Lompar je gostujući u internet podkastu “Glasa javnosti” rekao da je smisao vladavine aktuelnog režima, kada je reč o najvažnijim nacionalnim interesima u južnoj srpskoj pokrajini, bio da se mnogobrojnim sporazumima – Briselski, Vašingtonski, francusko-nemački i Ohridski (aneks), “Srbi i Srbija zapravo učine bespomoćnim, da to stanje bude praktično jedan svršen čin”, u čemu je, kaže, režimu na izvestan način, indirektno pomagao i deo opozicije.
Flickr
“Za sve te ustupke po pitanju KiM, režim je nagrađen velikom podrškom Evropske unije evo već 14 godina. Budući da veliki deo naših stranaka građanske orijentacije prati liniju EU, u izvesnom smislu je (taj deo) i kooperativan sa samim režimom. U nekim kritičnim momentima stranke koje sebe vole da vide kao bastione ‘neke slobode i pravde’ nisu izlazile na beogradske izbore kad to nije odgovaralo režimu. Zatim, davale su kredibilitet predsedniku Republike odlazeći na razgovore s njim kad je taj kredibilitet bio doveden u pitanje i ugrožen”, istakao je prof. Lompar, primetivši da su “stranke građanske orijentacije podržavale kurs EU, a EU je podržavala kurs Aleksandra Vučića, zbog političkih kompenzacija”.
Srbija i EU/https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/
On je takođe napomenuo da nikako ne treba smetnuti s uma da je režim u isto vreme imao podršku i drugih faktora na međunarodnoj sceni, Ruske Federacije i SAD (posebno za vreme mandata prethodnog američkog ambasadora Kristofera Hila).
Kao posebno apsurdno i pokvareno ocenjuje to što režim i njegov prvi čovek, kako kaže, arbitriraju o patriotizmu svakog javnog delatnika, dok istovremeno “za glavnog nadzornog organa imaju čoveka koga plaća nemačka vlada” (Jerg Heskens).
“Pazite, predsednik Republike odlučuje da svakom da ocenu patriotizma, a već 13 godina mu je savetnik čovek koga plaća nemačka vlada! Ništa strašnije niste mogli da čujete od toga da je čovek koji savetuje predsednika jedne države plaćenik druge države… A niko ni da trepne. Pa neće biti da su najveće patriote ovi koje savetuju ljudi koje plaća nemačka vlada. Postavlja se logično pitanje, za čiju korist je taj plaćen, za korist Nemačke ili Srbije? Međutim, nema puno pitanja, niko ništa, ništa ‘sloboda, pravda’, niko da trepne…”, navodi Milo Lompar.
video
Govoreći o potezima koji bi se morali dogoditi po potencijalnoj promeni vlasti, on je na stanovištu da bi jedan od prvih poteza trebalo da bude “žestok obračun sa kriminalom i korupcijom”, te vraćanje zakonitosti i reda u državu, što bi, smatra, u datim okolnostima predstavljalo podvig.
“Najvidljiviji i najmaligniji oblici kriminala vode do ljudi koji imaju veoma mnogo para. U današnjem svetu kad se sukobite s nekim ko ima jako mnogo para, vi ste u prilično rizičnoj poziciji. Ali u to (krivični procesi) mora se ući. Takođe, mora se ući u sukob sa jednim okoštalim, korupciono proizvedenim tipom odnosa. Morala bi se unormaliti javna medijska scena… Svakako bi mandat jedne takve hipotetičke vlade po promeni vlasti trebalo da bude ograničen na otprilike 12 meseci, nakon čega bi se išlo na nove izbore gde bi bili više zastupljeni stranački programi i ideologije”, rekao je Lompar.
Simptom