kredit

Ko kreditira Srbiju

August 26, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

U predlogu Zakona o završnom računu, koji je trenutno pred skupštinskim poslanicima, stoji da je Srbija u prošloj godini uzela 4,65 milijardi evra u inostranstvu. I dodatno 70 milijardi dinara ili oko 600 miliona evra kod četiri domaće banke, pokazuje računica Forbes Srbija.

Kada se ovome dodaju garancije date preduzećima, dug se uvećava za dodatnih pola milijarde evra.

U predlogu Završnog računa navodi se da su nove direktne obaveze države na osnovu zajmova uzetih tokom 2025. potvrđene i regulisane zakonima. Reč je o 18 zakona koji potvrđuju spoljni dug. I dodatna četiri koja se odnose na pozajmice uzete u Srbiji, od banaka koje posluju na ovom tržištu.

Forbes Srbija analizirao je kod koga se država zaduživala tokom 2025. na ovaj način. Odnosno za koje namene i projekte. I o kojim iznosima je reč.

Novi dugovi prema inostranstvu
Ubedljivo najveći iznos od ovih 4,65 milijardi evra, odnosno među ovih 18 ugovora o zajmu potpisanih tokom 2025. odnosi se na kupovinu francuskih aviona Rafal. Naime, prema tom ugovoru potpisanom u maju prošle godine, država se kod konzorcijuma francuskih banaka zadužila za 1,92 milijarde evra.

Odmah iza njega je i kredit od 1,13 milijardi evra koji je uzet od Evropske unije. Kako stoji na spisku novih direktnih obaveza države, ovaj ugovor popisan je krajem 2024. ali je rafitikovan u prošloj godini. Reč je o novcu uzetom za projekat reforma i rast za Zapadni Balkan.

Za četiri kredita uzeta kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj država se zadužila 272 miliona evra. Ovi krediti uzeti su uglavnom za projekte poput reforme poreske administracije, podsticanje inovativnog preduzetništva ili osnaživanje inkluzivnijeg vaspitanja i obrazovanja u školama u Srbiji.

Nekoliko kredita uzeto je i od Evropske investicione banke, poput onih za kliničke centre, za prugu Niš – Dimitrovgrad, kao i kredit za zeleno finansiranje. Njihov ukupan iznos je 357 miliona evra.

Na spisku kreditora su i Evropska banka za obnovu i razvoj, ali i nemački KfW ili Francuska agencija za razvoj. Veći deo ovih kredita ne odnosi se direktno na neke infrastrukturne projekte, nego na reforme različitih sektora i državnih politika.

Novi dug za Moravski koridor i krediti kod domaćih banaka
Među novim zaduženjima u prošloj godini je i najnoviji kredit, četvrti po redu, koji je država uzela za finansiranje izgradnje Moravskog koridora. Reč je o iznosu od 260 miliona evra, a zajmodavci su, opet konzorcijum banaka, ovoga puta predvođen Džej Pi Morganom.

Osim ovih 18 inostranih zajmova, država je, piše u završnom računu, uzela i nove pozajmice od domaćih banaka. Četiri kredita na spisku unutrašnjeg duga, iznose tačno 70 milijardi dinara. Preračunato po prosečnom kursu iz 2025. radi se o gotovo 600 miliona evra.

Na tom spisku je 12 milijardi dinara kredita uzetog od Banke Inteza za putni pravac Ruma – Šabac – Loznica. Ugovor o zajmu potpisan je na samom kraju 2024. ali je ratifikovan početkom naredne godine.

Država se za isti put zadužila i kod Unikredit banke i to za osam milijardi.

Tu je i pozajmica od OTP banke od 15 milijardi dinara i to za izgradnju dela Dunavske magistrale, od Požarevca i Golupca. I na kraju, kredit od 35 milijardi dinara koji je uzet od NLB Komercijalne banke i to za auto-put od Beograda, preko Zrenjanina do Novog Sada.

Ovaj ugovor o kreditu potpisan je maja 2025.

Svi ovi krediti uzeti su u dinarima, ali sa valutnom klauzulom.

Nastavak teksta možete pročitati ovde
https://forbes.n1info.rs/novac/ko-kreditira-srbiju-i-za-sta-prosle-godine-drzava-uzela-52-milijarde-evra-novih-kredita/

Osiguranje kredita – mehanizam koji postoji da vas zaštiti

May 7, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Osiguranje kredita u svojoj osnovi znači sledeće: postoji polisa osiguranja vinkulirana u korist banke. Ako korisnik kredita ostane bez posla, doživi trajni invaliditet ili u slučaju smrti – osiguravajuća kuća preuzima obavezu vraćanja kredita. Banka naplaćuje potraživanje od osiguravača, a ne od porodice korisnika.

To nije sitnica. Pomislite na stambeni kredit koji traje 20 ili 30 godina. Za to vreme mnogo toga može da se promeni. Osiguranje kredita funkcioniše kao sigurnosna mreža koja sprečava da nepredviđene okolnosti prerasnu u finansijsku katastrofu.

Kod, recimo, gotovinskih kredita za refinansiranje klijenti se mogu opredeliti za polisu životnog osiguranja koja pokriva ostatak duga u slučaju smrti, trajnog invaliditeta ili nekog drugog rizika. Postoje i polise osiguranja u slučaju nezaposlenosti.

Šta tačno pokriva polisa?
Jedno od najčešćih pitanja koje klijenti postavljaju bankama glasi: koliko rata kredita pokriva osiguranje? Odgovor zavisi od vrste rizika.

Gubitak posla: U praksi, osiguranje obično pokriva ograničen broj rata, najčešće između šest i 12 mesečnih rata. Tokom cele otplate kredita, maksimalan broj pokrivenih rata iznosi 12. Dakle, ne radi se o neograničenoj zaštiti, već o periodu koji daje dovoljno vremena da se korisnik stabilizuje i pronađe novo zaposlenje.
Smrt osiguranika: Isplaćuje se suma jednaka ostatku duga po kreditu. Porodica ne nasleđuje obavezu otplate – osiguravajuća kuća izmiruje celokupno preostalo dugovanje prema banci.
Trajni invaliditet: Kada je reč o trajnom invaliditetu kao posledici nezgode, stepen invaliditeta od 50 do 100 procenata donosi isplatu srazmernog procenta od glavnice kredita. Što je stepen invaliditeta viši, veća je i isplata.

Važna napomena: U svim navedenim slučajevima, isplata osiguranja ne uključuje zakasnele uplate rata i zatezne kamate.

Ko ne može da koristi ovu zaštitu?
Osiguranje otplate kredita u slučaju gubitka posla nije dostupno svima. Postoje jasno definisane kategorije klijenata koji nemaju pravo na ovu vrstu zaštite. Pre svega su to zaposleni na određeno vreme i preduzetnici i zaposleni kod njih, nerezidenti i i zaposleni kod poslodavaca koji nisu registrovani na teritoriji Republike Srbije. Penzioneri takođe spadaju u ovu grupu izuzetaka.

Postoji još jedan važan preduslov. Rizik gubitka zaposlenja podrazumeva prekid ugovora o radu od strane poslodavca, i to isključivo onaj koji nije uslovljen kršenjem radnih obaveza zaposlenog. Pored toga, korisnik mora da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje i da aktivno traži posao, a pravo na naknadu stiče tek nakon „karence“ (odbitnog perioda) od 60 dana.

Stambeni krediti i obavezno osiguranje imovine
Kada se govori o stambenim kreditima, pravila se donekle menjaju. Osiguranje imovine – koje se odnosi na nekretninu stavljenu pod hipoteku – predstavlja jedinu obaveznu vrstu osiguranja kod stambenih kredita u Srbiji. Sve ostale polise su preporuka banke, a ne zakonska obaveza.

Ukoliko dođe do izlivanja vode iz instalacija, požara ili sličnog oštećenja nekretnine, klijent dobija nadoknadu od osiguravajuće kuće kako bi izvršio neophodne popravke. To štiti i korisnika i banku, jer je nekretnina zaštićena od gubitka vrednosti.

Da li osiguranje utiče na kamatu?
Odgovor će mnoge iznenaditi: nominalna kamatna stopa ostaje ista bez obzira na to da li korisnik ima osiguranje ili ne. Ipak, dodaje se trošak same polise.

Zašto onda razmišljati o tome? Zato što polisa pruža mirnu glavu. Finansijska sigurnost se ne meri procentima, već sigurnošću da neočekivani životni događaj neće značiti gubitak doma.

Uloga Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK)
NKOSK je državna institucija koja osigurava kredite odobrene fizičkim licima. NKOSK u pravilu pokriva najveći deo rizika banke (najčešće oko 75 odsto nenaplaćenog potraživanja). Ovaj mehanizam štiti sve strane: banka smanjuje rizik, a korisnik zauzvrat često dobija povoljnije uslove. Udruženje banaka Srbije ističe da krediti osigurani kod NKOSK često omogućavaju povoljnije uslove finansiranja u odnosu na kredite bez ove vrste osiguranja.

Kako doneti pravu odluku?

Pre potpisa, postavite sebi ključna pitanja:

Koliko bi meseci moja porodica mogla da otplaćuje kredit bez mojih primanja?
Imate li ušteđevinu koja pokriva bar šest mesečnih rata?
Da li radite u sektoru koji prolazi kroz velike promene?

Osiguranje kredita nije uzaludan trošak. To je ulaganje u stabilnost koja se ne primećuje dok sve teče glatko, ali se itekako oseti kada život postavi prepreku koju niste planirali.

Simptom/Forbs Srbija

EU planira kredit Ukrajini od 210 milijardi evra

December 9, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Evropska komisija je prošle nedelje predstavila iznose diplomatama, nakon što je otkrila svoj plan za kredit Ukrajini, koristeći sredstva iz zamrznute ruske državne imovine.

Podrška koja bi bila proporcionalno podeljena među članicama bloka neophodna je kako bi se ubedila Belgija da dozvoli uzimanje ruskog novca.

Premijer Belgije Bart de Vever za sada se protivi korišćenju suverene ruske imovine zbog zabrinutosti da bi njegova zemlja na kraju mogla biti primorana da sama vrati novac Moskvi.

Oko 185 milijardi evra zamrznute ruske imovine nalazi se pod upravom finansijskog depozitara Euroklira, sa sedištem u Briselu, a dodatnih 25 milijardi raštrkano je širom bloka na privatnim bankovnim računima.

Ukupni iznosi po zemlji mogu se, međutim, povećati ako države prijateljske Kremlju, poput Mađarske, odbiju da se pridruže inicijativi, a ukoliko žele mogu da se priključe države koje nisu članice i da pokriju neki deo garancije.

Ukrajina se suočava sa budžetskim deficitom od 71,7 milijardi evra sledeće godine i moraće da počne da smanjuje javnu potrošnju od aprila, ako ne dobije novac.

Mađarska je u petak stavila veto na izdavanje evroobveznica kako bi se popunio budžetski jaz Kijeva, nakon čega je ostala jedina mogućnost da čelnici EU ubede De Vevera da dozvoli korišćenje ruske imovine, kada se lideri EU sastanu 18. decembra.

Predloženi zajam za reparacije predviđa 115 milijardi evra za finansiranje ukrajinske odbrambene industrije tokom pet godina, dok bi 50 milijardi pokrilo budžetske potrebe Kijeva, a preostalih 45 milijardi iz ukupnog paketa otplatilo bi zajam G7 Ukrajini, izdat prošle godine.

Prema predlogu EU, Nemačka bi trebalo da garantuje 51,3 milijarde, Francuska 34, Italija sa 25, Španija sa 18,9, Holandija sa 13,4, Poljska sa 10,3, Belgija sa 7,2, Švedska sa 7,2, Austrija sa 5,5, Danska sa 4,9, Irska sa 4,5, Rumunija sa 4,4, Češka sa 3,7, Portugalija sa 3,3, Finska sa 3,2, Grčka sa 2,8, Mađarska sa 2,4, Slovačka sa 1,5, Bugarska sa 1,2, Hrvatska sa 1,1 milijardu, Litvanija 934 miliona, Slovenija sa 796, Luksemburg sa 664, Letonija sa 469, Estonija sa 466 i Kipar sa 366 miliona.

Simptom/Danas/FoNet

Kredit kao veza bez izlaza – zašto je građanima teško da promene banku

October 22, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Dušan Uzelac je rekao da je procedura promene banke dosta komplikovana, pogotovo ako je kreditna aktivnost u pitanju.

“Banke su na neki način, samim činom izdavanja kredita, vezale klijente i zaključale ih da trajno budu tu. Međutim, veći je problem u stavu građana koji ne žele da se time bave. Delimično je isto i za administrativne muke”, rekao je Uzelac.

Navodi da banke prepoznaju momenat tolerancije korisnika, koji često koriste.

“Banka može da bude sve lošija i lošija u usluzi, može da bude sve skuplja i skuplja, a sve će se to rezultirati možda na emotivnoj reakciji. Opsovaćemo i nastavićemo dalje. Tolerancija je dosta visoka što banke prepoznaju”, istakao je Uzelac.

Vasić primećuje da građani često ne mare za male iznose od par stotina dinara, ali to često na duži vremenski period bude sa više nula.

“Ako ste uzeli kredit od milion dinara na 60 meseci i kamata se razlikuje za dva ili tri procenta, sigurno ćete platiti više ili manje za oko 75.000 dinara tokom celog perioda. Ljudi to ne shvataju. Ponekad treba da se ponašamo kao kad idemo na zelenu pijacu, obiđemo nekoliko tezgi. Gledamo, pa pitamo, to treba da bude sastavni deo našeg rituala”, poredio je Vasić.

Dinar, po dinar…
Finansijski konsultant je rekao da su banke prevashodno zasnovane na poverenju i da je ono ključno za njihovu promenu.

“Trošak je jedan element za promenu, drugi je svakako neko zadovoljstvo. Banke su nastale na poverenju. Mi imamo poverenja u banke, ali s druge strane nismo spremni da učimo šta su sve naša prava. Ne kažem da to bankari koriste, ali bilo bi dobro da mi imamo i zakonsku regulativu, onaj čuveni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga lepo zvuči i svašta tamo piše i to treba nas da štiti, ali ne može zakon više da nas štiti nego mi sami”, rekao je Vasić.

Uzelac sa sajta Kamatica navodi da je najveći problem korisnika finansijska edukacija.

„Mislim na jedan generalni potrošački stav, da smo mi kupci, a ne neko kome se nešto prodaje. Bitnije je imati stav, nego znanje. Bitnije je znati da hoćete da imate ratu od 200 evra, nego da razumete efektivnu kamatnu stopu, nominalnu kamatnu stopu. Nije ni problem ući u banku i reći ja ništa ne razumem. Vi ste tu da mi to prodate i da me uverite ili ubedite“, zaključio je Uzelac.

Simptom/RTS

Kada banke proveravaju poreklo novca?

August 30, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ali zašto banke traže dokaz o poreklu novca i kada to tačno rade? Šta sve možete koristiti kao dokaz? I kako se pripremiti da izbegnete neprijatna iznenađenja? Ovaj članak Forbs Srbija će vas provesti kroz složen, ali sve važniji proces dokazivanja porekla novca u Srbiji.

Pravni okvir za proveru porekla novca
Osnova za proveru porekla novca u Srbiji nalazi se u Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Ovaj zakon propisuje radnje i mere koje preduzimaju obveznici (među kojima su i banke) kako bi sprečili i otkrili moguće nezakonite aktivnosti.

Prema informacijama Narodne banke Srbije, banke su dužne da „pribave i procene verodostojnost informacija o poreklu imovine koja jeste ili će biti predmet poslovnog odnosa, odnosno transakcije, u skladu sa procenom rizika.“ Ove provere se sprovode ne samo prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa, već i tokom trajanja tog odnosa, posebno kada dođe do značajnih promena okolnosti.

Svaka banka je obavezna da usvoji i primeni unutrašnja akta kojima se definiše postupak provere porekla novca. Ovo znači da postupci mogu da se razlikuju od banke do banke, iako svi moraju biti usklađeni sa zakonom.

Kada banke proveravaju poreklo novca?
Možda ste se pitali zašto banka nije proverila poreklo novca odmah kada je legao na račun, već tek kada ste pokušali da ga upotrebite. Ovo je često zbunjujuće za klijente.

Prema objašnjenju NBS, banke ocenjuju rizik svake transakcije. Zanimljivo je da „transakcije bezgotovinskog prenosa sa računa druge banke, domaće ili strane banke čije je sedište u državi koja primenjuje odgovarajuće međunarodne standarde“ obično nisu ocenjene kao visokorizične. To objašnjava zašto prilikom samog priliva sredstava možda neće biti posebne provere.

Međutim, kada planirate veliku transakciju, poput kupovine nekretnine u vrednosti od više stotina hiljada evra, takva transakcija se najčešće ocenjuje kao visokorizična. U tom trenutku banka primenjuje pojačane mere provere, uključujući i proveru porekla novca.

Dakle, nije neobično da novac možete primiti bez detaljne provere, ali kada taj isti novac želite da upotrebite za značajnu kupovinu, banka primenjuje dodatne mere opreza.

Koji dokumenti dokazuju poreklo novca?
Kada dođe trenutak da dokažete odakle vam novac, koje dokumente možete priložiti? Lista prihvatljivih dokaza uključuje:

Ugovor o prodaji nekretnine (ako ste prodali imovinu)
Potvrda o nasledstvu ili rešenje o ostavinskom postupku
Ugovor o poklonu overen kod notara
Potvrda o zaradi ili penziji (za ušteđevinu tokom dužeg perioda)
Dokaz o dobitku na igrama na sreću
Potvrda o prodaji akcija ili drugih hartija od vrednosti
Potvrda o dividendi ili drugim prihodima od investicija
Sudska presuda (u slučaju odštete)
Ugovor o kreditu (ako su sredstva pozajmljena)

Važno je napomenuti da nije dovoljno samo priložiti dokument – iznosi moraju biti usklađeni sa transakcijom koju planirate. Ako ste, na primer, prodali nekretninu za 100.000 evra, a želite da kupite stan od 300.000 evra, moraćete da objasnite i dokažete odakle vam preostalih 200.000 evra.

Procena rizika i različite provere
Zašto neke transakcije prolaze bez provere, dok su druge pod mikroskopom? Odgovor leži u procesu procene rizika koji banke sprovode.

Iznos transakcije (veći iznosi = veći rizik)
Vrsta transakcije (kupovina nekretnine, prenos sredstava u inostranstvo)
Profil klijenta (politički izložena osoba, strani državljanin)
Geografski rizik (transakcije povezane sa zemljama visokog rizika)
Neobične okolnosti (transakcije koje odstupaju od uobičajenog ponašanja klijenta)

U slučaju ruskog državljanina iz našeg primera, kombinacija faktora poput visokog iznosa, kupovine nekretnine i stranog državljanstva verovatno je doprinela pojačanoj proveri.

Izazovi u dokazivanju porekla novca
Dokazivanje porekla novca ponekad može biti izazovno. Evo nekoliko čestih prepreka:

Nedostatak dokumentacije se javlja kada novac potiče iz perioda kada niste čuvali dokumentaciju ili iz zemalja gde takva dokumentacija nije bila standardna praksa. Ovo je posebno problematično za ljude koji su godinama štedeli gotovinu

Složeni tokovi novca predstavljaju izazov kada je novac prošao kroz više računa, konverzije valuta ili je bio kombinovan iz različitih izvora. Što je složeniji put novca, to je teže dokazati njegovo poreklo.

Vremenski jaz između sticanja novca i njegove upotrebe takođe može stvarati probleme. Dokumenti mogu biti zastareli, izgubljeni ili teško dostupni ako je prošlo mnogo godina.

Međunarodne transakcije često podležu pojačanom nadzoru zbog različitih standarda između zemalja i potencijalnog rizika od pranja novca.

Praktični saveti za bezbrižno dokazivanje porekla novca
Kako biste izbegli komplikacije pri dokazivanju porekla novca, razmotrite sledeće savete:

Vodite urednu dokumentaciju o svim značajnijim finansijskim transakcijama. Čuvajte ugovore, izvode, potvrde o primanjima i druge važne dokumente. Danas postoje brojne aplikacije za skeniranje i bezbedno čuvanje dokumenata.
Koristite bankarske kanale umesto gotovinskih transakcija kad god je to moguće. Novac koji je već u bankarskom sistemu lakše je pratiti i dokazati njegovo poreklo.
Unapred se posavetujte sa bankom o potrebnoj dokumentaciji pre planiranja velike transakcije. Mnoge banke imaju stručnjake za usklađenost poslovanja koji vam mogu dati savete prilagođene vašoj situaciji.

Održavajte doslednost u vašim finansijskim aktivnostima. Velike, iznenadne transakcije koje odstupaju od vašeg uobičajenog ponašanja često privlače pažnju i zahtevaju dodatnu proveru

Razmislite o korišćenju stručne pomoći. Računovođe, poreski savetnici i advokati specijalizovani za finansijska pitanja mogu vam pomoći da pravilno dokumentujete i strukturirate vaše finansije.

Šta ako ne možete dokazati poreklo novca?
Pitanje koje mnogi postavljaju je: šta se dešava ako ne mogu da dokažem odakle mi novac? Posledice mogu biti ozbiljne.

Banka može odbiti da izvrši transakciju ako proceni da dokazi nisu dovoljni ili verodostojni. U slučaju kupovine nekretnine, ovo može dovesti do propadanja kupoprodajnog ugovora i mogućih penala.

U ozbiljnijim slučajevima, banka je dužna da prijavi sumnjive transakcije Upravi za sprečavanje pranja novca, što može dovesti do dalje istrage i mogućih pravnih posledica.

Novac čije poreklo ne možete dokazati može biti „zarobljen“ i nećete moći da ga koristite za planirane svrhe, ali ga možda nećete moći ni povući ili preneti.

Uloga banke u procesu provere
Važno je razumeti da banke ne proveravaju poreklo novca samo da bi otežale život klijentima. One su zakonski obavezne da sprovode ove mere i mogu snositi ozbiljne posledice ako ih ne primenjuju pravilno.

Narodna banka Srbije naglašava da je „upravljanje rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma složen proces koji se zasniva na proceni rizika, i da banke unutrašnjim aktima, koja moraju biti u skladu sa Zakonom, uređuju svoje poslovanje“.

Bankarski službenici koji rade na proveri porekla novca prošli su posebne obuke i prate striktne procedure. Njihov posao nije da vas optužuju, već da osiguraju da sve transakcije budu u skladu sa zakonom.

Promene u regulativi i pojačan nadzor
U poslednjih nekoliko godina, regulativa u vezi sa proverom porekla novca značajno je pooštrena, ne samo u Srbiji već i na svetskom nivou. Ovo je rezultat međunarodnih napora za suzbijanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Srbija je, kao zemlja koja teži punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, uskladila svoje propise sa međunarodnim standardima, uključujući i direktive EU i preporuke Radne grupe za finansijske mere protiv pranja novca (FATF).

Ovo znači da možemo očekivati da će provere porekla novca postajati sve detaljnije i češće, posebno za transakcije većeg iznosa i one koje uključuju međunarodne transfere.

Transparentnost u finansijskim transakcijama postaje novo pravilo, a ne izuzetak. Za građane koji posluju legalno i mogu dokazati poreklo svojih sredstava, ovo ne bi trebalo da predstavlja problem, već samo dodatni korak u procesu.

Pravovremena priprema dokumentacije i razumevanje procesa su ključni za bezbrižno korišćenje vašeg novca, bez obzira na to da li planirate kupovinu nekretnine, investiciju ili neki drugi značajan finansijski poduhvat.

Simptom/Forbes Srbija

CEO o cenama nekretnina: „Trenutno je na snazi tržište kupaca, a ne prodavaca“

August 29, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Da li će se cene nekretnina radikalno menjati i šta možemo predvideti u narednom periodu u vezi sa globalnom i lokalnom nestabilnošću.

Koji faktori danas najviše utiču na promene vrednosti nekretnina u Srbiji?
Osnovni postulat – odnos ponude i tražnje – jeste najveći faktor. Trenutno je smanjena tražnja kupaca, posebno onih koji kupuju nekretnine investiciono. Među onima kojima su nekretnine potrebne za stanovanje, potražnja je i dalje prisutna, ali investicione kupce, zbog geopolitičke i političke situacije u zemlji, odbija nestabilnost i mere da li je dobar trenutak za ulaganje.

Trenutno je tražnja fokusirana na nekretnine u ekonomičnom i standardnom rangu, dok se ekstremno skupe nekretnine prodaju u manjoj meri.

Kakve ključne promene u ponašanju kupaca primećujete u poslednjih godinu dana?
Kupci su danas mnogo informisaniji, prate situaciju na tržištu, studiozno ocenjuju kvalitet stanova i ne donose impulsivne odluke.

Ono što primećujemo da je oblikovalo ponašanje kupaca od početka godine jesu državne subvencije za mlade i mogućnost kreditiranja sa samo 1% učešća. To je u velikoj meri podstaklo potražnju za uknjiženim nekretninama (što je domen starogradnje) u cenovnom rangu do 120.000 evra, najviše u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, odnosno najvećim tržištima u Srbiji. U prestonici je bilo teško pronaći odgovarajuće nekretnine sa pomenutim limitom u ceni, dok je u Novom Sadu i Nišu postojala veća ponuda i kupci su je koristili.

Koji segment tržišta trenutno beleži veću potražnju – novogradnja ili starogradnja?
Od početka godine fokus kupaca bio je na starogradnji, jer samo uknjižene nekretnine dolaze u obzir za subvencije. Ipak, novogradnja je već godinama privlačnija mlađim kupcima zbog modernije gradnje, estetike i garažnih mesta, a nije značajno skuplja od starogradnje.

Važno je istaći da je trenutno na snazi tržište kupaca, a ne prodavaca – i to važi i za novogradnju i za starogradnju. Savet za prodavce je da prate tržište i preporuke agenata, jer se samo nekretnine koje imaju realnu tržišnu cenu relativno lako i brzo prodaju.

Kako su investitori novogradnje odreagovali na pad interesovanja?
Prilagodili su se, ali ne smanjenjem cena koje drže isti nivo ili blago rastu. Investitori nastoje da privuku kupce na druge načine – kroz popuste, fleksibilnije načine otplate i druge pogodnosti, kako bi olakšali odluku o kupovini.

Šta čini pojedine regione ili gradove privlačnijim za kupce i investitore?
Gde je ROI (Return on Investment) veći, to je region privlačniji kupcima. Ranije je bio popularan Zlatibor, a sada je ponuda tamo velika u odnosu na broj turista. Ako bismo rekli šta je danas najsigurnije za investicije, to bi svakako bio Beograd, zbog velikih mogućnosti za kratkoročno i dugoročno izdavanje.

Kako su tržišta sve povezanija sa srpskim, tražene su i investiciono profitabilne destinacije u regionu, kao i atraktivne svetske lokacije poput Emirata i Španije.

Postoje li lokacije koje bi mogle postati „novi centri“ potražnje, a da trenutno nisu u fokusu?
Beograd se stalno širi i definitivno će se pojavljivati novi centri za gradnju, kao što je to ranije bio slučaj sa Surčinom, Voždovcem i Mirijevom. Mladi danas sve više traže delove grada dalje od centra koji su povoljniji, mirniji i više odgovaraju porodičnom životu. Zbog toga očekujemo nastavak širenja gradnje i potražnje ka Rakovici, Ovči, Ledinama i drugim delovima grada.

Koje dugoročne tendencije očekujete za cene i potražnju u narednih 12–24 meseca?
Zbog državne i globalne situacije nemoguće je precizno prognozirati privredne aktivnosti koje direktno utiču na tržište nekretnina. Ipak, ne očekujemo nikakve ekstreme. U narednih godinu dana ne predviđamo ni pad, ni značajan rast, već konstantan trend.

Tržište će nastaviti da funkcioniše i fluktuira u stabilnim okvirima. Prodavci i investitori moraće da se prilagođavaju i postavljaju cene u skladu sa tržištem kako bi njihova ponuda ostala privlačna kupcima.

Simptom/Cityexpert

Ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice u NS: Dobromirov: Bahati kolonijalistički odnos prema propisima i građanima Srbije

March 13, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Do dospeća bi moglo da dođe jer država nije omogućila nastavak realizacije projekta odnosno potpuno izvršenje ugovora. O kom obimu potencijalnog problema je reč pokušali su da ilustruju poređenjem podataka da je kredit vredan oko milijardu dolara dok je za isplatu penzija na mesečnom nivou potrebno 750 miliona. Kredit bi Srbija trebalo da vrati za 240 meseci, a ne u jednoj godini ili mesecu, ocenili su u AK.

Primeri kršenja ugovora

Profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić, koji je ukazao na ovaj problem, izneo je nekoliko primera koji, po mišljenju Anketne komisije, ukazuju na kršenje Komecijalnog ugovora kineske i srpske strane. On je podsetio da je kineski konzorcijum CRIC-CCCC bio dužan po ugovoru da angažovanje kineskih kompanija ograniči na najviše 54% dok je za angažovanje drugih kompanija morao da dobije saglasnost Ministarstva građevinarstva i Infrastrukture železnice Srbije.

“Ništa od navedenog nije izvršeno. Makar prema do sada objavljenoj i pregledanoj dokumentaciji.

Naime, Konzorcijum je celokupan posao, u obimu od 100%, predao kineskim podizvođačima CCECC, CRCC11, CRDC, CRCEBG. A, pre svega kompaniji CCECC za radove na staničnoj zgradi železničke stanice u Novom Sadu“, rekao je Radonjić.

Prema njegovim rečima, ogranak CCECC, koji nije strana u Komercijalnom ugovoru, je dalje posao ustupio svojim podizvođačima. Dominantno kompaniji Starting za radove na zgradi železničke stanice.

Podizvođače birao neko ko nije potpisnik ugovora

„Izbor domaćih podizvođača nije izvršen uz poštovanje ugovorenih načela konkurencije, transparentnosti i javnog odabira podizvođača, već na osnovu „prijateljskih dogovora“. Takođe, nisu svi domaći podizvođači dobili saglasnost Srbije. Zašto? Zato što CCECC i nije direktno obavezan Komercijalnim ugovorom. Jer, isti nije potpisao niti je istom na bilo koji način pristupio. Dakle, Izvođač je prekršio Komercijalni ugovor, a Vlada je to izričito ili prećutno odobrila“, ocenio je Radonjić.

Dodao je da ne postoje dokumenta koja će pokazati da li je ugovor prekršen i u delu oko nabavke materijala.

Treći problem na koji je ukazao jeste i da je država po ugovoru obavezna da garantuje da se sredstva kredita sa kineskom Eksim bankom ne koriste za isplatu provizija u ovom poslu.

„Postavlja se pitanje da li u nedostatku finansijske dokumentacije može da se bez sumnje zaključi da sredstva kredita nisu korišćena za plaćanje provizija za dobijanje poslova. Primera radi, može li da se tumači da je konzorcijum samo naplatio proviziju za prepuštanje posla drugim podizvođačima suprotno Komercijalnom ugovoru? Ako ne, za šta je tačno konzorcijum plaćen ako nije radio ništa već je sve radove prepustio podizvođačima i to suprotno članu 16 Komercijalnog ugovora“, rekao je Radonjić.

Prema mišljenju Anketne komisije, pomenuta neizvršenja iz Komercijalnog ugovora i eventualno korišćenje sredstava za isplatu provizija daju osnov Eksim banci da ugovor raskine i zahteva trenutni povraćaj odobrenog iznosa kredita.

Država mora da ima sve dokumente izvođača
On se osvrnuo i na odgovor Ministarstva građevinarstva na nalaze Ekspertske komisije Univerziteta u Beogradu o nedostajućoj dokumentaciji. U tom odgovoru, Ministarstvo je navelo da ne poseduje dokumente oko izbora podizvođača. I da su oni stvar ugovornih odnosa izvođača i podizvođača.

Radonjić je ocenio da je „Ministarstvo još jednom obmanulo javnost“. On je podsetio na tačke ugovora 2.6.1. i 2.9.1. da izvođač mora da ima u posedu svaki svoj dokument. I da je dužan da finansijeru (Vlada Srbije) dostavi svaki svoj dokument. Takođe, dužan je da dostavi sve poverljive podatke i druge informacije koje nadzor zahteva kako bi utvrdio da li se postupa u skladu s ugovorom.

„Ako država nema dokumentaciju, da li je tražila od izvođača? Ako jeste, a nema je, zašto je nije dobila? Ako izvođač na zahtev nije dostavio traženu dokumentaciju ili je nema, može se konstatovati da je povređen ugovor. To daje osnov Eksim banci da ga raskine i zahteva trenutni povraćaj odobrenog iznosa“, upitao je Radonjić.

Veliki promet i velika imovina

Profesor novosadskog Fakulteta tehničkih nauka Dušan Dobromirov se u analizi osvrnuo na kompaniju CCECC. Anketna komisija analizirala je njihovo poslovanje u 2023. koje ne obuhvata samo radove na stanici već sve projekte u Srbiji.

Ogranak te kompanije u posmatranoj godini imao je promet od 216 miliona evra, imovinu od 30 miliona i 110 zaposlenih. Dobromirov je ocenio da je reč o velikoj vrednost imovine posmatrano po zaposlenom. Dodao je i da se u finansijskim podacima vide i velike obaveze prema domaćim i stranim partnerima. Veći deo obaveza (60%) je prema stranim kompanijama dok su prema domaćim oko 40%.

Poreska uprava ima sve fakture

„Tako veliki obim prometa zahteva reviziju finansijskih izveštaja i vidimo da se revizorska kuća na šest mesta ograđuje i daje mišljenje da podaci nisu objektivno i istinito predstavljeni. Reč je o podacima o iznosu većem od 100 miliona evra. To govori da se finansijska dokumentacija nije uredno vodila i u skladu s propisima“, ocenio je Dobromirov.

Dodao je da to govori i o „bahatom i kolonijalističkom odnosu“ prema propisima, ali i prema građanima Srbije

On je ukazao da je kineska kompanija bila u obavezi da podnosi fakture Poreskoj upravi bez obzira na to da li su oslobođeni poreza. To znači, smatra Dobromirov, da Poreska uprava i država imaju u svom posedu sve fakture i da mogu da ih daju na uvid onome ko je zainteresovan.

Obradović: I nadzor potvrdio da je stanica bezbedna

Profesor beogradskog Fakulteta organizacionih nauka Vladimir Obradović predstavio je javnosti list građevinskog dnevnika od 4. jula odnosno dan pre nego što je otvorena stanica za putnike. U njemu se, kako je naveo Obradović, konstatuje da je izvršen pregled prostorija u krilu B i takođe se navodi da su se „stekli uslovi za otvaranje krila B za korišćenje putnika“.

Prema njegovim rečima, tim dokumentom je Ežis konstatovao da je stanica bezbedna za putnike.

On je postavio pitanje o kakvoj kompaniji je reč, a potom izneo podatke Svetske banke da je ova međunarodna finansijska institucija Ežisu na nekoliko projekata u svetu uskratila mogućnost da radi zbog „povezanosti s prevarnim radnjama“. Obradović je podsetio da se to dogodilo 2018. u Indoneziji i 2020. kada su u Francuskoj postigli vansudsko poravnanje. Takođe, i 2024. je Interamerička razvojna banka zabranila učešće Ežisa u projektima zbog povezanosti s optužbama za prevarne aktivnosti. Obradović je podsetio da se zabrane i dalje mogu videti na sajtu Svetske banke.

Maja Gojković i nuklearna energija
Obradović je naveo da Ežis nije samo nadzirao radove na novosadskoj stanici već radi i na drugim strateškim projektima u Srbiji. Tu je pomenuo učešće na projektu izgradnje dve linije metroa, pruzi Beograd – Niš, EXPO i dr. Takođe, kao deo konzorcijuma dobili su posao izrade tehničke studije o nuklearnoj energiji u Srbiji.

„Ako vas ovo ne zabrinjava dovoljno, dodaću da je na čelu tela koje brine o nuklearnoj energiji u Srbiji Maja Gojković, koja je rekla javnosti da je stanica „najbezbednija. Oni će brinuti o nuklearnoj energiji, a predsednik će ih verovatno zvati da završe pre roka“, rekao je Obradović.

Simptom/Forbes

Srbija dobija kredit od 105 miliona evra za izgradnju velike solarno-termalne elektrane

December 29, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kako se navodi u saopštenju, očekuje se da će projekat biti sufinansiran investicionim grantom u iznosu do 21 miliona evra, uz dodatnu bespovratnu pomoć od 3 miliona evra za realizaciju projekta, oba finansirana od strane Evropske unije (EU) i drugih donatora kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF).

“Kreditom će biti finansirana izgradnja velikog solarno-termalnog postrojenja u Novom Sadu, sa 38.600 kvadrata solarnih kolektorskih polja, sezonskog toplotnog skladišta od 850.000 m³, toplotne pumpe od 17 MW i električnog kotla od 60 MW, koji uključuje naprednu tehnologiju Power-to-Heat. Projekat je deo Okvira Green Cities Window 3 (GrCF3 W2 Framework) i uključen je u Akcioni plan Zeleni grad (GCAP) koji razvija Grad Novi Sad. Kroz GCAP, Grad je identifikovao i odredio prioritet svojih najhitnijih ekoloških izazova sa ciljanim investicijama i strateškim akcijama za njihovo rešavanje”, navodi se u saopštenju.

Projekat će realizovati Novosadska toplana Novi Sad u koordinaciji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, Gradom Novim Sadom i Elektroprivredom Srbije (EPS).

“Proizvodnjom preko 118.000 MWh čiste obnovljive toplotne energije godišnje, projekat će smanjiti potrošnju prirodnog gasa JKP Novosadska toplana za približno 29 odsto. Na taj način će obezbediti efikasno, pouzdano i ekološki prihvatljivo snabdevanje toplotnom energijom za domaćinstva, javne ustanove i preduzeća u Novom Sadu isporukom baznog toplotnog kapaciteta u gradsku mrežu daljinskog grejanja korišćenjem inovativnih tehnologija, a sve to u cilju podrške napora Srbije za dekarbonizacijom sektora daljinskog grejanja. Pored toga, sezonsko skladištenje toplotne energije, u kombinaciji sa rešenjima Power-to-Heat, omogućiće skladištenje viškova električne energije iz obnovljivih izvora, povećanje kapaciteta za balansiranje mreže, podršku tržištu električne energije i smanjenje rizika ulaganja za nove projekte obnovljive energije vetra i solarne energije”, kažu u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

Ugovor o zajmu potpisali su Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija, a Ugovor o projektu potpisali su Dubravka Đedović Handanović, ministar rudarstva i energetike i Nenad Barac, direktor Novosadske toplane, dok je u ime EBRD-a oba sporazuma potpisao Matteo Colangeli, regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan.

“Ovaj projekat je inovativan izvan Srbije i regiona. Rešenja za obnovljivu energiju koja će isporučiti snabdevanje Novog Sada toplotom i balansiranje elektroenergetskog sistema u zemlji, kao i obim projekta, revolucionarni su na međunarodnom nivou. Ponosni smo što podržavamo Novi Sad u ovoj transformativnoj investiciji koja će doprineti boljem kvalitetu vazduha i čistijoj, pristupačnijoj energiji. Ovim kreditom EBRD završava 2024. godinu sa preko 800 mil EUR novih investicija u Srbiji, što ukazuje na našu snažnu posvećenost održivom ekonomskom razvoju ove zemlje”, izajvio je Colangeli.

Siniša Mali je izjavio ovim povodom da će solarno-termalna elektrana u Novom Sadu smanjiti emisiju CO2 za 17.350 tona godišnje i omogućiti direktno povezivanje elektroenergetskog sistema EPS-a i sistema daljinskog grejanja Novog Sada.

“Napori da dekarbonizujemo naš energetski sektor ne mogu biti kompletni ukoliko u njih ne uključimo i proizvodnju toplotne energije, koja ima značajno učešće u energetskom bilansu. Prve korake smo napravili izgradnjom četiri toplane na biomasu, a verujem da će integracija solarnih kolektora i toplotne pumpe koje koristi toplotu reke Dunav, u sistem daljinskog grejanja Novog Sada biti prekretnica koja će pokazati put kojim će ići i drugi gradovi i opštine u Srbiji. Toplotna energija proizvedena na održiv način pokrivaće više od 20 odsto potreba Novog Sada za grejanjem, čime će se zameniti potrošnja više od 16 miliona kubnih metara prirodnog gasa. Projekat je jedinstven u Srbiji po tome što uključuje i električni kotao za balansiranje viškova električne energije, što će obezbediti dodatni kapacitet za balansiranje energije proizvedene u solarnim i vetroelektranama”, rekla je ministarka Đedović Handanović.

Nenad Barac je istakao veliko zadovoljstvo zato što je Novosadska toplana, uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Evropske banke za obnovu i razvoj, obezbedila mogućnost za do 24 mil EUR granta za realizaciju projekta solarno-termalna elektrana u Novom Sadu.

– Ova investicija obuhvata projektovanje i izgradnju hibridnog postrojenja koje integriše solarno polje, električne bojlere, toplotnu pumpu i sezonsko skladište toplote, čime će se unaprediti sistem daljinskog grejanja u Novom Sadu. Projekat pozicionira Novi Sad kao zeleni grad koji koristi najsavremenije tehnologije za održivo i efikasno snabdevanje toplotnom energijom – izjavio je on.

EBRD ističe u svom saopštenju da je vodeći institucionalni investitor u Srbiji i da je do sada uložio više od 9 mlrd EUR kroz 367 projekata, od kojih je većina podržala privatni sektor. Fokus Banke u Srbiji je na podršci konkurentnosti privatnog sektora, tranziciji zelene energije i održivoj infrastrukturi.

Simptom/B92/eKapija

Maskov politički uspon budi nadu u iskupljenje za banke zbog duga za platformu X

November 16, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Neki od zajmodavaca u konzorcijumu, koji je uključivao Morgan Stanlei (MS.N), otvaraju novu karticu i Bank of America (BAC.N), otvaraju novu karticu jer misle da bi Maskovo pojavljivanje kao bliskog pomoćnika novoizabranog republikanskog predsednika Donalda Trampa moglo povećati izglede Iksa , ranije poznatog kao Tviter, kažu izvori. Ako bi se to dogodilo, to bi im omogućilo da prodaju dug bez potrebe da preuzmu ogroman gubitak na poslu.

Musk, IKs, Morgan Stanlei i Bank of America nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar.
Banke obično prodaju takve zajmove investitorima ubrzo nakon sklapanja posla, ali u slučaju Iks, koji je Musk kupio za 44 milijarde dolara 2022. godine, one su zaglavile da drže dug. Maskove velike promene na platformi, uključujući otpuštanje mnogih ljudi koji su radili na moderiranju sadržaja, i jedan od njegovih postova na Iks-u, uplašili su oglašivače i pogodili prihode. To je smanjilo vrednost duga, jer se rizik od neizvršenja obaveza povećavao.

Simptom/Reuters

Potpredsednik Nezavisnog sindikata štrajkuje glađu zbog Laste: „Preduzeće se namerno urušava, plan je, verovatno, da se proda za male pare“

November 5, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Ovo je lični čin, nemam podršku nijednog svog člana – čak i oni koji su se bunili i pričali da će podržati štrajk i pridružiti se – uplašeni su. Jer, kad se pobuniš – odmah dobijaš premeštaj, šalju te u druge pogone na ispomoć“, započinje svoju priču za portal N1 Dragan Filipović, potpredsednik Nezavisnog sindikata radnika Laste.

Cilj štrajka je, kako kaže, da javnost čuje za probleme u koje je Lasta zapala i u koje sve više tone zbog stopiranja kredita u banci

„Lasta je, kao kompanija, tražila kredit od 56 miliona evra za oporavak preduzeća. Sve garancije su dostavljene – garantovali smo imovinom i poslom koji imamo ugovorom sa gradom. Sve je ispunjeno i sve dostavljeno što je traženo i rečeno nam je da ispunjavamo uslove. Onda nam je bivši generalni direktor rekao da je ministar finansija stopirao taj kredit“, navodi Filipović.

Umesto kredita, kojim bi, kako navodi, mogli da plate zaostale dugove radnicima na ime doprinosa, zatim dobavljače, ali i da obnove stari vozni park, država im je dala pomoć do Nove godine od 80 miliona dinara mesečno.

„Novac nam je dodelilo Ministarstvo privrede – ne znam zašto bacaju tuđe pare na tako nešto, jer smo od kredita mogli da vratimo sve dugove, i radnicima, i državi, i dobavljačima, i da nabavimo nova vozila. Umesto kredita dobili smo pomoć koju nismo tražili. Mi nismo tražili milostinju, već novac na zajam, da ga uložimo, oporavimo i sve vratimo“, navodi naš sagovornik.

Šta je razlog što ne mogu da dobiju kredit – ne zna sa sigurnošću da kaže.

„Sve ukazuje na to da se Lasta namerno urušava i verovatno je plan da se proda za male pare ili otera u stečaj… Generalni direktor je još 19. juna podneo ostavku koji Nadzorni odbor do danas nije usvojio, dok finansijskog direktora nemamo duže od godinu dana. Strela nam je uzela prevoz u Obrenovcu, a isto nam se, po svemu sudeći, sprema i za Mladenovac, – isto će biti kao kad smo izgubili potez 860“, navodi Filipović, poručujući da će prekinuti štrajk ukoliko mu se niko od kolega ne pridruži.

Koliko je star vozni park
Potpredsednik Nezavisnog sindikata radnika Laste Dragan Filipović ističe da ovo saobraćajno preduzeće ne obnavlja vozni park.

„Vozni park je jako star, pogotovo u međugradskom i međunarodnom saobraćaju gde je prosek dva miliona pređenih kilometara. A, zamena postojećih vozila novim je, u normalnim preduzećima – na 500.000 pređenih kilometara, kada vlasnici prodaju i kupuju nove autobuse, to je trenutak kad kreću kvarovi – onda se vozila prodaju“, objasmio je sagovornik N1.

Ako ne možete da otplatite stambeni kredit: Predlog NBS za rešenje problema

September 11, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Međutim, u njemu se nalaze i druga rešenja koja regulišu odnos banaka i njihovih klijenata.

Jedna od novina koju sadrži ovaj dokument je i novi rok za one koji ne mogu da otplate stambeni kredit, a tu su i povećanje limita za zaključenje ugovora na daljinu kao i regulisanje prakse “vezivanja” bankarskih usluga.

Iako je pažnja usmerena na izmene koje se tiču ograničavanja visine kamatnih stopa, Narodna banka Srbije unela je u nacrt novog zakona i druge novine, među kojima je i dodatni rok za one koji ne mogu da otplate stambeni kredit.

“U slučaju nemogućnosti otplate stambenog kredita, banka je obavezna da korisniku ponudi da u određenom roku koji ne može biti kraći od dva meseca, pokuša da sam proda nekretninu i iz prodajne cene vrati dug banci“, stoji u obrazloženju NBS.

Simptom/B92

Kineska Eksimbanka otvara kreditnu liniju za Gasprombank

August 23, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Eksimbanka će, prema dokumentu, otvoriti kreditnu liniju u iznosu od milijardu kineskih juana za Gasprom banku, kao i produžiti efekat ranije potpisanog osnovnog kreditnog ugovora na srednjoročno i dugoročno finansiranje u dolarima zalihama kineskih oprema i pratećih usluga u Rusiju.
„Sporazumi fiksirani u dokumentu omogućiće ruskoj banci da korporativnim klijentima ponudi fleksibilnije i povoljnije uslove srednjoročnog i dugoročnog multivalutnog finansiranja isporuka robe, opreme i usluga iz Kine“, rekao je predstavnik odeljenja za informacionu politiku. iz Gasprombanke.

Simptom/Tass

# kredit