavljević: Visoka izlaznost i dobra strukturiranost ključ uspeha opozicije na izborima

Konzervativci blizu pakta sa Marin Le Pen: Hoće li krajnja desnica preuzeti vlast u Francuskoj?

Siniša Kovačević za "Simptom": Pobediće veličanstvena buna Srbije

Francuska opozicija žestoko protiv nove vlade

Makron zatražio od premijera u ostavci da još jednom pokuša da formira vladajuću većinu u parlamentu

Kakav je rasplet političke krize u Francuskoj – pred Makronom tri opcije

Protesti „Blokiraj sve“ i haotične scene širom Francuske: Nastao kolaps u saobraćaju, uhapšeno više desetina demonstranata

Makron će u narednih nekoliko dana imenovati novog premijera Francuske

Pala francuska vlada

Sprema se blokada Francuske: Većina Francuza podržava akciju „Blokiraj sve“

Vida Ognjenović: Otkazi u prosveti politička odmazda, ucena kod studenata i đaka nije prošla

Đilas: Potrebni mirni protesti, na njih režim nema odgovor

Tadić: Mislim da će doći do promene vlasti u skorijem periodu

Milivojević: Nijedan autokrata nije pobedio sopstveni narod

„Makron da planira ostavku“: Francuska vlada na ivici pada, zemlja pred masovnim protestima

Dobrosavljević: Očekujem na jesen posredovanje međunarodne zajednice u krizi u Srbiji