Hamas kao trajni izgovor bez jasnog centra i oni koji koriste pomoć kao oružje; Jedna od priča sa mesta stradanja

Foto: video

Hamas kao trajni izgovor bez jasnog centra i oni koji koriste pomoć kao oružje; Jedna od priča sa mesta stradanja

Društvo Svet 12. avgust 2025. 18:00

6. juna sam prvi put odlučio da krenem ka jednom od distributivnih mesta kojim upravlja takozvana Humanitarna fondacija za Gazu (GHF). Na dugoj šetnji od 12 km, pratilo me je nekoliko prijatelja.

“Otišao sam sa slabom nadom da ću dobiti malo hrane za svoju porodicu. Ono što smo zatekli nije imalo ni traga čovečnosti. Scena koju smo videli u distributivnom centru ličila je na bojno polje.

Palestinski dečak smrvljen na smrt sa ispalim tanjirom pomoći u Gazi…

Izraelska vojna vozila stajala su pored kamiona GHF-a, sa masivnom barijerom ispred sebe. Okupacioni vojnici bili su postavljeni na uzvišenim položajima, sa oružjem usmerenim direktno na palestinske civile koji su se okupljali.

U jednom trenutku, stigla su dva kamiona i na ponižavajući način bacila pomoć na zemlju. Svako ko je pokušao da se približi dočekan je vatrom izraelskih vojnika. Na kraju, izraelski vojnik je preko razglasa objavio: „Sada možete dobiti pomoć“, i gomila je pojurila ka kutijama.

Muškarci su se gurali i gurali, deca su plakala, a žene su drhtale od straha i iscrpljenosti. Samo mala manjina je uspela da dođe do neke pomoći. Neki su pokušali da ukradu od onih koji su je zaradili. Velika većina – uključujući i mene – vratila se kući praznih ruku.

Još dva puta sam otišao na lokaciju GHF-a.

Na trećem putovanju, pratio me je Nader, dvadesettrogodišnji mladić koga sam upoznao tokom raseljavanja. Nader je živeo blizu mene i redovno je odlazio na lokaciju GHF-a.

Pre genocida, radio je kao čuvar u sirotištu na istoku Kan Junisa. Radio je više od čuvanja skloništa; brinuo se o deci, pomagao im u svakodnevnom životu i pružao im osećaj sigurnosti. Nakon što mu je život uništen, preuzeo je odgovornost da izdržava svoju porodicu, decu svojih rođaka.

Viđao bih ga kako se vraća sa mesta pružanja pomoći prekriven prašinom od glave do pete, potpuno iscrpljen ali me je pozdravljao sa blagim osmehom čak i kada nije uspeo ništa da uzme.

Devetnaestog jula, Nader i moj šesnaestogodišnji rođak Haled su se spremali da odu na lokaciju GHF-a. Odlučio sam da ne idem, izgubivši svaku nadu na tom mestu, potpuno uveren da je to zamka gde su stanovnici Gaze svakodnevno ubijani pod zastavom „humanitarnog rada“.

Rekli su da će pokušati da stignu tamo rano kako bi obezbedili hranu. Nader se nikada nije vratio. Haled se vratio ranjen sa šrapnelom u nozi.

Izraelske snage su otvorile vatru i ispalile nekoliko granata na gladne civile. Većina mučenika bila je na čelu linije. Nadera su pogodila tri metka – u grudi, stomak i nogu – zajedno sa šrapnelom od granate koja je pala blizu njega.

Naderovo ubistvo bilo je razorno za njegovu porodicu; on im je bio jedini izdržavalac. Nisu mogli da pronađu reči da izraze svoju tugu, samo suze su padale na njegovo beživotno telo, dok su ga oplakivale.

Naderova smrt je zabeležena u sumornoj statistici Palestinaca ubijenih na mestima za distribuciju pomoći, koja danas iznosi 1.500

Za svet, on je bio samo broj; za mene, on je bio dobar čovek koji nikome nije naudio, već je uvek pomagao drugima; zanimanje ga je opljačkalo svega, njegovog doma, njegovog posla, njegovih snova o putovanjima i radu u dizajnu i video montaži. Njegova porodica je sada osuđena na glad.

Od kada je GHF počeo da deluje u Gazi pre više od dva meseca, skoro svaka veća humanitarna organizacija je osudila njega i njegov metod distribucije pomoći.

Dana 7. avgusta, Lekari bez granica objavili su izveštaj pod nazivom: Ovo nije pomoć. Ovo je organizovano ubijanje. U njemu su pružili medicinske dokaze da su civili namerno ciljani i opisali lokacije GHF-a kao „smrtonosne zamke“.

Nedelju dana pre toga, Hjuman rajts voč je objavio izveštaj u kojem se navodi da ono što se dešava predstavlja ratni zločin, napominjući da je sistematsko pucanje na palestinske civile bez opravdanja očigledno kršenje međunarodnog humanitarnog prava. Potvrdili su da se distribucija pomoći pretvorila u „redovna krvoprolića“.

Ono što zločine GHF-a čini još strašnijim jeste to što njegovo rukovodstvo poriče šta se dešava i prihvata narativ okupacije. Njegov predsednik, Džoni Mur, izjavio je da u Gazi nema gladi, ignorišući medicinske izveštaje koji dokumentuju smrt dece od gladi. Optužio je Hamas za krađu pomoći i odbacio izveštaje o humanitarnoj situaciji kao „dezinformacije Hamasa“.

Čak je tvrdio da je Hamas namerno naudio palestinskim civilima kako bi okrivio izraelsku vojsku ili GHF. Pa ipak, stvarnost na terenu, kojoj sam se iz prve ruke uverio, jeste da su jedini ljudi sa oružjem prisutni na lokacijama GHF-a njihovi plaćenički stražari i okupacioni vojnici. Palestinci koji tamo dolaze su izgladnjeli civili, kosti im vire od ekstremne gladi.

Nastavak operacija GHF-a ima implikacije van Pojasa Gaze. Davanje legitimiteta ovoj organizaciji umesto njenog osuđivanja i raspuštanja rizikuje da centre za humanitarnu pomoć pretvori u polja smrti svuda.

Ne želim da smrt mog prijatelja Nadera bude uzaludna. Svi koji su odgovorni za njegovo ubistvo, i svi koji su dozvolili da se pomoć distribuira preko GHF-a ili ga finansirali ili mu dali lažni humanitarni pokriće, moraju biti pozvani na odgovornost.
Ono što nam je potrebno nije samo da zaustavimo ove prakse, već da krivično gonimo sve koji su pomoć pretvorili u zamku, koristili glad kao oružje i doprineli ubistvu nevinih.

Ćutanje o ovim zločinima je saučesništvo, a ćutanje danas znači da će se ponoviti sutra.

Simptom/Aljazeera

Autorski tekstovi Simptoma podležu pravilima o navođenju izvora; tekst se može uz gorepomenuto u celini ili delovima preuzimati.

“Otišao sam sa slabom nadom da ću dobiti malo hrane za svoju porodicu. Ono što smo zatekli nije imalo ni traga čovečnosti. Scena koju smo videli u distributivnom centru ličila je na bojno polje.

Palestinski dečak smrvljen na smrt sa ispalim tanjirom pomoći u Gazi…

Izraelska vojna vozila stajala su pored kamiona GHF-a, sa masivnom barijerom ispred sebe. Okupacioni vojnici bili su postavljeni na uzvišenim položajima, sa oružjem usmerenim direktno na palestinske civile koji su se okupljali.

U jednom trenutku, stigla su dva kamiona i na ponižavajući način bacila pomoć na zemlju. Svako ko je pokušao da se približi dočekan je vatrom izraelskih vojnika. Na kraju, izraelski vojnik je preko razglasa objavio: „Sada možete dobiti pomoć“, i gomila je pojurila ka kutijama.

Muškarci su se gurali i gurali, deca su plakala, a žene su drhtale od straha i iscrpljenosti. Samo mala manjina je uspela da dođe do neke pomoći. Neki su pokušali da ukradu od onih koji su je zaradili. Velika većina – uključujući i mene – vratila se kući praznih ruku.

Još dva puta sam otišao na lokaciju GHF-a.

Na trećem putovanju, pratio me je Nader, dvadesettrogodišnji mladić koga sam upoznao tokom raseljavanja. Nader je živeo blizu mene i redovno je odlazio na lokaciju GHF-a.

Pre genocida, radio je kao čuvar u sirotištu na istoku Kan Junisa. Radio je više od čuvanja skloništa; brinuo se o deci, pomagao im u svakodnevnom životu i pružao im osećaj sigurnosti. Nakon što mu je život uništen, preuzeo je odgovornost da izdržava svoju porodicu, decu svojih rođaka.

Viđao bih ga kako se vraća sa mesta pružanja pomoći prekriven prašinom od glave do pete, potpuno iscrpljen ali me je pozdravljao sa blagim osmehom čak i kada nije uspeo ništa da uzme.

Devetnaestog jula, Nader i moj šesnaestogodišnji rođak Haled su se spremali da odu na lokaciju GHF-a. Odlučio sam da ne idem, izgubivši svaku nadu na tom mestu, potpuno uveren da je to zamka gde su stanovnici Gaze svakodnevno ubijani pod zastavom „humanitarnog rada“.

Rekli su da će pokušati da stignu tamo rano kako bi obezbedili hranu. Nader se nikada nije vratio. Haled se vratio ranjen sa šrapnelom u nozi.

Izraelske snage su otvorile vatru i ispalile nekoliko granata na gladne civile. Većina mučenika bila je na čelu linije. Nadera su pogodila tri metka – u grudi, stomak i nogu – zajedno sa šrapnelom od granate koja je pala blizu njega.

Naderovo ubistvo bilo je razorno za njegovu porodicu; on im je bio jedini izdržavalac. Nisu mogli da pronađu reči da izraze svoju tugu, samo suze su padale na njegovo beživotno telo, dok su ga oplakivale.

Naderova smrt je zabeležena u sumornoj statistici Palestinaca ubijenih na mestima za distribuciju pomoći, koja danas iznosi 1.500

Za svet, on je bio samo broj; za mene, on je bio dobar čovek koji nikome nije naudio, već je uvek pomagao drugima; zanimanje ga je opljačkalo svega, njegovog doma, njegovog posla, njegovih snova o putovanjima i radu u dizajnu i video montaži. Njegova porodica je sada osuđena na glad.

Od kada je GHF počeo da deluje u Gazi pre više od dva meseca, skoro svaka veća humanitarna organizacija je osudila njega i njegov metod distribucije pomoći.

Dana 7. avgusta, Lekari bez granica objavili su izveštaj pod nazivom: Ovo nije pomoć. Ovo je organizovano ubijanje. U njemu su pružili medicinske dokaze da su civili namerno ciljani i opisali lokacije GHF-a kao „smrtonosne zamke“.

Nedelju dana pre toga, Hjuman rajts voč je objavio izveštaj u kojem se navodi da ono što se dešava predstavlja ratni zločin, napominjući da je sistematsko pucanje na palestinske civile bez opravdanja očigledno kršenje međunarodnog humanitarnog prava. Potvrdili su da se distribucija pomoći pretvorila u „redovna krvoprolića“.

Ćutanje o ovim zločinima je saučesništvo, a ćutanje danas znači da će se ponoviti sutra.

Simptom/Aljazeera