Vuk Jeremić, koji je sada profesor međunarodnih odnosa u Francuskoj i Kini i glavni i odgovorni urednik časopisa Horajzons, kaže da se odnosi Evrope i Kine nalaze u osetljivoj fazi i da je neophodno pronaći prostor za razgovor.

“Odnosi Kine i Evrope su u ovom trenutku u previranju. Postoji nasušna potreba, i sa kineske i sa evropske strane, da se dijalogom prevaziđu trenutne nesuglasice. Put kojim se trenutno kreću je veoma zabrinjavajući i vodi ka mogućem trgovinskom ratu”, upozorio je Jeremić.

Odgovarajući na pitanje da li bismo mogli Beograd uporediti sa Kazablankom, Jeremić je otkrio da su pojedini učesnici povukli zanimljivu paralelu sa čuvenim filmom.

“Jedan od učesnika foruma je rekao: ‘Meni ovo deluje kao Kazablanka, jer ne mogu da zamislim gde bismo drugde mogli svi ovako da se nađemo na istoj platformi'”, naveo je Jeremić.

Prema njegovim rečima, Srbija je u specifičnoj poziciji, jer je duboko integrisana u evropski ekonomski prostor, a istovremeno neguje izuzetno dobre odnose sa Kinom.

“Srbija je evropska zemlja i veoma je integrisana u evropski ekonomski prostor, ali je istovremeno zemlja koja u Evropi ima najbolje moguće odnose sa Kinom. Zbog toga je logično mesto gde bi taj dijalog mogao da se odvija”, ocenio je Jeremić.

Govoreći o evropskim integracijama regiona, Jeremić je ocenio da ne očekuje skoro proširenje Evropske unije.

Na pitanje da li će Srbija ikada ući u EU, Jeremić je bio kategoričan: “Ne”. Isto misli i za Crnu Goru, da neće za dve godine postati članica EU.

“Prijateljima iz Crne Gore sam rekao da im je veća šansa da osvoje Mundijal u fudbalu, i to Mundijal na koji se nisu kvalifikovali, nego da postanu članica Evropske unije 2028. godine”, naveo je Jeremić.

“Ne bih bio iznenađen da još neka država u EU pođe putem Britanije”

Govoreći o budućnosti Evropske unije, Jeremić je ocenio da bi Bregzit mogao da ostane presedan koji neće biti usamljen slučaj.

“Bilo je nešto trulo u Evropskoj uniji i Velika Britanija je bila možda prva koja je tako nešto prepoznala. Evropska unija nije predviđala napuštanja, pa je Britanija bila presedan, ali nakon što se taj presedan napravio, ne bih bio iznenađen kada bi u budućnosti moglo da dođe do napuštanja Evropske unije, u smislu napuštanja punopravnog članstva, i još poneke države članice”, rekao je Jeremić.

Međutim, nije želeo da spekuliše o tome koja bi država mogla da krene tim putem, ali smatra da će Evropska unija u narednim godinama proći kroz značajne promene.

“Mislim da će Evropa svoju transformaciju prolaziti u narednim godinama, naročito nakon političkih promena u ključnim evropskim zemljama za koje verujem da će se dogoditi 2027. i 2028. godine. Biće to neka vrsta transformacije Evropske unije i mislim da će ona biti manje ujedinjena, manje integrisana i manje federalna nego što je danas”, ocenio je Jeremić.

Prema njegovim rečima, pojedine sadašnje članice mogle bi u budućnosti da se opredele za labavije oblike saradnje u pojedinim oblastima.

Smatra da novo punopravno proširenje nije moguće bez izmene institucionalnih pravila Evropske unije.

“Niko neće postati član EU sve dok ne bude promenjen “ustav EU”. Proširenje Evropske unije novim članicama nije moguće dok ne dođe do promene Lisabonskog sporazuma. Niko novi neće dobiti mesto za stolom koje podrazumeva pravo veta”, ocenio je Jeremić.

Komentarišući ideje o postepenoj integraciji zemalja kandidata u evropske strukture, Jeremić je rekao da je i sam godinama zastupao stav da Srbija treba pragmatično da uredi odnose sa Evropskom unijom.

“Pošto ne možemo da postanemo članovi Evropske unije, hajde da na pragmatičan način regulišemo odnose sa Evropom, da budemo deo zajedničkog tržišta, ali i da zadržimo slobodu da dodatno razvijamo odnose sa drugim partnerima, kao što je Kina”, naveo je Jeremić.

Pretnje Hilari Klinton
Jeremić je otkrio da je prvi put direktno čuo stav Vašingtona o neizbežnosti kosovske nezavisnosti tokom razgovora sa tadašnjom državnom sekretarkom SAD Kondolizom Rajs 2007. godine.

“Ona je rekla da je jednostrano proglašenje nezavisnosti nešto što je po njima neizbežno. Odgovorio sam joj da, ako krenu tim putem, neće biti integracije Zapadnog Balkana u Evropsku uniju… Danas je devetnaest godina kasnije od tog razgovora”, naveo je Jeremić.

Kako je dodao, mnogo veći pritisci usledili su kasnije, tokom administracije Baraka Obame, kada je državna sekretarka bila Hilari Klinton.

“Tu je bilo pritisaka, pretnji, neprijatnih situacija i pritisaka na diplomatske saveznike Srbije da promene stav. To nisu bili laki trenuci”, rekao je Jeremić.

Jeremić je otkrio detalje razgovora koji je vodio sa tadašnjom državnom sekretarkom SAD Hilari Klinton nakon što je Srbija pokrenula diplomatsku kampanju protiv priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Kako je naveo, nakon zvaničnog sastanka Klintonova je zatražila još jedan kratak razgovor u četiri oka.

“Ne vežu me lepa sećanja za trenutak kada su se ta vrata zatvorila. Hilari Klinton mi je rekla: ‘Vi sa ovim morate momentalno da prestanete’. Pitao sam je na šta tačno misli, a ona je odgovorila: ‘Dobro vi znate na šta ja mislim. Vi ste obrazovan čovek, studirali ste na Harvardu, znate šta vam kažem, morate da prestanete sa ovakvim ponašanjem'”, ispričao je Jeremić.

Kaže da joj je odgovorio da sprovodi politiku Vlade Srbije i brani ustavni poredak zemlje diplomatskim i pravnim sredstvima.

“Rekao sam joj da to nije moja lična politika, već politika Vlade i ustavna obaveza demokratski izabranih vlasti u Srbiji. Ja predstavljam politiku svoje vlade”, naveo je Jeremić.

“Ona mi je rekla: ‘Gospodine Jeremiću, ako ne budete prestali sa tim, biće posledica po vas i po vašu porodicu'”, rekao je Jeremić.

Nakon tog razgovora, kako kaže, odlučio je da prekine posetu Vašingtonu i vrati se u Beograd.

“Nisam hteo telefonom da objašnjavam šta se dogodilo, ali svima je bilo jasno da je razgovor bio težak čim sam prekinuo posetu i vratio se u Srbiju. Ipak, dobio sam podršku državnog rukovodstva da nastavim započetu politiku i nastavio sam da radim kao i do tada”, naveo je Jeremić.

“Ni mrtav se ne vraćam u politiku”
Na pitanje da li se vraća u politiku, Jeremić je bio kategoričan.

“Nipošto. Ali nipošto. Ni mrtav”, poručio je Jeremić.

Govoreći o tome da li je razlog zato što ga u Srbiji ne prihvataju, a prihvataju moćni ljudi u svetu, Jeremić je rekao da treba da se bavite sportom za koji ste talentovani.

“Ja sam zaista pokušao da za neke svoje ideje u politici dobijem podršku. Nisam u tome uspeo. Prosto, treba da se bavite sportom za koji ste talentovani, a ne onim za koji niste”, naglasio je Jeremić.

Simptom/Blic