cena zlata

Cena zlata je pala11% od početka rata u Iranu

May 9, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Zlato je trebalo da bude sigurno utočište za investitore tokom sukoba na Bliskom istoku. Umesto toga, od početka rata u Iranu 28. februara, cena plemenitog metala pala je 11%. To je pokrenulo pitanja o njegovoj reputaciji „sigurne luke“.

Na prvi pogled, to deluje nelogično. Imovina koja služi kao zaštita u krizama obično raste kada globalna situacija postane nestabilna. Ipak, nova analiza LPL Financial, jednog od najvećih nezavisnih brokersko-dilerskih društava u SAD sa 2,3 biliona dolara klijentske imovine, tvrdi da pad zlata nije znak njegovog neuspeha.

Zlato ima više uloga
Prema Kristijanu Keru, šefu makro strategije u toj kompaniji, zlato trenutno ne funkcioniše samo kao utočište za kapital. Ono ima više uloga: delimično je roba, delimično rezervna imovina. A tokom perioda stresa često služi kao zamena za dolare.

Nekoliko država Persijskog zaliva, predvođenih Ujedinjenim Arapskim Emiratima, suočava se sa pritiskom na dolarsko finansiranje nakon što su poremećaji u Ormuskom moreuzu ograničili izvoz nafte i saobraćaj tankera.

Prodaja nafte donosi dolare. Manji izvoz znači i manje dolara koji ulaze u region. A kada računi dospeju na naplatu, vladama je potrebnija likvidnost nego čuvanje vrednosti.

Turska
Turska pruža konkretan primer. Suočena sa rastućim pritiskom na tursku liru nakon energetskog šoka, centralna banka zemlje prodala je i zamenila tri milijarde dolara vredne zlatne rezerve tokom samo jedne nedelje u martu kako bi stabilizovala tržišta.

To pomaže da se objasni neobična slabost zlata. Geopolitički strah obično tera investitore ka zlatu. Ali kada vladama i centralnim bankama zatreba gotovina, zlato postaje izvor finansiranja.

Novac
Narodna banka jedini kupac zlata koje proizvede Ziđin: Prošle godine otkupila rekordni broj poluga
Nevena Petaković
AI
Pet AI četbotova, ista pitanja: Kad će izbori, koje će biti cene zlata i nafte, ko je najuspešniji u Srbiji…

Ker upozorava da pritisak možda još nije završen. Države pogođene velikim energetskim poremećajima obično prvo pokušavaju da obnove zalihe goriva, stabilizuju budžete i popune devizne rezerve. A za sve to su potrebni dolari.

Nedavni pad zlata ne znači da investitori gube poverenje u njega. Međutim, pad cene pokazuje da nekim od najvećih svetskih vlasnika zlata trenutno više treba gotovina nego zaštita. A za imovinu od koje se očekuje da pruži finansijsku fleksibilnost tokom kriza, to znači da zlato zapravo radi upravo ono za šta je namenjeno.

Simptom/Forbes

Narodna banka otkupljuje rekordni broj poluga zlata koje proizvede Ziđin

May 2, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Prema podacima u nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, kompanija Srbija Ziđin Koper je prošle godine prihodovala skoro 227,6 milijardi dinara od prodaje bakra, zlata i srebra.

Od prodaje katoda bakra kompanija je došlo 173,4 milijarde dinara. Od prodaje zlata – 48,4 milijardi dinara. A od prodaje srebra – 4,6 milijardi dinara.

Prihodi od prodaje zlata koji se pojavljuju u finansijskom izveštaju ove firme odnose se na prihode od prodaje – čistog zlata.

Na pitanje u kojim sve oblicima proizvode zlato u Srbiji, Srbija Ziđin Koper u odgovoru za Forbes Srbija navodi da zlato proizvode u formi zlatnih poluga i da shodno srpskim zakonima kompanija ima obavezu da proizvedeno zlato najpre ponudi Narodnoj banci Srbije.

„Tek ukoliko bi NBS odbila da ga kupi, što se do sada nikada nije desilo, kompanija bi mogla da traži dozvolu za izvoz“.

U 2025. godini, a ni ranije, nije bilo prihoda od prodaje zlata na inostranom tržištu, navodi Srbija Ziđin Koper.

Ukazuju da je NBS jedini kupac zlata koje se proizvede u kompaniji Srbija Ziđin Koper, i da je kompletan prihod od prodaje zlata te kompanije ostvaren prodajom zlata Narodnoj banci Srbije.

Na pitanje Forbes Srbija da li kompanija izvozi rudu ili koncentrate sa sadržajem zlata, iz kompanije odgovaraju – ne.

„Kompanija Srbija Ziđin Koper ne izvozi ni rudu ni koncentrate sa sadržajem zlata“.

NBS otkupila 344 zlatne poluge
Narodna banka Srbije je u toku 2025. od kompanije Srbija Ziđin Koper otkupila 344 zlatne poluge ukupne težine 4,3 tone.

To je bila rekordna količina zlata otkupljena na godišnjem nivou, navode iz centralne banke za Forbes Srbija.

„NBS na domaćem tržištu kupuje zlato iz dinara, čime uvećava devizne rezerve. Kupovine se obavljaju po ceni koja se formira na osnovu referentnih cena zlata na međunarodnom tržištu“.

Na kraju marta 53,7 tona zlatnih rezervi

Zlatne rezerve Narodne banke su na dan 31. mart 2026. iznosile 53,7 tona.

To je, navodi NBS, u odnosu na kraj jula 2012. preko tri puta više, jer su tada bile manje od 15 tona.

Vrednost zlatnih rezervi je na kraju marta ove godine iznosila oko 6,9 milijardi evra, sa učešćem od 24,4 odsto u ukupnim deviznim rezervama. NBS ukazuje da je to preko 11 puta više od njihove vrednosti krajem jula 2012.

Gde sve država kupuje zlato
Iz Narodne banke Srbije u odgovoru za Forbes Srbija navode i da monetarno zlato, u obliku poluga zlata, kupuju na domaćem i međunarodnom tržištu.

NBS otkupljuje ponuđene poluge zlata kompanije Srbija Ziđin Koper – od decembra 2018. godine

U periodu decembar 2018 – mart 2026, centralna banka je od te kompanije otkupila 1.297 poluga zlata ukupne težine 16,3 tone, navode.

Prethodno je NBS iz domaće proizvodnje kupovala zlatne poluge od RTB Bor.

„NBS namerava da i u narednom periodu nastavi sa kontinuiranom kupovinom zlata na domaćem tržištu. Time ne samo da doprinosi dodatnoj diversifikaciji strukture deviznih rezervi, već ih i uvećava, jer plaćanja zlatnih poluga obavlja iz dinara, a ne iz deviza kao u slučaju kupovine na međunarodnom tržištu kada se nivo deviznih rezervi ne menja, već samo njihova struktura“.

Kupovina zlata i u inostranstvu
Pored kupovine zlata iz domaće proizvodnje, NBS je u poslednjem tromesečju 2019. i 2020, kao i sredinom 2024. kupovala zlato na međunarodnom tržištu u inostranstvu, ukupno 17 tona zlata.

Sve kupljene poluge poseduju međunarodni LGD standard. Taj standard garantuje visoku finoću zlata od najmanje 99,5 odsto.

„Transakcije su obavljene preko jedne od najkredibilnijih međunarodnih institucija – Banke za međunarodna poravnanja (BIS) iz Bazela“, navodi NBS.

NBS navodi i da je usled rasta cene zlata na međunarodnom tržištu, vrednost poluga kupljenih u inostranstvu „više nego udvostručena“, odnosno povećana je 2,5 puta.

Ziđin u Srbiji
Kompanija Srbija Ziđin Koper je deo multinacionalne Ziđin Majning Grupe, čije je sedište u Kini.

Kompanija u Srbiji posluje od 2018. godine, kada je preuzela 63 odsto udela u Rudarsko topioničarskom basenu Bor (RTB Bor) dokapitalizacijom od 350 miliona dolara.

Pripajanjem tri zavisna preduzeća (Rudnici bakra Bor, Rudnik bakra Majdanpek, Topionica i rafinacija bakra) matičnom društvu RTB Bor d.o.o, nastalo je jedinstveno preduzeće RTB Bor koje je registrovano 2018. Kao takvo je poslovalo zaključno sa 18. decembrom 2018. godine, do dana preuzimanja od strateškog partnera Ziđin Majning Kina. Tada se i naziv ovog preduzeća u Boru menja u „Serbia Zijin Copper“.

Rudnici kojima upravlja Srbija Ziđin Koper nalaze se u Boru i Majdanpeku.

Pored Srbija Ziđin Kopera, u Srbiji posluje još jedna kompanija iz kineske Ziđin Grupe. U pitanju je Srbija Ziđin Majning.

Srbija Ziđin Majning u Srbiji posluje od januara 2019. godine. Tada je kompanija preuzela akcije kanadske firme Nevsun Resources i postala novi vlasnik jednog od najbogatijih nalazišta rude – Čukaru Peki.

Proizvodnja je započela 2021. godine kada je rudnik Čukaru Peki zvanično pušten u rad.

Srbija Ziđin Majning se bavi proizvodnjom i prodajom koncentrata bakra i zlata i time generiše prihod od prodaje.

Simptom/Forbs Srbija

Rekordne cene zlata teraju italijanske juvelire da prave jeftinije dizajne

January 30, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

U italijanskim čuvenim centrima proizvodnje zlata, juveliri prerađuju svoje dizajne kako bi smanjili sadržaj zlata, dok se utrkuju da ublaže uticaj rekordnih cena i privuku kupce koji paze na svoj budžet. To su novi izveštaji istraživača tržišta plemenitih metala u ovoj zemlji dizajna, gde zlato oduvek ima primarnu poziciju u trgovini nakitom.

U 2024. godini, italijanski sektor zlata, srebra i nakita nastavio je uzlazni trend koji se pojavio krajem 2023. godine, konsolidujući rast izvoza. To potvrđuju podaci Istraživačkog centra Konfindustrija Federorafi, zasnovani na podacima ISTAT-a. Izvoz je dostigao 15,5 milijardi evra, što predstavlja međugodišnji porast od preko 41%. Porast je uglavnom bio vođen visokim cenama plemenitih metala — sa zlatom koje je poraslo za 23%, a srebrom za 21% — i izuzetnim učinkom Turske, koja je sama činila 34,5% ukupnog izvoza, uprkos tome što je u sektoru učestvovalo manje od 3% italijanskih kompanija.

Uvoz je, s druge strane, opao za 8,1%, što je dovelo do povećanja trgovinskog suficita sektora na 13,2 milijarde evra, što je povećanje od 55,9% u poređenju sa 2023. godinom. Međutim, kada se isključe fluktuacije cena, slika deluje manje optimistično.

Na regionalnom nivou, Areco je na vrhu liste izvoznih okruga, beležeći izvanredan porast od 119,3% na 7,7 milijardi evra, uglavnom zahvaljujući tokovima ka Turskoj. Vičenca sledi sa +14,9%, ispred Milana i Alesandrije.

Simptom/Rojters/Vicenzaoro.com

Retko dešavanje na tržištu plemenitih metala: Srebro se kreće brže od zlata

January 27, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Po jednom pokazatelju, srebro je sustiglo zlato. I čak ga nadmašilo.

Odnos cene zlata i srebra (cena jedne unce zlata podeljena cenom jedne unce srebra) pao je ispod 50 prvi put od marta 2012. godine. Jednostavno rečeno, to znači da se srebrom trguje na najvišem relativnom nivou u odnosu na zlato u gotovo 14 godina. Cena zlata porasla je za više od 80% tokom poslednjih godinu dana, na 5.100 dolara po unci. Srebro je skočilo za 250%, na 110 dolara po unci. I oba su na istorijski najvišim nivoima.

Ovi pomaci mogu se pripisati uznemirenim investitorima. Ratovi u Evropi i na Bliskom istoku se nastavljaju. Trgovinske tenzije između SAD i Kine ponovo se pojačavaju. Poverenje u dolar slabi kako američki dug raste, a inflacija ostaje tvrdoglavo iznad 2%. U međuvremenu, politički lideri upozoravaju da se posleratni globalni sistem kruni. Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu prošle nedelje, kanadski premijer Mark Karni rekao je da se „međunarodni poredak zasnovan na pravilima“ raspada. Taj sistem se odnosi na decenije trgovinske, bezbednosne i finansijske saradnje izgrađene nakon Drugog svetskog rata. Kada taj poredak deluje nestabilno, investitori imaju tendenciju da traže imovinu za koju veruju da će zadržati vrednost van okvira vlada i valuta.

Pa kako bi normalizacija odnosa cene zlata i srebra izgledala u ovom trenutku?

Brojevi mogu da se uravnoteže u dva pravca. Ako se cena zlata ne pomeri mnogo sa oko 5.100 dolara po unci, srebro bi moralo da padne na oko 72 dolara da bi se vratio dugoročni prosečan odnos od 70. To bi značilo pad od približno 35%. Ako, pak, srebro ostane na 110 dolara, zlato bi moralo da poraste na oko 7.700 dolara po unci.

Po jednom pokazatelju, srebro je sustiglo zlato. I čak ga nadmašilo.

Operacija Tvist
Poslednji put kada je odnos pao na ovako nizak nivo bilo je u martu 2012. godine. Taj period se poklopio sa „Operacijom Tvist“ američkih Federalnih rezervi. Fed je pokušavao da obori dugoročne kamatne stope kupovinom 667 milijardi dolara dugoročnih obveznica i prodajom kratkoročnih.

Operacija Tvist, koja se smatra trećom rundom kvantitativnog popuštanja, izazvala je zabrinutost da centralna banka ostaje bez konvencionalnih alata i da prepisuje pravila monetarne politike. Niži prinosi učinili su gotovinu i obveznice manje privlačnim mestima za ulaganje. Investitori su se okrenuli imovini za koju su verovali da može sačuvati vrednost ako politika jeftinog novca oslabi dolar. I zlato i srebro su tokom tog perioda rasli.

Širi kontekst čini rast cena plemenitih metala lako razumljivim. Međutim, brzinu kretanja srebra u odnosu na zlato teže je opravdati.

Dva scenarija
Istorija pokazuje koliko je ovo neuobičajeno. Od 1985. godine, prosečan odnos iznosio je oko 70 i pao je ispod 50 u samo oko 6% trgovačkih dana. To ne znači da mora odmah – ili uopšte – da se vrati na viši nivo. Ratovi, dug i inflacija i dalje usmeravaju novac ka metalima. Ipak, kada se broj koji se gotovo nikada ne pojavljuje ipak pojavi, investitori to primećuju. A kada ih dovoljno to primeti, to može početi da oblikuje ono što sledi.

Pa kako bi normalizacija odnosa cene zlata i srebra izgledala u ovom trenutku?

Simptom/Forbes

Zašto ilegalno vađenje zlata pretiče kokain, kao droga izbora trgovaca ljudima u Latinskoj Americi

November 23, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ovde cena zlata dostiže nove maksimume na svetskim tržištima. I ukorenjuje se u drugim državama.

U julu je tadašnji ministar spoljnih poslova Perua Elmer Šialer rekao da je ilegalna ekonomija zlata u Peruu sedam puta veća od trgovine kokainom.

Kolumbija je tradicionalno bila epicentar uzgoja koke u Južnoj Americi. Ali proizvodnja kokaina je porasla u Peruu, gde je prošle godine proizvedeno više od 800 tona, prema podacima Stejt departmenta SAD. Uzgoj koke se proširio iz udaljenih planinskih područja u peruanske nizije, ogroman deo zemlje koji se graniči sa Brazilom i Kolumbijom, gde nove varijante napreduju.

Region Ukajali je zabeležio najveći porast uzgoja koke, kao i tajnih aerodroma i ruta za izlaz droge, prema nedavnom izveštaju Amazon Voč-a Rikarda Soberona, bivšeg direktora Devide, zvanične peruanske agencije koja se bori protiv ilegalnih tokova droge i trgovine ljudima u tu svrhu.
Istraživanje grupe Mongabej prošle godine identifikovalo je 128 tajnih aerodromskih pista usečenih u džungli širom šest peruanskih regiona, od kojih su neke okružene plantažama koke. Sve u planu držanja ovih tokova van zvaničnih kontrola.

Napadi dronova Trampove administracije na brodove koji navodno dovoze ilegalnu drogu u SAD dolaze usred eksplozije količine kokaina koji se proizvodi u Kolumbiji i Peruu

Pandemija COVID-19 pokrenula je eksponencijalno širenje ilegalnog rudarstva zlata i proizvodnje koke, rekao je Den Kolins, pisac o organizovanom kriminalu u regionu Amazona.

Policija je sprovodila strogu blokadu, dajući slobodu organizovanim kriminalnim grupama da prošire svoju teritorijalnu kontrolu, posebno u udaljenim područjima. A blokada je značila da su mnogi Peruanci, od kojih više od 70% radi u neformalnoj ekonomiji, bili primorani da pronađu alternativne prihode, često u ilegalnim zanimanjima, rekao je Kolins.

Tradicionalno, prema Kolinsu, peruanski proizvođači su sarađivali uglavnom sa meksičkim kartelima kako bi isporučili prerađenu drogu sa peruanske pacifičke obale. Nekoliko američkih udara koji su ciljali brodove koji navodno prevoze drogu bilo je u Pacifiku, ali velika većina peruanskog kokaina je namenjena Evropi, prema rečima bivšeg peruanskog ministra unutrašnjih poslova, Rubena Vargasa.

Prednost je jednostavna

Kokain je ilegalan od uzgoja do prodaje na ulicama. Veliki deo peruanskog zlata se ilegalno vadi, ali kada se rafiniše, ne razlikuje se od legitimnog metala, a njegovo poreklo se ne može pratiti.

„Kriminalne organizacije su otkrile da je ilegalno rudarenje zlata bezbednija i profitabilnija imovina u koju mogu da ulažu novac od trgovine drogom i, zauzvrat, lakše peru imovinu“, prema Kolinsu, autoru predstojeće knjige „Krvavo zlato: Šokantna istinita priča o amazonskoj zlatnoj groznici“.

Bande koriste „iste rute krijumčarenja, logistiku, zalihe prekursora poput dizela i koriste svoju teritorijalnu kontrolu da bi iskoristile sve dostupne resurse: zlato, koku, drvo“, dodao je.

Duž amazonske granice Perua sa Kolumbijom, disidenti kolumbijske pobunjeničke grupe FARK kontrolišu proizvodnju i distribuciju. Duž duže peruanske granice sa Brazilom, „Komando Vermeljo (Crvena komanda), jedna od najmoćnijih kriminalnih grupa u Brazilu, se učvrstila“, prema Kolinsu.

„Krčenje šuma u peruanskom Amazonu, trovanje njegovih reka i gubitak divlje flore i faune, pored uticaja na zajednice koje su preci živele na ovim teritorijama, u ovom trenutku su nepovratni“, rekao je Uerta za CNN.

Nestabilna, fragmentirana politika Perua, kao i široko rasprostranjena korupcija i trgovina ljudima, pogoršali su situaciju. U poslednjih pet godina bilo je više od desetak ministara unutrašnjih poslova.

Često su ilegalna seča šuma i rudarstvo rezultat koruptivnog dodeljivanja licenci i dozvola od strane izabranih javnih zvaničnika i visokih birokrata, navodi se u izveštaju Kancelarije UN za kontrolu droga.

„Rezultat je slaba unutrašnja bezbednost i nedostatak kontinuiteta u sprovođenju zakona. Istovremeno, lobiji unutar nepopularnog peruanskog Kongresa favorizuju ilegalno rudarstvo zlata“, rekao je pisac Kolins.

Deo prihoda od tih poslovanja pronalazi put u peruansku politiku pred izbore sledeće godine

Vargas, bivši ministar unutrašnjih poslova, slaže se da je odgovor na ilegalno rudarstvo ukaljan njegovim vezama sa političkim sistemom.

Simptom/CNN

Amerika u zalihama zlata vrednim 750 milijardi dolara, zvanično procenjenim na 11 milijardi

August 9, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Nagli rast cena zlata i nacionalni dug od 37 biliona dolara ponovo su pokrenuli raspravu o ponovnoj proceni vrednosti zlatnih rezervi. Nova analiza Federalnih rezervi razmatra kako su druge zemlje prikupile sredstva putem revalorizacije.

Cena zlata porasla je više od 40% u poslednjih godinu dana. Sa manje od 2.400 dolara po unci na više od 3.400 dolara. U međuvremenu, nacionalni dug SAD približava se cifri od 37 biliona dolara.

To je oživelo ideju koja je dugo bila smatrana marginalnom. Revalorizacija zlatnih rezervi države radi prikupljanja novca. Zvuči neostvarivo, ali nova analiza Federalnih rezervi sugeriše da možda i nije tako nerealno.

Federalne rezerve objavile su 1. avgusta dokument pod nazivom „Zvanične revalorizacije rezervi: međunarodno iskustvo“. U njemu se opisuje kako je pet zemalja iskoristilo dobitke od svojih zlatnih rezervi za prikupljanje sredstava. Dokument ne predlaže da SAD učini isto. Ali objašnjava korake koji bi bili potrebni i šta se može očekivati ako bi se to desilo.

Knjigovodstvena i stvarna vrednost
Analiza obuhvata Nemačku, Italiju, Liban, ostrva Kurasao i Sveti Martin, i Južnu Afriku. Neke zemlje su prihode od revalorizacije koristile za smanjenje duga. Druge su ih iskoristile za pokrivanje gubitaka centralnih banaka. Primeri su ograničeni, ali pokazuju kako su vlade uspevale da iskoriste skrivenu vrednost bez povećanja poreza ili izdavanja novih obveznica.

Ministarstvo finansija SAD procenjuje svoje zlato po ceni od 42,22 dolara po unci. To je cena koja je postavljena još 1973. godine. Država poseduje 261,5 miliona unci zlata, većinom uskladištenog u Fort Noksu u Kentakiju. Po toj zvaničnoj ceni, zlato vredi 11 milijardi dolara. Po današnjoj tržišnoj ceni, vredelo bi više od 750 milijardi dolara. Revalorizacija ne bi zahtevala prodaju zlata. Samo bi se ažurirala njegova knjigovodstvena vrednost.

Ministarstvo finansija moglo bi da prilagodi vrednost američkih zlatnih rezervi kroz nekoliko računovodstvenih koraka. Moglo bi da „penzioniše“ trenutni zlatni sertifikat od 11 milijardi dolara (koji je izdalo Ministarstvo finansija) i da utvrdi višu zvaničnu cenu zlata (koja može biti niža ili viša od tržišne). Zatim bi moglo da „prenese“ zlato Federalnim rezervama po toj novoj ceni, potencijalno ostvarivši dobit od više milijardi – pa i triliona dolara (napomena: nije neophodno da cena bude jednaka tržišnoj). Fed bi potom vratio zlato Ministarstvu u zamenu za novi sertifikat. Zlato fizički ne menja mesto, ali Ministarstvo na taj način dobija znatna sredstva.

Upisivanje novih sredstava Ministarstvu povećava količinu novca u opticaju. To bi moglo podstaći inflaciju. Kritičari ovu ideju nazivaju „zaobilaznim štampanjem novca“ ili čak običnom „računovodstvenom manipulacijom“. Neki podsećaju na revalorizaciju zlata iz 1934. godine. Ona je dovela do naglog povećanja novčane mase. Tada je Federalna rezerva bila gurnuta u stranu, a Ministarstvo finansija preuzelo je faktičku kontrolu nad monetarnom politikom, sve do Sporazuma Fed-Ministarstvo iz 1951. kojim je vraćena nezavisnost centralne banke.

To istorijsko iskustvo možda je jedan od razloga zašto ideja nije sprovedena. Sa obnovljenim kritikama Federalnih rezervi od strane Trampove administracije – uključujući i zamerke zbog odlaganja sniženja kamatnih stopa – svaki potez koji bi mogao da se protumači kao podrivanje nezavisnosti Feda mogao bi izazvati političke napade i negativnu reakciju tržišta.

To verovatno objašnjava zašto su zvaničnici brzo zatvorili vrata toj ideji.

Simptom/Forbes

Cene zlata i gasa u porastu, cene pšenice i nafte u padu

January 23, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Analiziraju se prvi koraci američkog predsednika Donalda Trampa i očekuju procene Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
Tramp je u prvom danu nakon stupanja na dužnost izbegao da poveća uvozne carine, što je podstaklo optimizam investitora i rast indeksa u Evropi, prenosi Si-En-Bi-Si.

Indeks frankfurtske berze DAX je u 9.30 sati porastao na 21.211,00 poena, francuski CAC 40 na 7.797,55 poena, britanski FTSE 100 na 8.559,42 poena, dok je moskovski MOEX pao na 2.934,28 poena.

Vrednost američkog berzanskog indeksa Dow Jones je pred današnje otvaranje berzi u Sjedinjenim Američkim Državama porasla na 44.025,81 poen, a vrednost indeksa Nasdaq na 19.756,78 poena, dok je indeks S&P 500 pao na 6.049,24 poena.

Prema aktuelnim podacima sa berzi, cena sirove nafte je pala na 75,516 dolara, a cena nafte Brent na 79,056 dolara.

Evropski fjučersi gasa za februar su se na otvaranju berze TTF prodavali po ceni od 50 evra za megavat-sat.

Evropski berzanski indeksi u porastu, pad cena zlata, poskupeli nafta i pšenica

Cena zlata je porasla na 2.750,79 dolara za uncu, a cena pšenice pala na 5,5642 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).

Vrednost evra u odnosu na dolar na valutnoj berzi Forex iznosi 1,04125, što je otprilike za 0,13 odsto manje nego juče.

Simptom/CNBC

# cena zlata

Cena zlata je pala11% od početka rata u Iranu

Narodna banka otkupljuje rekordni broj poluga zlata koje proizvede Ziđin

Rekordne cene zlata teraju italijanske juvelire da prave jeftinije dizajne

Retko dešavanje na tržištu plemenitih metala: Srebro se kreće brže od zlata

Zašto ilegalno vađenje zlata pretiče kokain, kao droga izbora trgovaca ljudima u Latinskoj Americi

Amerika u zalihama zlata vrednim 750 milijardi dolara, zvanično procenjenim na 11 milijardi

Cene zlata i gasa u porastu, cene pšenice i nafte u padu