U predlogu Zakona o završnom računu, koji je trenutno pred skupštinskim poslanicima, stoji da je Srbija u prošloj godini uzela 4,65 milijardi evra u inostranstvu. I dodatno 70 milijardi dinara ili oko 600 miliona evra kod četiri domaće banke, pokazuje računica Forbes Srbija.

Kada se ovome dodaju garancije date preduzećima, dug se uvećava za dodatnih pola milijarde evra.

U predlogu Završnog računa navodi se da su nove direktne obaveze države na osnovu zajmova uzetih tokom 2025. potvrđene i regulisane zakonima. Reč je o 18 zakona koji potvrđuju spoljni dug. I dodatna četiri koja se odnose na pozajmice uzete u Srbiji, od banaka koje posluju na ovom tržištu.

Forbes Srbija analizirao je kod koga se država zaduživala tokom 2025. na ovaj način. Odnosno za koje namene i projekte. I o kojim iznosima je reč.

Novi dugovi prema inostranstvu
Ubedljivo najveći iznos od ovih 4,65 milijardi evra, odnosno među ovih 18 ugovora o zajmu potpisanih tokom 2025. odnosi se na kupovinu francuskih aviona Rafal. Naime, prema tom ugovoru potpisanom u maju prošle godine, država se kod konzorcijuma francuskih banaka zadužila za 1,92 milijarde evra.

Odmah iza njega je i kredit od 1,13 milijardi evra koji je uzet od Evropske unije. Kako stoji na spisku novih direktnih obaveza države, ovaj ugovor popisan je krajem 2024. ali je rafitikovan u prošloj godini. Reč je o novcu uzetom za projekat reforma i rast za Zapadni Balkan.

Za četiri kredita uzeta kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj država se zadužila 272 miliona evra. Ovi krediti uzeti su uglavnom za projekte poput reforme poreske administracije, podsticanje inovativnog preduzetništva ili osnaživanje inkluzivnijeg vaspitanja i obrazovanja u školama u Srbiji.

Nekoliko kredita uzeto je i od Evropske investicione banke, poput onih za kliničke centre, za prugu Niš – Dimitrovgrad, kao i kredit za zeleno finansiranje. Njihov ukupan iznos je 357 miliona evra.

Na spisku kreditora su i Evropska banka za obnovu i razvoj, ali i nemački KfW ili Francuska agencija za razvoj. Veći deo ovih kredita ne odnosi se direktno na neke infrastrukturne projekte, nego na reforme različitih sektora i državnih politika.

Novi dug za Moravski koridor i krediti kod domaćih banaka
Među novim zaduženjima u prošloj godini je i najnoviji kredit, četvrti po redu, koji je država uzela za finansiranje izgradnje Moravskog koridora. Reč je o iznosu od 260 miliona evra, a zajmodavci su, opet konzorcijum banaka, ovoga puta predvođen Džej Pi Morganom.

Osim ovih 18 inostranih zajmova, država je, piše u završnom računu, uzela i nove pozajmice od domaćih banaka. Četiri kredita na spisku unutrašnjeg duga, iznose tačno 70 milijardi dinara. Preračunato po prosečnom kursu iz 2025. radi se o gotovo 600 miliona evra.

Na tom spisku je 12 milijardi dinara kredita uzetog od Banke Inteza za putni pravac Ruma – Šabac – Loznica. Ugovor o zajmu potpisan je na samom kraju 2024. ali je ratifikovan početkom naredne godine.

Država se za isti put zadužila i kod Unikredit banke i to za osam milijardi.

Tu je i pozajmica od OTP banke od 15 milijardi dinara i to za izgradnju dela Dunavske magistrale, od Požarevca i Golupca. I na kraju, kredit od 35 milijardi dinara koji je uzet od NLB Komercijalne banke i to za auto-put od Beograda, preko Zrenjanina do Novog Sada.

Ovaj ugovor o kreditu potpisan je maja 2025.

Svi ovi krediti uzeti su u dinarima, ali sa valutnom klauzulom.

Nastavak teksta možete pročitati ovde
https://forbes.n1info.rs/novac/ko-kreditira-srbiju-i-za-sta-prosle-godine-drzava-uzela-52-milijarde-evra-novih-kredita/