“U ime vladavine prava i suvereniteta, kosovski premijer Aljbin Kurti, iz većine albanskog govornog područja, orkestrira pravo osvajanja severa svoje ‘države’, koju Beograd i dalje smatra svojom pokrajinom. Priznata kod 22 od 27 zemalja Evropske unije, Republika Kosovo ostaje apsces u odnosima između Evropske unije i Srbije, zemlje kandidata”, preneo je Figaro.

U opširnom tekstu francuskog lista prenosi se ocena predstavnika kosovskih Srba i drugih zvaničnika.

“Ovde, na severu Kosova, vlada u Prištini smatra Srbe korovom koji se mora iskoreniti da bi odnela pobedu. Međutim, mi ćemo se odupreti na nenasilan način i nastavićemo da živimo ovde i učinićemo da se naš glas čuje”, izjavio je Aleksandar Arsenijević, mladi tridesetogodišnjak koji je u jesen 2023. godine osnovao novu nezavisnu stranku, Srpsku demokratiju.

Na severu Kosova naseljeno srpskom većinom, stanovništvo živi na zemlji predaka Srbije gde se nalaze srednjovekovni pravoslavni manastiri. Kurti, koji je bio u zatvoru za vreme predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, deluje beskompromisno i odlučno. Njegove metode dovode u očaj srpsku manjinu na Kosovu, dodao je francuski list.

Figaro navodi da prištinske vlasti zatvaraju paralelne institucije kosovskih Srba koje podržava Beograd, a Srbi to doživljaju kao svakodnevni pritisak koji postaje nepodnošljiv.

Od rata 1999. Srbija je imala administrativne kadrove na Kosovu, posebno u lokalnoj administraciji, pošti, bankarstvu, zdravstvu, socijalnom osiguranju, i obrazovanju. Te ustanove su bile glavni poslodavci unutar srpske zajednice i drugih manjina u četiri severne opštine, ali i u srpskim enklavama koje se nalaze južno od reke Ibar.

Beograd je bio posvećen postepenom nestanku ovih paralelnih institucija, na osnovu sporazuma potpisanih u okviru dijaloga započetog 2011. godine sa Prištinom i pod nadzorom EU. Ali dijalog je blokiran već nekoliko godina, posebno zato što kosovska vlada odbija osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), podsetio je Figaro.

Apel ambasada

Krize su se nizale jedna za drugom više od tri godine. Posle svake epizode ​​nestajao je jedan od javnih servisa namenjenih srpskoj zajednici, bez pronalaženja adekvatnog rešenja i bez dijaloga sa lokalnom zajednicom, rekla je direktorka nevladine organizacije Nova društvena inicijativa Milica Andrić Rakić.

Ta NVO sa sedištem u severnom delu Kosovske Mitrovice bori se za uključivanje svih zajednica, uspostavljanje poverenja i demokratizaciju.

Centralna banka tzv. Kosova je prošlog februara definitivno zabranila plaćanje u dinarima, srpskoj valuti, koja se koristi u paralelnim institucijama. Izneti argument su borba protiv korupcije, pranja novca i falsifikovane valute.

Zapadne ambasade su, međutim, insistirale na “uticaju ove odluke na svakodnevni život ogromne većine kosovskih Srba, koji dobijaju finansijsku pomoć od Srbije”. Kurtijev nepokolebljiv odgovor je bio da se “dan za danom, vladavina prava širi na sve strane Kosova, kao što smo obećali”.

Figaro je dodao da se srpska zajednica na taj način našla u nemogućnosti da prima plate, penzije i druga socijalna davanja iz Srbije. A nijedno rešenje nije nađeno sa Prištinom.

Milica Andrić Rakić je rekla da je to nepodnošljiv život, posebno za starije osobe i one koje ne žive blizu administrativne granice i ne mogu da putuju u Srbiju.

Ona je dodala da je većina srpskih lekova takođe zabranjena, a apoteke na Kosovu ne priznaju recepte iz srpskih bolnica. Neki se organizuju da naizmenično putuju i kupuju lekove za po nekoliko ljudi, ali ih često hapse “zbog šverca” i sve im zaplene.

Odlučna da nastavi svoju strategiju svršenog čina, kosovska vlada je tokom leta zatvorila i filijale devet srpskih pošta na severu Kosova, i zamenila ih filijalama Pošte tzv. Kosova.

“Paralelnim strukturama i nelegalnim aktivnostima nije mesto u Republici Kosovo”, objasnio je tu odluku zamenik premijera Besnik Bisljimi.

SAD i EU još jednom su osudile “jednostrane” odluke Prištine, koje izlaze iz okvira dijaloga pod okriljem Brisela i “ugrožava građane Kosova i vojnike KFOR”, što dovodi do “nepotrebnog zaoštravanja regionalnih tenzija”.

Mnogi kosovski Srbi, među kojima nastavnik hemije Aleksandar Arsenijević koji je nekoliko puta uhapšen, rekao je da su neprihvatljive provokacije i represevni potezi Kurtija, ocenjujući da se na taj način primenjuje strategija uznemiravanja.

Međutim, komandant kosovske policije na severu Veton Eshani rekao je da srpska zajednica ne treba da se plaši.

“Bezbednosna situacija je složena zbog srpskih paralelnih struktura. Ovde je pre 2021. bio Divlji zapad. Zakon je napravilo desetak ljudi, građani nisu plaćali poreze ni struju. Ova teritorija mora biti pod kontrolom kosovskih snaga bezbednosti i Beograd mora da dozvoli lokalnim Srbima da budu deo toga”, rekao je on.

Jedan od osnivača festivala “Mirdita, Dobar dan”, jednog od retkih kulturnih dešavanja koji okuplja Albance i Srbe, Kuštrim Kolići je rekao da je srpska zajednica na Kosovu prestrašena. Kolići je dodao da ono što ljudi doživljavaju na severu Kosova nema odjeka u Prištini, gde više i nema Srba.

Kurti “oslobodilac”

Sličan stav je izneo direktor jednog socijaldemokratskog istraživačkog centra Visar Imeri koji smatra da suverenitet ne može da bude očuvan “pendrekom i bez komunikacije sa stanovništvom”.

“To je proces koji se gradi na odmeren način. Aljbin Kurti želi da ostane u istoriji kao ‘oslobodilac’ severa… Srbi su za njega manjina koja mora da se integriše”, ocenio je on.

U odbranu prištinske vlade, jedan zapadni diplomata je rekao da “međunarodna zajednica ima isti cilj – da demontira srpske paralelne institucije. Ali postoji neslaganje oko metoda: Aljbin Kurti želi da se to obavi previše brzo”.

“Kosovski Srbi su zaglavljeni između Beograda, koji ih instrumentalizuje, i Prištine, koja želi da ih integriše po svaku cenu”, ocenio je albanski liberalni analitičar Agon Malići.

Prema njegovim rečima, to stvara toksično bezbednosno okruženje i antagonizam između lokalnog stanovništva i kosovskih institucija koje bi “ekstremisti, uključujući spoljne sile poput Rusije, želeli da iskoriste”.

“U tom kontekstu, ni briselskim dijalogom se ne može pronaći rešenje, jer ni (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić ni Kurti nisu politički spremni za dogovor”, dodao je Malići, zaključio je francuski list.

Simptom/B92/Tanjug