Ako za doručak svakog dana jedete ovsenu kašu ili jaja i avokado, a za večeru ribu, povrće i pirinač, lakše ćete planirati i pripremati obroke, što će vam, u velikoj meri olakšati svakodnevicu. Takođe, isti obroci mogu pomoći u održavanju nivoa energije. Ipak, ovaj način ishrane ima svoje nedostatke…
Koliko je zdravo svakog dana jesti iste obroke?
Ograničena ishrana može postati problem
Iako je za neke možda normalno da jedu iste obroke svaki dan, ova rutina može dovesti do zabrinjavajućih rezultata. Ketrin Mecelar, nutricionistkinja i konsultantkinja za intuitivnu ishranu iz Sijetla, objasnila je da neko ko jede istu hranu svaki dan može imati ono što se zove ARFID – izbegavajući/restriktivni poremećaj u ishrani koji utiče na to da ljudi jedu vrlo malo hrane ili izbegavaju određenu hranu.
Pored toga, konzumiranje iste hrane svaki dan može dovesti do nedostataka hranljivih materija i problema sa varenjem kao što su nadimanje i zatvor. „Ljudi nemaju koristi od toga da jedu istu hranu svaki dan“, rekla je ona. „Ljudsko telo najbolje funkcioniše kada je ishrana raznolika tokom dana, nedelje ili dužeg vremenskog perioda.“
Raznolikost je generalno najbolja za naše zdravlje
„Mislim da je raznovrsnost najbolja, pa pokušajte da jedete različite vrste žitarica, različite vrste povrća i različite vrste proteina tokom meseca“, rekla je Van Ek. „Mislim da ne treba da preterujete sa raznovrsnošću obroka, ali treba da promenite svoj meni ako je uvek isti. Između ostalog, na ovaj način ćete više uživati u hrani. Ako jedete istu hranu svaki dan, brzo će vam dosaditi.“
Nutricionistkinja takođe predlaže da jedete puno povrća jer sadrži korisna vlakna, vitamine, fitonutrijente i antioksidante koji snižavaju holesterol i krvni pritisak i pomažu u prevenciji bolesti.
„Ako dnevni obrok uključuje raznovrsnu hranu, dobićete mnogo više hranljivih materija u samo tom jednom danu nego ako samo jedete jaja i tost za doručak, sendvič sa ćuretinom za ručak i govedinu i pirinač za večeru svaki dan“, rekla je Van Ek. Međutim, prema njenim rečima, u redu je pripremiti istu hranu za nedelju dana, kao što je piletina sa pirinčem i brokolijem za ručak, sve dok je promenite sledeće nedelje.
Dugoročno, neuravnotežena ishrana može uticati na mentalno zdravlje i društveni život osobe.
Ograničavanje izbora hrane „može povećati anksioznost zbog hrane“, rekla je Mecelar. „Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i u njoj treba da uživate, tako da izbor hrane može uticati i na mentalno zdravlje ljudi. Još jedna loša stvar u jedenju iste hrane je da to može dovesti do intenzivne žudnje za hranom koju ne jedete.
Mecelarova je prokomentarisala sportiste na strogim dijetama: „Oni na kraju maštaju o hrani, razmišljaju o njoj ceo dan, pa se čak i bude noću želeći nešto što ne bi trebalo da jedu“. Suština je da ako želite da živite zdrav život, jedite raznovrsnu hranu i unosite dovoljno hranljivih materija.
„Važno je razmišljati o izboru hrane koju jedete, ali naglašavanje oko donošenja ‘zdravih’ izbora hrane nije nužno korisno“, rekla je Van Ek. „Ne morate imati savršenu ishranu. Ali ako želite da je poboljšate, razmislite o hrani koju jedete, a ako shvatite da jedete premalo povrća ili proteina, ili da vam je nivo šećera u krvi loš, postepeno pravite male promene. Ali potpuna promena vaše ishrane na takav način da analizirate svaku hranu koju jedete nikada nije rešenje.“
Simptom/N1