Nazvan „Sommermarchen“ ili „Letnja bajka“, Svetsko prvenstvo 2006. u Nemačkoj bilo je široko hvaljen primer moderne, ujedinjene nacije koja je bila gostoljubiva navijačima iz celog sveta.

Deo tog uspeha bio je „KombiTicket“, koji je navijačima omogućio besplatan pristup lokalnom javnom prevozu na dane utakmica.

Od tada, zemlje domaćini Svetskog prvenstva su uložile velika sredstva u prevoz navijača do i od utakmica, posebno u Rusiji 2018. godine, gde su čak i vozovi na velike udaljenosti između gradova domaćina bili besplatni, i Kataru 2022. godine, gde je besplatan pristup metrou pomogao da prelazak sa stadiona na stadion postane deo turnirskog iskustva.

Zatim su došle Sjedinjene Države

Već osetljivi na astronomske cene karata, skupe letove i preterane troškove smeštaja, navijači su bili ogorčeni kada su otkrili da će dolazak do nekih stadiona vozom doći sa još jednim velikim računom: 98 dolara za povratne karte za voz u Nju Džerziju i 80 dolara u Masačusetsu – putovanja koja obično koštaju navijače NFL-a 12,90 dolara, odnosno 20 dolara.

Zvaničnici insistiraju da ne pokušavaju da prevare navijače, već samo pokušavaju da pokriju troškove obezbeđenja i proširenog železničkog servisa, a da pritom ne opterete poreske obveznike. Pa ipak, navijači to vide kao još jedan način na koji organizatori turnira opterećuju navijače koji već plaćaju ogromne sume da bi posetili SAD, ogromnu zemlju usredsređenu na automobile, gde je javni prevoz dugo bio sporedna stvar u mnogim mestima.

Za razliku od prošlih domaćina, neki državni i lokalni zvaničnici nisu bili spremni da prihvate troškove, tvrdeći da bi ih trebalo pokriti FIFA, međunarodno fudbalsko telo koje će od ovog događaja zaraditi milijarde dolara.

„Planiranje ovog Svetskog prvenstva je bila noćna mora od početka do kraja“, rekao je Rori Filips-Hanter, rođen u Škotskoj, 37-godišnji radnik u ugostiteljstvu koji živi u severnoj Engleskoj. „Mislim da je ovo najnepristupačnije ikada.“

Zbunjeni nedostatkom pristupačnih opcija za putovanje 40 kilometara od Providensa, Roud Ajlend, do Foksboroa, Masačusets, gde će se održati prve dve utakmice Škotske, Filips-Hanter i neki njegovi kolege iz Tartanske armije odlučili su da sami reše problem.

Po ceni od oko 50 dolara po osobi, Škoti su rezervisali oko 20 školskih autobusa kako bi prevezli skoro 1.000 članova navijačke grupe u kariranom odelu na svaku utakmicu. Čak dobijaju i policijsku pratnju, sve za nešto više od polovine cene autobuske karte od 95 dolara koju nude lokalni zvaničnici – ukupna ušteda od preko 85.000 dolara.

Filips-Hanter zna da karta za autobus od 95 dolara nikada neće biti puna novca, ali on i mnogi drugi Škoti već plaćaju ogromne sume da bi videli svoj muški tim kako se takmiči na Svetskom prvenstvu prvi put posle 28 godina. Filips-Hanter procenjuje da će mu trebati dve godine da otplati dug na kreditnoj kartici koji je preuzeo za svoje šestodnevno putovanje u SAD, uključujući 1.350 dolara koje je potrošio na kartu za utakmicu Škotska-Maroko.

Pre svega, Filips-Hanter je frustriran što je grupa Škota preko okeana uspela da organizuje prevoz po mnogo nižoj ceni nego što su ponudili lokalni zvaničnici

„Kada pogledam tu razliku u ceni, to je samo profit koji nam uzimate“, rekao je.

Nije svaki grad domaćin pristupio prevozu na isti način. Atlanta, Hjuston i Sijetl imaju stadione direktno povezane sa svojim železničkim sistemima, a primenjivaće se redovne cene karata. Zvaničnici okruga Majami-Dejd nedavno su objavili da će ponuditi besplatan prevoz navijača do i od stadiona Hard Rok u Majami Gardensu, oko 24 kilometra od centra Majamija. Filadelfija, u međuvremenu, nudi besplatan prevoz sa stadiona, zahvaljujući finansiranju od strane sponzora FIFA-e, kompanije Airbnb. A Kanzas Siti, Misuri, nudi prevoz od 15 dolara.

Relativno visoki troškovi prevoza za utakmice na stadionu Metlajf u Nju Džerziju i stadionu Žilet u Masačusetsu delimično su zato što se nalaze u predgrađima, a mnogi navijači voze do NFL utakmica koje obično organizuju. Međutim, parking će biti izuzetno ograničen tokom Svetskog prvenstva zbog proširenih bezbednosnih perimetara, potreba za prenosom i parking mesta koja se koriste kao VIP zone, što primorava mnogo više navijača da koriste javni prevoz.

Dejvid Gogišvili je viši istraživač na švajcarskom Univerzitetu u Lozani i proučava kako organizatori sporta organizuju velike događaje poput Svetskog prvenstva.

Rekao je da je standardna praksa da organizatori poput FIFA prebace veliki deo troškova na zemlje domaćine. Razlika je ovog puta u tome što SAD imaju „jače i nezavisnije“ državne i lokalne zvaničnike koji su bili manje spremni da preuzmu troškove i „povinuju se volji FIFA“.

„Ove troškove treba da snosi organizacija koja zarađuje novac od ovih događaja, a to je FIFA. Ne bi trebalo uvek da gradovi domaćini preuzimaju sve troškove“, rekao je Gogišvili, napominjući očekivani prihod fudbalske organizacije od 13 milijardi dolara od 2023. do 2026. godine.

Guverner Nju Džerzija, Miki Šeril, demokrata, pozvao je FIFA da pokrije troškove prevoza do utakmica.

Ali FIFA se suprotstavila tome, tvrdeći da nijedan drugi globalni događaj nije zamoljen da apsorbuje takve troškove i da su njeni početni sporazumi sa gradovima domaćinima predviđali besplatan prevoz za navijače do svih utakmica. Sporazumi su kasnije izmenjeni kako bi se gradovima omogućilo da obezbede prevoz „po ceni“.

Razlog zašto je javni prevoz bio tako dostupan na nedavnim Svetskim prvenstvima je taj što su zemlje domaćini poput Rusije i Katara turnir posmatrale kao „vežbu odnosa s javnošću“ i u skladu s tim subvencionisale javni prevoz, rekao je Gogišvili.

Zabrinutost zvaničnika zbog troškova javnih prevoza dolazi i usred rastuće zabrinutosti da se obećani ekonomski dobitak Svetskog prvenstva neće ostvariti, s obzirom na to da rezervacije hotelskih soba nisu ispunile očekivanja u većini od 11 američkih gradova domaćina turnira. Studija iz 2022. godine, čiji je koautor bio Gogišvili, otkrila je da je skoro svako Svetsko prvenstvo od 1966. do 2018. godine imalo finansijski deficit.

Jona Frimark, istraživač u vašingtonskom tink-tenku Urban Institute, specijalizovan za pitanja javnih prevoza, rekao je da će navijači Svetskog prvenstva iz Evrope i Azije naići na manje napredne, ali skuplje javne prevozne sisteme nego što su navikli kod kuće.

Ukazujući na cene javnih prevoza vezane za utakmice u Nju Džerziju i Masačusetsu, Frimark je rekao da zvaničnici „pokušavaju da se izvuku sa ubistvom“. Vreme čekanja i pristup javnim prevozom, dodao je, verovatno će biti daleko manji od onoga na šta su mnogi strani posetioci navikli.

Inara Korea da Kosta, brazilska sistemska analitičarka koja živi van Sao Paola, prisustvovaće svom sedmom Svetskom prvenstvu.

Kao i mnogi, bila je zapanjena kada su zvaničnici prvobitno predložili da se naplaćuje čak 150 dolara za vozne karte od Njujorka do stadiona Metlajf, gde Brazil igra svoju prvu utakmicu protiv Maroka. Široko rasprostranjeni šok naveo je zvaničnike Nju Džerzija da snize cenu na 98 dolara nakon što su obezbedili dodatna sredstva.

Ali čak ni snižena cena za kratku vožnju vozom „jednostavno nije prihvatljiva“, rekao je Kosta.

Kostu je ohrabrilo kada je lokalni domaćin rekao da je obezbedio više autobusa do stadiona i smanjio cenu sa 80 na 20 dolara. Ali ima dovoljno mesta u autobusu samo za 18.000 navijača da dođu do stadiona, koji može da primi oko 82.500 ljudi.

To se Kosti čini mnogo pristupačnijim. Ranije se pitala da li će ona i drugi navijači koji vode računa o troškovima morati da pešače do stadiona Metlajf, ali to nije moguće.

„Ići ćemo na utakmicu, to znam“, rekla je Kosta. „Ali kako? Da vidimo.“

Simptom/Aljazeera