Zlato je trebalo da bude sigurno utočište za investitore tokom sukoba na Bliskom istoku. Umesto toga, od početka rata u Iranu 28. februara, cena plemenitog metala pala je 11%. To je pokrenulo pitanja o njegovoj reputaciji „sigurne luke“.

Na prvi pogled, to deluje nelogično. Imovina koja služi kao zaštita u krizama obično raste kada globalna situacija postane nestabilna. Ipak, nova analiza LPL Financial, jednog od najvećih nezavisnih brokersko-dilerskih društava u SAD sa 2,3 biliona dolara klijentske imovine, tvrdi da pad zlata nije znak njegovog neuspeha.

Zlato ima više uloga
Prema Kristijanu Keru, šefu makro strategije u toj kompaniji, zlato trenutno ne funkcioniše samo kao utočište za kapital. Ono ima više uloga: delimično je roba, delimično rezervna imovina. A tokom perioda stresa često služi kao zamena za dolare.

Nekoliko država Persijskog zaliva, predvođenih Ujedinjenim Arapskim Emiratima, suočava se sa pritiskom na dolarsko finansiranje nakon što su poremećaji u Ormuskom moreuzu ograničili izvoz nafte i saobraćaj tankera.

Prodaja nafte donosi dolare. Manji izvoz znači i manje dolara koji ulaze u region. A kada računi dospeju na naplatu, vladama je potrebnija likvidnost nego čuvanje vrednosti.

Turska
Turska pruža konkretan primer. Suočena sa rastućim pritiskom na tursku liru nakon energetskog šoka, centralna banka zemlje prodala je i zamenila tri milijarde dolara vredne zlatne rezerve tokom samo jedne nedelje u martu kako bi stabilizovala tržišta.

To pomaže da se objasni neobična slabost zlata. Geopolitički strah obično tera investitore ka zlatu. Ali kada vladama i centralnim bankama zatreba gotovina, zlato postaje izvor finansiranja.

Novac
Narodna banka jedini kupac zlata koje proizvede Ziđin: Prošle godine otkupila rekordni broj poluga
Nevena Petaković
AI
Pet AI četbotova, ista pitanja: Kad će izbori, koje će biti cene zlata i nafte, ko je najuspešniji u Srbiji…

Ker upozorava da pritisak možda još nije završen. Države pogođene velikim energetskim poremećajima obično prvo pokušavaju da obnove zalihe goriva, stabilizuju budžete i popune devizne rezerve. A za sve to su potrebni dolari.

Nedavni pad zlata ne znači da investitori gube poverenje u njega. Međutim, pad cene pokazuje da nekim od najvećih svetskih vlasnika zlata trenutno više treba gotovina nego zaštita. A za imovinu od koje se očekuje da pruži finansijsku fleksibilnost tokom kriza, to znači da zlato zapravo radi upravo ono za šta je namenjeno.

Simptom/Forbes