U intervjuu za “Welt am Sonntag”, i usred mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine, Orban je poručio da je vreme da Evropa “napusti iluzije”.

Njegove izjave označavaju značajno odstupanje od glavnih narativa Evropske unije (EU) i predlažu radikalno drugačiju viziju za osiguranje trajnog mira u Evropi.

Prema rečima Orbana, suština trajne stabilnosti leži u vraćanju statusa Ukrajine kao tampon države između NATO-a i Rusije.

Podsećajući na geopolitičku strukturu nakon proširenja NATO-a 1999. godine – koja je uključivala Poljsku, Češku i Mađarsku – tvrdio je da je mir u Evropi nekada bio utemeljen na neutralnom položaju Ukrajine. Ta ravnoteža, kaže on, od tada se raspala zbog zapadnih napora da integriše Ukrajinu u NATO i agresivnog vojnog odgovora Rusije.

Po njegovom mišljenju, realističan mirovni plan mora odražavati trenutne realnosti na bojnom polju i istorijski kontekst.

Orban predlaže rešenje u kojem Rusija zadržava teritoriju dogovorenu na budućoj međunarodnoj mirovnoj konferenciji, dok nezavisna ukrajinska država – ograničenih vojnih sposobnosti i koja nije povezana ni sa jednim blokom – zauzima prostor zapadno od te linije.

“NATO i Rusija bi zajednički garantovali neutralnost Ukrajine kroz međusobne sporazume o veličini i naoružanju njenih oružanih snaga. Ovo je predmet pregovora”, rekao je, ukazujući na međunarodne pravne okvire koji bi mogli podržati takav aranžman.

Orban se takođe osvrnuo na šire implikacije za Evropu, posebno u vezi s mirovnim predlogom od 28 tačaka koji predvode Amerikanci. Naglasio je tri teške istine: prvo, da vreme nije na strani Ukrajine, drugo, da će se Rusija postepeno reintegrirati u globalnu ekonomiju, i treće, da cenu rata u potpunosti snose i nastaviće snositi evropski građani.

“Moramo reći našem narodu istinu: svaki evro potrošen na Ukrajinu dolazi iz evropskih džepova”, izjavio je.

S obzirom na ove realnosti, pozvao je na hitne pregovore na visokom nivou između EU i Rusije kako bi se stabilizirala regija, nakon čega bi usledila reintegracija ruskih resursa u evropsku ekonomiju. Dugoročno, on zamišlja evropski odbrambeni kapacitet dovoljno snažan da odvrati svaku buduću pretnju – ali uz sporazume o kontroli naoružanja koji bi sprečili prekomernu militarizaciju.

Simptom/Anadolija