U istom smislu, način na koji večeramo može drastično uticati na sve ostalo. „Sve se vrti oko poslednjeg obroka u danu“, objašnjava dr Veronika Sančez Rivas, endokrinolog i stručnjak za ishranu u Womanhood Clinic,

„Ako želimo dubok, kontinuiran i miran noćni san, neophodno je razmotriti kvalitet i količinu naših večera, kao i vreme.“

Najbolje vreme za večeru

Vreme kada večeramo može drastično uticati na naš san, na bolje ili na gore.

„Jedna od najmoćnijih preporuka je da večeramo tri do četiri sata pre spavanja“, kaže Sančez Rivas. „Trebalo bi da uskladimo svoja tela sa satima svetlosti i tame.“

Apsorpcija svih hranljivih materija iz naše hrane takođe uključuje mikrobiotu, skladištenje i transport aminokiselina, holesterola, trigliceridnih estara, glikogena i još mnogo toga.

Prema Sančezu Rivasu, „proces jedenja večere pokreće ceo orkestar varenja i sve to doprinosi tome da li ćemo se dobro odmoriti ili ne.“

Svi ti električni i hemijski signali koji se šalju iz želuca u mozak, srce i creva troše mnogo energije, što je pojačano dodatnim protokom krvi u celom digestivnom traktu. „Zato, kada jedemo večeru bogatu mastima, sosovima, slatkišima i alkoholom, u početku možemo osetiti pospanost i brzo zaspati“, objašnjava Sančez Rivas.

„Međutim, obično ne spavamo tako dobro nakon toga – noćna buđenja će biti stalna, posebno u ranim jutarnjim satima.“ To je zato što su ove namirnice snažni ometači sna, pokrećući endokrini odgovor koji povećava nivo insulina, kortizola i dopamina – sve to ne podstiče mirno i tiho stanje koje je našem telu potrebno da bi čvrsto spavalo.

Savršena večera zaista postoji

Aina Kandel, dijetetičarka i nutricionistkinja, slaže se.

Za nju bi savršena večera onda bila ona koja uključuje meko kuvano povrće poput tikvica, brokolija, spanaća, patlidžana i praziluka, koje nudi i vlakna i antioksidante bez preopterećenja sistema, kao i nemasne proteine poput bele ribe, jaja, tofua, mekih mahunarki jer obnavljaju tkiva i regulišu apetit. Ona bi takođe uključila složene ugljene hidrate poput kinoa, integralnog pirinča, slatkog krompira ili raženog hleba, jer podstiču odmor zahvaljujući sadržaju triptofana i serotonina. Trebalo bi uključiti i dozu zdravih masti – ekstra devičansko maslinovo ulje, avokado, orasi – jer podržavaju neuronske funkcije i osećaj sitosti. Posle večere, ona smatra da bi ispijanje infuzije opuštajućeg bilja poput matičnjaka ili valerijane bio savršen završetak.

Kandel takođe pravi razliku između vrste aktivnosti u kojima učestvujemo i hranljivih materija koje su nam potrebne. Nakon mentalno zahtevnog dana, kaže da bi trebalo da nadoknadimo glukozu i mikronutrijente u mozgu večerom koja kombinuje masnu ribu, zeleno povrće i integralne žitarice. Zamislite: losos sa kinoom i brokolijem. Međutim, ako je dan bio fizički intenzivan, prioritet je nadoknaditi glikogen kroz jela napravljena od pirinča, mahunarki ili slatkog krompira sa tofuom i dinstanim povrćem.

Simptom/Vogue