U nedavnoj studiji objavljenoj u Psichiatry Research, stručnjaci su analizirali podatke UK Biobank o spavanju i zdravlju 73.888 ljudi. Oni koji redovno odlaze na spavanje posle jedan ujutru imaju veću verovatnoću da dožive poremećaje mentalnog zdravlja kao što su depresija i anksioznost od onih koji su otišli ​​u krevet pre jedan ujutru.

Nije bilo ni važno da li su ispitanici obično klasifikovani kao ranoranioci ili noćne ptice. Ipak, ova studija ima neka ograničenja. ispitanici su uglavnom bili belci, sredovečni ili stariji, rekao je dr Indiri Gurubhagavatuli, profesor medicine na odeljenju za medicinu spavanja na Univerzitetu u Pensilvaniji, koji nije bio uključen u studiju, a prenosi HuffPost.

Istraživači su se oslanjali na informacije o dijagnozama mentalnog zdravlja koje su dali lekari. Ova vrsta prijavljenih podataka može biti netačna ili lekari mogu propustiti dijagnozu, dodao je Gurubhagavatula. Ipak, napomenula je da su nalazi u skladu sa onim što je očekivala i rekla da bi ovu studiju trebalo ponoviti u drugim populacijama.

– Uopšteno govoreći, ako ne idete u krevet do jedan ili dva ujutru, velike su šanse da se nećete probuditi nekoliko sati nakon izlaska sunca. I nećete ići u krevet nekoliko sati nakon što sunce zađe, tako da mislim da je ovaj problem neusklađenosti potencijalno problematičan“ – rekao je Metju Lehrer, ​​docent na Odseku za psihijatriju Univerziteta u Pitsburgu koji nije bio povezan sa studijom.

Veća noćna aktivnost povezana sa impulsivnijim ponašanjem

Važno je da naša tela dobijaju snažne signale da je dan, koji mogu doći u obliku jutarnjeg sunca. Ako ne dobijate te signale ili dobijate mešovite signale, to može izazvati probleme u organizmu, što takođe može uticati na vaš mozak, rekao je Lehrer.

Autori su takođe spomenuli da postoje neki mehanizmi vezani za mozak izvan cirkadijalne neusklađenosti.

– Veća noćna aktivnost povezana je sa impulsivnijim i neprilagođenijim ponašanjem. Postoje neki mehanizmi u mozgu koji se odnose na ponašanje, impulsivnost i inhibiciju. Kada ste duže budni i kasnije idete na spavanje, te stvari se smanjuju i to takođe može biti povezano sa lošim mentalnim zdravljem – rekao je Lehrer.

Prednji režanj mozga odgovoran za regulaciju emocija

Gurubhagavatula je primetio da su neke funkcije mozga osetljivije na gubitak sna od drugih. Na primer, možda ćete moći da žvaćete žvaku, možete da pričate, možda ćete moći da hodate, ali prednji režanj mozga je veoma osetljiv na nedostatak sna, dodao je Gurubhagavatula. Prednji režanj je odgovoran za veći deo funkcionisanja našeg mozga, uključujući regulaciju raspoloženja i emocija.

Dakle, naša sposobnost da ne prelazimo sa jedne emocije na drugu postaje narušena u uslovima lišenim sna ili kada ostajemo budni do kasno u noć. Onda to može dovesti do više negativnosti, više anksioznosti jer su više funkcije mozga koje bi regulisale ove emocije još prigušenije – rekao je Gurubhagavatula.

Šta je sa ljudima koji rade noćne smene?

Sve ovo može zvučati prilično zastrašujuće, posebno ako imate posao koji zahteva da idete u krevet posle jedan ujutru. Ipak, stručnjaci kažu da postoje stvari koje možete učiniti da biste smanjili negativne efekte kasnog odlaska u krevet i više spavali.

Jedna vrsta dremke se zove strateško spavanje, što se dešava tokom smene kada znate da imate pauzu u kojoj ste veoma pospani. Bilo bi veoma efikasno da iskoristite to vreme da odspavate ako možete, objasnio je Gurubhagavatula.
A druga stvar je ono što se zove preventivno dremanje. Dakle, pre nego što smena i počne, uđite u smenu što odmorniji možete, dodao je Gurubhagavatula, napominjući da je najbolje da odspavate do 20 ili 30 minuta.
Još jedna strategija za radnike u noćnoj smeni je da pravilno vreme izlaganja jakom svetlu tokom radnog vremena, ako je moguće, rekao je Lehrer. Ovo bi bilo veštačko svetlo, poput svetlosnih kutija za ljude sa sezonskim afektivnim poremećajem, sa veoma jakim svetlom, koje ima svojstva koja smanjuju umor i poboljšavaju raspoloženje.
Takođe je važno pridržavati se određenog rasporeda obroka. Održavanje dnevnog rasporeda obroka takođe može biti potencijalno korisno za raspoloženje. Ovo je prikazano u simuliranom radu u noćnoj smeni. Ljudi u laboratoriji su jeli tokom dana i imali su bolja poboljšanja u raspoloženja od onih koji su jeli noću.
Hladna, tamna i tiha spavaća soba takođe može pomoći da bolje spavate, kažu stručnjaci. Ipak, ako jednostavno ne možete da odmorite preporučenih sedam do devet sati sna, rekao je Gurubhagavatula, možda imate poremećaj sna. U tom slučaju, savetuje se konsultacija sa lekarom.

Kurir