Na Kosovo i Metohiju putujem 12 godina u okviru Humanitarne organizacije “Svi za Kosmet” i kao hodočasnik, novinar, ali i humanitarac. Zato dajem sebi za pravo da napravim vremensku paralelu i, nažalost, položaj Srba na KiM je iz dana u dan sve gori. Naši ljudi tamo u mestima sa većinom, sada ne mogu ni svoje zastave da okače na kuće, dok Albanci sasvim regularno drže albanske zastave ispred kuća, ne samo na teritoriji Kosova i Metohije, već i dela uže Srbije (Bujanovca). Sa ukidanjem dinarske valute, Srbima je mnogo toga onemogućeno. Stavka po stavka je ustupljena, ranije je to bila roba, tablice, pa dinar. Šta je sledeće: zdravstvo ili obrazovanje? Ono što me posebno rastužuje je to što manastirima neretko isključuju vodu i struju.

Vidovdan na Gazimestanu, nosi svetao trenutak dobro poznatog srpskog inata. I ove godine osim mnogobrojnog naroda iz celog sveta, okupile su se i brojne vladike, mitropoliti, monahinje, iznova ulivajući nadu da nije sve gotovo. Isto onako kako su nas uveravali i nosili za vreme Kosovskog boja i Nemanjića.

Za sve ove godine, spavanja u enklavama, po manastirima, nikada nisam čula očaj i vapaj, štaviše, snaga duha i vere našeg naroda tamo je daleko veća, nego nas u Beogradu. Njima nije važna toliko pomoć, koliko im je važno da ih mi iz drugih delova Srbije i sveta nismo zaboravili.

Jelena Sladojević, novinar Una TV i osnivač “Princip” magazina