Cena zlata iznosila je oko 4.414,50 dolara u 10.45 ujutru u utorak. To je pad od oko 1,5%, mada je ranije tokom jutra pala na najniži nivo od oko 4.374,10 dolara, odnosno oko 2,5%.
Cena srebra iznosila je oko 65,01 dolar u 10.45 ujutru. To je pad veći od 2%, nakon što je tokom trgovanja ranije pala na 64,35 dolara.
Cene zlata i srebra padaju svakog dana od kraja prošle nedelje, povlačeći se sa najviših nivoa u 15 nedelja koje su dostigle. Analitičari taj pad uglavnom pripisuju sve većim očekivanjima da će Federalne rezerve povećati kamatne stope. Možda već na narednom sastanku kasnije ovog meseca.
Drugi faktor – jačanje dolara
Ole S. Hansen, šef strategije za robu u Sakso Banci, rekao je da su očekivanja o povećanju kamatnih stopa jedan od glavnih faktora koji trenutno vrše pritisak na zlato. Kao drugi faktor naveo je jačanje dolara, koji je u utorak ujutru ojačao oko 0,1%.
Očekivanja da bi Fed mogao da poveća kamatne stope porasla su u petak nakon što je predsednik Federalnih rezervi Kevin Vorš nagovestio da bi centralna banka mogla da ima „još posla“ ukoliko se inflacija ne vrati na cilj od 2%. Hansen je njegov govor prethodno opisao kao „jastrebovski“.
Zlato je tokom celog avgusta beležilo značajan rast, čime je prekinut uglavnom stagnantan period tokom leta, pre nego što je njegova cena počela da pada krajem prošle nedelje. Ranije ovog meseca Ministarstvo finansija SAD najavilo je da će povećati otkup dugoročnog državnog duga. To je, prema rečima analitičara, pomoglo skoku cene zlata. Prošle nedelje zlato je dostiglo najviši nivo u 15 nedelja. Analitičari su to takođe pripisali slabljenju američkog dolara.
Verovatnoća povećanja kamata
Analitičari smatraju da je nakon Voršovog govora u petak sve verovatnije da će Fed uskoro povećati kamatne stope. Alat FedWatch kompanije CME Group pokazuje da postoji 66,2% verovatnoće da će Fed povećati kamatne stope na sastanku u septembru. Pre Voršovog govora verovatnoća povećanja u septembru iznosila je oko 36%. Verovatnoća povećanja kamatnih stopa do sastanka Feda u oktobru ili decembru još je veća i iznosi 75,9%, odnosno 89,7%.
Predsednik Donald Tramp oglasio se u ponedeljak uveče povodom kamatnih stopa, rekavši novinarima da smatra da bi Sjedinjene Države trebalo da imaju „najniže kamatne stope bilo gde u svetu“.
„U stara vremena… kada bismo objavili dobre podatke, kamatne stope bi padale. Sada, ako objavite dobre podatke, kamatne stope rastu jer su toliko uplašeni zbog inflacije“, rekao je Tramp.
Tramp je, međutim, rekao da poštuje Vorša i da će predsednik Feda „uraditi ono što mora da uradi“ kada je reč o kamatnim stopama. Tramp se već dugo zalaže za smanjenje kamatnih stopa Feda. Često je kritikovao Džeroma Pauela, prethodnog predsednika Feda, sa kojim je bio u sukobu upravo zbog kamatnih stopa.
Simptom/Forbes